Na ekranu video poziva, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski u kadru se vidi sa tri zastave – nacionalno obeležje obgrljeno je sa jedne strane znamenjem NATO-a, a sa druge zastavom Evropske unije (EU).
Njegova zemlja je u 24 časa, u jeku pandemije korona virusa, dobila dve dugo čekane vesti: formalnu potvrdu članstva u vojnoj alijansi i dozvolu za početak pregovora o članstvu u Uniji.
„Ne mogu pošteno da se radujem zbog ove dve važne stvari za našu državu jer me je situacija sa virusom kompletno preokupirala.
„Svi resursi države, i to ne samo naše, preorijentisani su na borbu protiv tog velikog zla“, počinje razgovor za BBC na srpskom predsednik Pendarovski.
U Severnoj Makedoniji registrovano je 219 obolelih, tri osobe su preminule, a tri oporavile, napisao je ministar zdravlja Venko Filipče na Fejsbuku.
- Korona virus i nestabilne vlade u regionu
- Ko su kandidati za predsednika Severne Makedonije
- Stevo Pendarovski predsednik Severne Makedonije
Ova država postaje 30. članica NATO-a nakon što su tu odluku potvrdile dosadašnje zemlje-članice.
Nakon uklanjanja francuske blokade, Skoplje je dobilo „zeleno svetlo“ da otpočne pregovore o članstvu u Evropskoj uniji.
Preduslov za ta dva koraka u evroatlantskim integracijama bilo je sklapanje sporazuma sa Grčkom, kojim je okončan višegodišnji spor oko imena zemlje koja se do prošle godine zvala Makedonija.
„Promene se ne dešavaju preko noći“
I pre nego što je izabran za predsednika Severne Makedonije, Stevo Pendarovski imao je važnu ulogu u procesu priključivanja zemlje NATO-u kao lider vladinog tela za ovo pitanje.
Iako kaže da je zvaničan stav Skoplja dugo bio da su procesi ulaska u NATO i EU jednako važni, on sada pravi nijansu.
„NATO je bitniji za percepciju Severne Makedonije kao zemlje koja ima budućnost za koju ne treba brinuti – kažem to ne samo kao čovek koji se dugo bavio pitanjima bezbednosti.
„EU je komplementarni deo te dvojne agende, ali NATO je nesporno bitniji posao u ovom trenutku.“
Pendarovski ističe da je NATO već odigrao veliku ulogu u Severnoj Makedoniji, posebno od 2001. i etničkih sukoba sa albanskom zajednicom.
Ipak, svestan je da se jutro posle članstva za građane neće promeniti mnogo toga.
„Ovo su rešenja krupnih, strateških pitanja, a tu se promene ne dešavaju preko noći.
„Postajemo deo ne samo velikog vojnog saveza, već i sistema za razmenu informacija – dobijaćemo iste informacije kao 29 drugih članica NATO-a.“
- Kako su Srbi i Makedonci ponovo postali prijatelji
- Zaev dao ostavku, šta sledi u Severnoj Makedoniji – u 100 i 300 reči
Kao još jedna kockica u balkanskom mozaiku zapadne vojne alijanse, Severna Makedonija je okružena članicama istog saveza sa tri strane – Albanijom, Grčkom i Bugarskom, dok severna granica ima drugačije susede.
„Kosovo nije članica NATO-a, ali tu su NATO trupe.
„Odnosi sa Srbijom neće se promeniti jer mi apsolutno poštujemo odluku Srbije da bude vojno neutralna“, smatra Pendarovski.
„Evropska solidarnost nije izgubljena“
Čekanje na najavljeni početak pregovora sa Evropskom unijom u Skoplju je izazvalo mnogo veće političke potrese.
Zbog izostanka ove potvrde prethodne jeseni, vlada Zorana Zaeva podnela je ostavku, pa je Severna Makedonija u ovu godinu i pripremu za izbore ušla sa tehničkim kabinetom.
U atmosferi pandemije korona virusa, odluka Pariza konačno je bila pozitivna, ali predsednik Severne Makedonije smatra da aktuelna kriza tome nije doprinela.
„Makron je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji rekao da postoje dva uslova za Severnu Makedoniju i Albaniju – da postoji nova metodologija pristupanja, a ona postoji, kao i da dobije pozitivne mini izveštaje o napretku, a i toga itekako ima.
„Tu su svi preduslovi i EU nije imala nijedan razlog da odluči drugačije.“
I dok Pendarovskog raduje približavanje Briselu, iz makedonskog susedstva u krizi oko korona virusa čuli su se i vrlo kritični tonovi ka EU.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je korona virus pokazao da „evropska solidarnost postoji samo na papiru“, mada je u kasnijim izlaganjima iskazao zahvalnost i na evropskoj pomoći.
Pendarovski odgovara da je, uprkos velikoj ugroženosti Italije i Španije, Evropska unija najpre pružila Severnoj Makedoniji hitnu pomoć od 7.5 miliona evra, dok je kroz različite oblike podrške budžetu izdvojeno još 60 do 70 miliona evra.
„Iako su dve najugroženije zemlje na svetu članice EU, ona je ipak uspela da pruži ovoliku pomoć – a zašto te vesti ne stižu do građana, pitanje je za evropske PR eksperte.
„Postoje druge države koji su mnogo manje pomogle, ali su učinile tako da se to mnogo bolje čuje.“
Ipak, sa Balkana se dobro čulo za ono što su pojedini eksperti tumačili kao poraz Evropske unije od Sjedinjenih Država.
- Kosovo: Pala vlada Aljbina Kurtija
- Tači: „Ako se nešto desi u pregovorima sa Srbijom, desiće se ove godine“
- „Na Kosovu je bio sukob Albanaca kao naroda i Srbije kao države – a ne Albanaca i Srba“
Smena Vlade Kosova Aljbina Kurtija dobila je podršku SAD, dok su Evropljani bili za to da se politički sukobi ostave za vreme posle pandemije.
Usred „blistavog“ momenta makedonskih evrointegracija, Pendarovskog ne iznenađuje ovakav rasplet u susedstvu.
„U svim teškim problemima na Balkanu, i to ne samo bezbednosnim, Amerika je imala glavnu ulogu, a Evropa je to pratila.
„Od Bosne do Makedonije, EU nije vodila glavnu reč – Amerika je mnogo jača na Zapadnom Balkanu nego što je Evropa.“
Ono što makedonskog predsednika više brine je postojanje žarišta političke nestabilnosti na Balkanu, pa poručuje da je svima u vreme borbe sa korona virusom potrebno stabilno okruženje – bar političko.
Kad tehnička vlada postane „vlada nacionalnog spasa“
Kriza svetske pandemije u Severnu Makedoniju stigla je kada ni u ovoj zemlji političke prilike ne mogu biti opisane kao stabilne.
Izbori su bili zakazani za 12. april, a do njih je zemlju trebalo da dovede tehnička vlada većinski vladajućeg Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), u kojoj je opozicioni VMRO-DPMNE dobio dva ministarska mesta.
Posle sastanka sa liderima stranaka, Pendarovski je doneo odluku da proglasi vanredno stanje čime je tehnička vlada dobila veća ovlašćenja, a predsednik je nazvao „vladom nacionalnog spasa“.
„Kada je ovakva situacija, koja je izazov i za ekonomski najjače zemlje, važno je da imate sve političke faktore u vladi, a ne van nje – to je bio moj predlog na sastanku sa svim liderima.
„Političke podele kod nas su veoma duboke – i to je situacija kod nas, ali i svuda u regionu.“
- Korona virus: Odlažu se Olimpijske igre, nova ograničenja za građane Kosova i Severne Makedonije
- Korona virus: Kad će se pandemija završiti i život vratiti u normalu
I dok ministri iz različitih stranaka zajednički rade na borbi sa krizom, iz sedišta političkih stranaka se na gotovo svakodnevnim konferencijama za medije upućuju poruke u kojima se dovodi u pitanje borba zemlje sa virusom, nabavka zdravstvene opreme.
„Imamo zadovoljavajući nivo sinhronizacije u vladi, ali nivo rasprava na svakodnevnim konferencijama za štampu obe stranke bi mogao da se spusti.
„Opozicija ne treba da potpuno prestane da kritikuje, ni vladajuća stranka ne treba da prestane da iznosi svoje stavove, ali ima tu puno politikanstva.“
Na izborima za predsednika Severne Makedonije, Stevo Pendarovski bio je kandidat vladajućeg SDSM, čiji je lider Zoran Zaev.
Predsednik je zadovoljan merama koje je zemlja donela u pokušaju da se izbori sa pandemijom.
„Mi smo deo globalnog sistema, ali ne možemo sa ovim resursima da napravimo mere koje je napravila Južna Koreja ili Nemačka, koje testiraju ljude u velikim brojevima.
„Nama je važno da identifikujemo klastere gde se nalaze zaraženi u državi i postupamo prema onome što je preporuka Svetske zdravstvene organizacije za Evropu – mi smo lider u primeni tih preporuka.“
Ipak, čak ni striktno pridržavanje merama za Pendarovskog ne znači i skori izlazak iz krize.
„Ne vidim još skoro otvaranje granica – samo Donald Tramp najavljuje otvaranje granica do Uskrsa, ali celokupna medicinska struka je protiv toga.
„Sada su velike šanse da ću produžiti vanredno stanje za još 30 dana – čini mi se da nismo još došli do vrhunca krize, a kamoli do opadanja broja zaraženih.“
Makedonski predsednik kaže da sadašnji ekonomski sistem neće još dugo moći da izdrži u sadašnjem zastoju.
„Čak i najbogatije zemlje na svetu potražile su sredstva za zaduživanje na svetskom tržištu – a šta tek onda preostaje nama na Balkanu, koji smo oduvek bili siromašniji.
„Naš budžet još nije doživeo takve devastirajuće posledice, ali ako sve potraje još mesec ili dva, nema drugog načina nego da se kroz veliko zaduživanje ostane u kondiciji i izvršavaju barem bazične ekonomske funkcije.“
Iako u svojim obraćanjima građanima pokušava da ulije dozu optimizma, Pendarovski kaže da je realnost takva da svet može ući u najveću ekonomsku krizu još od 1929. godine.
„Protivnik je potpuno nepoznat, ne znate koliko vremena sve može da traje, pa ne možete da budete ni optimisti.
„Nadam se da će trajati kratko, ali ako bude potrajalo, ni najbolji psihijatri nemaju dobar savet – ako sedite dva ili tri meseca kod kuće i ne radite, to je ubistveno, kako za pojedinca, tako i za svaku državu“, zaključuje Pendarovski.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
