Tokom dve godine koje je proveo u Beogradu, Kameron Manter gledao je kako Kosovo proglašava nezavisnost, huligani pale zgradu u kojoj mu je kancelarija, a on šest meseci ne može da se susretne sa zvaničnicima Srbije.

Manter je bio ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu od jula 2007. do jula 2009. godine.

Uprkos svemu, kada se deset godina kasnije priseti mandata, na licu mu se pojavi osmeh.

„Imam veoma pozitivnu sliku kako sedim na Kalemegdanu ili šetam nekim od mostova.

„Mnogima je to čudno jer je vreme kad sam bio ambasador, bilo baš teško vreme“, kaže Manter u razgovoru za BBC na srpskom.

Na opasku da deceniju kasnije i novog američkog ambasadora Entonija Godfrija čekaju gotovo ista otvorena pitanja, poput nerešenih odnosa Beograda i Prištine, Manter će spremno reći da se ne slaže sa tezom da se teme nisu promenile.

„Pričamo možda o istim stvarima, ali je kontekst drugačiji.

„U diplomatiji, kada se stvari zaglave i ne znate kako da ih rešite, najbolje je da promenite ugao, uvedete nove igrače, pogledate drugačije – i to se dešava i u ovoj situaciji.“

• Palmer za BBC: Naći način da se Beograd i Priština vrate za pregovarački sto
• „Menjanje granica na Balkanu – put u beskrajne ratove“

Nakon Beograda, Manter je upućen u Pakistan, a 2012. godine se povukao iz diplomatske službe. Od 2015. predvodi Ist – Vest Institut, organizaciju koja se bavi traženjem rešenja za međunarodne konflikte.

Ista pitanja i ljudi – drugačiji kontekst

Manterov kratki mandat u Beogradu bio je vreme krupnih odluka i dramatičnih promena u pitanjima koja su i dalje otvorena.

Ipak, Manter kaže da stvari nisu iste.

„Na izborima 2008. godine biralo se da li Srbija ide napred ili nazad.

„Svi ostali izbori od tada bili su izbor – ide li Srbija napred ovim ili onim putem, a predsednik Vučić ima zasluge za raskid sa radikalima koji su želeli da vrate zemlju u mitsku prošlost.“

Američki diplomata kaže da se i međunarodna scena promenila – navodi da ozbiljnu ulogu sada igraju Kina, Turska, investitori sa Bliskog Istoka.

Ipak, konstataciju da su jedino politički akteri na Balkanu ostali isti, Manter ne vidi kao prepreku za nalaženje rešenja.

„Nisu nužni novi ljudi, ali jesu novi stavovi – da nam više nisu glavne teme nacionalizma od pre 20-30 godina.

„Ne znam da li to može ova generacija političara, ali ako oni ne uspeju, uslediće snažan ekonomski ili društveni odgovor, čak i etničko nasilje“, upozorava Manter.

„Interesantno“ društvo predsednika Vučića

Manter je dobro upoznao i sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Godine koje je Manter proveo u Beogradu bile su presudne za Vučićevu političku karijeru.

Tokom 2008. godine, Vučić i Tomislav Nikolić napustili su Srpsku radikalnu stranku i formirali Srpsku naprednu stranku (SNS) sa kojom će četiri godine kasnije preuzeti vlast u Srbiji.

„Sastajao sam se puno puta sa Vučićem – i pre nego što je napustio Šešelja, a i kada je formirao SNS.

• Šta Srbiji donosi novi ruski ambasador
• Filip Riker: Novi povratak na Balkan

„Sve je to radio sa Tomom Nikolićem, najčešće smo se sastajali sa njima dvojicom“, priseća se Manter nazivajući jednog od osnivača SNS-a nadimkom Toma umesto punim imenom Tomislav.

Tadašnji američki ambasador kaže da je Vučiću i Nikoliću trebalo mnogo hrabrosti da donesu odluku da se okrenu Zapadu.

„Poruka koju sam uvek pokušao da im prenesem, bile je da – ako ste spremni da radite za evropsku budućnost, demokratiju, mir sa susedima – mi ćemo biti spremni da radimo sa vama.

„Neki moji prethodnici nisu bili spremni za to, već su govorili – ako imate lošu prošlost, mi ne želimo da radimo sa vama.“

Od principa dijaloga sa neistomišljenicima, Manter ne odustaje ni kada je suočen sa kritikama srpske opozicije da je Vučićev režim napustio principe demokratije, a posebno slobode medija.

„Pogledajmo Kačinjskog, Orbana – napredak nije uvek linearan i ne ide uvek kako ste želeli.

„Bio sam deo projekta uspostavljanja televizije N1 u Srbiji jer verujem u važnost slobodnih medija i to sam rekao i predsedniku Vučiću: trebaju vam mediji koji se ne slažu uvek sa Vama i to će Vas učiniti jačim, demokratskim liderom.“

I za rešavanje unutrašnjih tenzija u Srbiji, Manter pronalazi rešenje u dijalogu.

„Ako se ispostavi da su kritike vlasti u Srbiji toliko snažne da se društvo ne kreće ka demokratiji ili Evropi, o tome treba razgovarati, ali to je otvoreno pitanje.

„Uvek treba razgovarati sa ljudima sa kojima se ne slažete, pa smo u mom Institutu ugostili Erdogana, ljude iz Komunističke partije u Kini – svestan sam šta se dešava u njihovim društvima, ali ne prestajemo da razgovaramo.“

Na zaključak da je Aleksandra Vučića svrstao u društvo Kačinjskog, Orbana, Erdogana i Komunističke partije Kine, Manter se šeretski osmehne.

„U pravu ste – a možda bih u tu grupu mogao da svrstam i predsednika Trampa ili britanskog premijera Borisa Džonsona.

„Ne želim da se pretvaram da sam ja svetac koji je uvek dobar, a oni zli momci – neslaganje ne znači izostanak razgovora“, kaže Manter.

„Dezert pre glavnog jela“

Velika promena nastala je i u američkoj diplomatiji, pre svega delovanjem predsednika Trampa.

Određivanje dva specijalna izaslanika SAD za Kosovo – Metjua Palmera u ime Stejt Departmenta i Ričarda Grenela u ime predsednika Trampa – za nekadašnjeg američkog diplomatu može delovati konfuzno.

„Zbunjuje me to – ovo nije Vašington koga se ja sećam.“

Ipak, kaže da nije teško pročitati odakle motivacija za „inflaciju“ posrednika za dijalog Beograda i Prištine.

„Ono što treba da znamo o predsedniku Trampu je da je on političar posvećen pre svega unutrašnjim pitanjima.

„Ljudi se pitaju šta je njegova politika o Balkanu, Rusiji, ali čak ni zabrana ulaska muslimanima, takse za Kinu nisu mere koje se suštinski tiču muslimana ili Kine – sve se to tiče unutrašnje politike.“

Upravo o uticaju na američku politiku koju u 2020. godini čekaju predsednički izbori na kojima Tramp može da osvoji drugi mandat, vodiće računa Ričard Grenel.

„To nije način na koji smo radili kad sam ja bio ambasador na Balkanu – tada je posao više ličio na ono što radi Metju Palmer.

„Palmerova misija je sagledavanje dugotrajnih interesa u regionu, a on odlično govori srpski i dobro poznaje region – tu je da shvati kako može da funkcioniše ravnoteža moći i principa.“

Svima na Balkanu Manter predlaže dobre odnose sa obojicom i poseže za primerom odnosa SAD sa Severnom Korejom.

„Predsednik je veoma zainteresovan za sporazum sa Severnom Korejom, ali istovremeno pokazuje da nije spreman da uradi čitav domaći zadatak pre postizanja takvog sporazuma.

„Želi da pojede dezert pre glavnog obroka.“

Praktično primenjujući ovu tezu, Manter kaže da je održivost takvih dogovora pod znakom pitanja.

„Tramp bi voleo da bude predsednik koji će reći – ja sam uradio ono što drugi nisu, doveo sam Kurtija i Vučića u Vašington da se rukuju.

„Voleo bih da vidim takav dogovor Kosova i Srbije, ali mi iskustvo govori da to nije izvesno jer mora da se najpre uradi veliki domaći zadatak: tu su pitanja taksi, promena granice, zaštite manjina na Kosovu, ekonomski napredak – to je težak posao, a za to vam treba Metju Palmer“, poručuje Manter.

Paljenje ambasade SAD 2008. godine

„Bio sam veoma uznemiren onim što se desilo. Bio sam veoma ljut na neke ljude u srpskoj vlasti tog vremena – to su ljudi koji su dali naređenje da se zapali ambasada, što je protivno Ženevskim konvencijama. Mi znamo ko su ti ljudi i ja im lično to zameram. Tada sam otkrio i ko su mi stvarni prijatelji. Bilo je ljudi koji su pokušali da rade sa mnom, da nađemo izlaz iz te situacije – a ne da zauzimamo strane ko je u pravu.“

Ambasada SAD u Beogradu zapaljena je posle protesta „Kosovo je Srbija“ 17. februara 2008. godine, a suđenje optuženima za propuste u obezbeđenju zdanja u beogradskoj ulici Kneza Miloša stiglo je tek do pripremnog ročišta u oktobru 2019. godine.

„Diplomatija hrane“

Kameron Manter pronalazi neobičnu sličnost između mandata u Srbiji i Pakistanu.

„Ljudi i u Pakistanu i u Srbiji ponekad misle da ih je Amerika izneverila, da nije dorasla prijateljstvu.

„Jedno je imati problem sa drugom zemljom, a drugo kada vas izneveri zemlja koju volite, što su mi rekli mnogi u Srbiji.“

Dok je bio u Beogradu, kaže da je nastojao da objasni da prijateljstvo sa SAD postoji.

„Suština diplomatije je da se drugima predstavite kao čovek i da razumete ljudsko u drugom.

„Umesto da kažete – ovo su Amerikanci i oni rade nešto zato što su loši ljudi, kažete – ovo su Amerikanci koji donose teške odluke poput vas, i oni su ljudi poput vas.“

Jedan od načina da to uradi Manter je pronašao i u brojnim javnim nastupima, a Beograd se seća i njegovog nastupa na klaviru – osam meseci nakon što je u istom gradu zapaljena ambasada u kojoj je radio.

„Bila mi je čast da sviram na otvaranju Beogradskog džez festivala, da ljudi kažu – on nije čovek koji sedi u kancelariji i donosi stavove o Srbiji već je neko ko uživa u istim stvarima kao i mi.“

Kada su mu, odlukom srpske vlade zbog podrške SAD nezavisnosti Kosova, bili onemogućeni zvanični susreti sa državnim vrhom Srbije, Manter se okrenuo susretima sa lokalnim liderima, predsednicima opština.

„Diplomatija je često slušanje, a ne priča.

„Ono što sam naučio je da Srbi vole da pričaju, posebno o sebi, a oni to rade kroz diplomatiju hrane – vole da razgovaraju dok jedu, ne jedu zbog obroka, nego da bi pričali.“

Upravo u tome je i suština saveta Entoniju Godfriju, diplomati koji je u oktobru 2019. godine došao na mesto ambasadora SAD u Srbiji.

„Izađi. Upoznaj Beograd, Srbiju, ljude u različitim delovima, jedi ribu u Vojvodini.

„Imaj ideju šta ljudi misle o njihovoj zemlji pa onda kad razgovaraš sa domaćinima i oni pričaju o interesima i budućnosti Srbije, možeš im reći šta ti misliš o tome.

„I naravno – to je jedan fantastično zabavan posao“, zaključuje Manter.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]