Iranian Supreme Leader Ayatollah Ali Khamenei (3rd right), Quds Force chief Gen Esmail Qaani (2nd right), President Hassan Rouhani (4th right), judiciary chief Ebrahim Raisi (4th left), chairman of the Assembly of Experts Ahmad Jannati (R), attend a memorial for Qasem Soleimani in Tehran, Iran on 9 January 2020

Anadolu Agency

Komplikovani i neobični politički sistem u Iranu predstavlja kombinaciju moderne islamske teokratije i demokratije.

Postoji niz institucija čiji se predstavnici ni ne biraju, a kontroliše ih Vrhovni vođa.

Na izborima se biraju predsednik države i poslanici u skupštini.

Evo kako funkcioniše politički sistem Irana i u čijim rukama je moć.

Vrhovni vođa

Iranian Supreme Leader Ayatollah Ali Khamenei delivers a speech in Tehran, Iran (8 January 2021)

Reuters
Ajatolah Ali Hamnei je Vrhovni vođa od 1989. godine

On je najmoćnija ličnost u Iranu, a od 1979. godine i Islamske revolucije bila su samo dvojica.

Ajataloh Ruholah Homeini (osnivač republike) i njegov naslednik, sadašnji ajatolah Ali Hamnei.

Homeini je pozicionirao tu funkciju na vrhu iranske političke strukture posle svrgavanja režima šaha Mohameda Reze Pahlavija.

On je vrhovni komandant iranskih oružanih snaga i kontroliše službe bezbednosti.

Takođe imenuje prvog čoveka pravosuđa, polovinu članova uticajnog Saveta čuvara revolucije, vođe molitve u petak i šefove državnih televizijskih i radio stanica.

Dobrotvorne fondacije vrhovnog vođe raspolažu imovinom i kapitalom čija se vrednost procenjuje na više milijardi dolara.

Ajatolah Hamnei postao je vrhovni vođa posle Homeinijeve smrti 1989.

Od tada čvrsto drži vlast i suzbija sve pokušaje i zahteve za promenu sistema.

Predsednik

Iranian President Hassan Rouhani speaks at a cabinet meeting in Tehran (26 May 2021)

EPA
Hasan Ruhani

Predsednik se bira na svake četiri godine i ne može da bude na vlasti duže od dva mandata.

Prema Ustavu, on je drugi najmoćniji funkcioner u državi.

On je na čelu izvršne vlasti i odgovoran je za sprovođenje ustava.

Predsednik ima značajan uticaj na unutrašnju politiku i diplomatiju.

Ali vrhovni vođa je taj koji ima poslednju reč o svim najvažnijim državnim pitanjima.

Ovog meseca Iranci će izabrati naslednika Hasana Ruhanija, umerenog sveštenika.

On je na prošlim i pretprošlim predsedničkim izborima izvojevao ubedljive pobede.

Oba puta je osvojio više od 50 odsto glasova u prvom krugu.

Sve predsedničke kandidate prvo mora da odobri Savet čuvara, telo od 12 teologa i pravnih stručnjaka.

Odobrili su samo sedam od 590 ljudi koji su podneli kandidaturu za ove izbore.

Nijedna žena nije smela da se kandiduje.

Parlament

Iranian President Hassan Rouhani speaks at a session of parliament in Tehran, Iran (3 September 2019)

EPA

Parlament, Medžlis ima 290 članova i birači ih glasaju svake četiri godine.

Parlament je ovlašćen da donosi zakone i odbija godišnji budžet, kao i da bira i razrešava ministre u vladi i premijera.

Međutim, sve zakone koje donosi parlament mora odobriti Savet čuvara.

Konzervativci su ostvarila veliku pobedu na parlamentarnim izborima 2020, pošto je Savet diskvalifikovao više od 7.000 potencijalnih kandidata, od kojih su većina bili reformisti i umereni.

Savet čuvara

Ahmad Jannati speaks in Tehran, Iran (12 March 2019)

AFP
Ajatolah Ahmed Džanati je predsednik i Saveta čuvara i Skupštine stručnjaka

To je najuticajnije političko telo u Iranu koje odobrava sve zakone usvojene u parlamentu i ima mogućnost veta.

Takođe može da zabrani kandidatima da učestvuju na izborima za parlament, predsedništvo i Skupštinu stručnjaka.

Savet se sastoji od šest teologa koje je imenovao vrhovni vođa i šest pravnika koje je imenovalo pravosuđe, a odobrio parlament.

Članovi se biraju na šest godina postupno, tako da se polovina menja svake tri godine.

Savetom dominiraju tvrdolinijaši, među kojima i predsednik ajatolah Ahmada Džanati.

Skupština stručnjaka

Meeting of the Assembly of Experts in Tehran, Iran (4 March 2014)

Anadolu Agency

To je Skupština sačinjena od 88 islamskih učenjaka ili sveštenika i odgovorna je za imenovanje vrhovnog vođe i nadgledanje njegovih rezultata.

Ako se smatra nesposobnim da ispunjava dužnosti, ima moć da ga ukloni.

Iako nikada nije bilo poznato da se osporavaju odluke vrhovnog vođe, ovo telo se smatra sve značajnijim zbog zdravlje osamdesetdvogodišnjeg ajatolaha Hamneija.

Ako Vrhovni vođa umre ili postane nesposoban, ovo telo će organizovati tajno glasanje na kojem će njegov naslednik biti izabran prostom većinom.

Direktni izbori za članove skupštine održavaju se na svakih osam godina.

Poslednji put su održani 2016, kada su umereni i reformisti osvojili skoro 60 odsto mesta pošto su u prethodnoj skupštini imali manje od 25 odsto.

Trenutni predsedavajući je konzervativac Ahmad Džanati.

Savet za rasuđivanje o svrsishodnosti

Članovi ovog tela savetuju vrhovnog vođu i ima konačnu reč u odlučivanja u sporovima oko zakona između parlamenta i Saveta čuvara.

Vrhovni vođa imenuje 45 članova, koji su istaknute verske, društvene i političke ličnosti.

Trenutno je predsedavajući ajatolah Sadek Amoli Larijani, konzervativac i šef pravosuđa.

Vrhovni sudija

Iran's judiciary chief Ebrahim Raisi speaks to reporters after registering as a candidate for the 2021 presidential election (15 May 2021)

EPA
Ebrahim Rasi

Vrhovnog sudiju imenuje Vrhovni vođa.

Vrhovni sudija na čelu je sistema, čiji sudovi i sudije obezbeđuju sprovođenje islamskih zakona.

Vrhovni sudija – trenutno konzervativni sveštenik, Ebrahim Raisi – takođe predlaže šest laičkih članova Saveta čuvara revolucije.

Sudovi i obaveštajne službe oštro se obračunavaju sa aktivistima za ljudska prava i disidentima.

Često se ove institucije suočavaju sa optužbama za nepravedna suđenja i nejasno definisane optužbe za ugrožavanje nacionalne bezbednosti.

Biračko telo

Women cast their votes at a polling station in Tehran, Iran, during parliamentary elections (20 February 2020)

AFP
Odziv na parlamentarnim izborima 2020. godine bio je najniži od 1979. godine

Iran ima 83 miliona stanovnika, a svi punoletni, njih oko 58 miliona, imaju pravo glasa.

Mladi čine veliki deo biračkog tela – gotovo polovina stanovništva mlađa je od 30 godina.

Od Islamske revolucije 1979. godine, odziv birača je stalno bio iznad 50 odsto, osim parlamentarnih izbora 2020, kada su se ljudi bili nezadovoljni zbog privredne krize.

Oružane snage

Oružane snage čine Islamska revolucionarna garda (IRGC) i redovna vojska.

IRGC je uspostavljen posle revolucije da bi branio islamski sistem i pružio protivtežu vojsci.

Od tada je postala glavna oružana, politička i privredna sila u Iranu, usko povezana sa vrhovnim vođom.

IRGC ima kopnene snage, mornaricu i vazduhoplovstvo i nadgleda iransko strateško oružje.

Takođe kontroliše paravojne snage otpora Basij, koje su pomogle u suzbijanju „domaćih neprijatelja“.

Sve više vojne i komandante garde imenuje vrhovni vođa i oni odgovaraju samo njemu.

Kabinet

Članove kabineta ili Saveta ministara bira predsednik.

Njih mora odobriti parlament, koji takođe može opozivati ministre.

Kabinetom predsedava predsednik ili prvi potpredsednik, koji je odgovoran za poslove kabineta.


U Iranu uhapšen zbog video snimka ljubljenja
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.