Jazd

Alamy
Smatra se da Jazd ima više hvatača vetrova nego bilo koji drugi grad na svetu

Jazd, pustinjski grad u centralnom Iranu je već duže vreme ključna tačka kreativne dovitljivosti.

U Jazdu se nalazi sistem drevnih inženjerskih čuda u koje ubrajamo i podzemnu rashlađujuću strukturu pod imenom jakčal, podzemni sistem za navodnjavanje kanat, pa čak i mrežu glasnika piradaziš koja datira iz vremena koje prethodi američkim poštanskim službama više od 2000 godina.

Među tim drevnim tehnologijama je i hvatač vetrova ili na persijskom badžir.

Ove izuzetne građevine su uobičajena pojava u Jazdu i uzdižu se iznad krovova grada.

Obično su u obliku pravougaonih tornjeva, ali mogu da budu i kružni, kockasti ili osmougaoni.

Mogu da imaju i drugačije, kitnjaste oblike.

Smatra se da Jazd ima najviše hvatača vetrova na svetu, mada je moguće i da oni potiču iz vremena drevnog Egipta.

U Jazdu se hvatač vetrova brzo pokazao kao nezamenljiv, čineći tako ovaj vreli deo sveta i iranskog platoa prostorom na kojem se moglo živeti.

Iako su mnogi od gradskih hvatača vetrova prestali da budu u upotrebi, ove građevine danas u taj pustinjski grad privlače profesore, arhitekte i inženjere koji su u potrazi za novom ulogom koju bi badžiri mogli da imaju u rashlađivanju sveta koji se ubrzano zagreva.

Jazd

Alamy
Otvori na tornjevima su okrenuti prema najjačem vetru, hvataju ga i upućuju ka unutrašnjosti zgrade

Pošto hvataču vetrova nije potrebna struja, on je u isto vreme i isplativ i čist vid rashlađivanja.

Konvencionalni mehanički klima uređaji na globalnom nivou predstavljaju petinu ukupne potrošnje struje, tako da ove drevne alternative kao što je hvatač vetrova postaju sve privlačnija opcija.

Dve glavne sile koje usmeravaju vazduh kroz i niz zgradu su vetar i promena potiska vazduha koja zavisi od temperature – topliji vazduh ima tendenciju dizanja iznad hladnijeg i gušćeg vazduha.

Vazduh se prvo uvlači otvaranjem hvatača vetrova, zatim se usmerava ka mestima na kojima se boravi, pri čemu se pesak i ostale nečistoću deponuju na dno tornja.

Zatim vazduh prolazi kroz unutrašnjost zgrade, ponekad i preko podzemnih bazena sa vodom radi dodatnog hlađenja.

Na kraju se topli vazduh diže i izlazi iz zgrade kroz još jedan toranj ili otvor uz pomoć pritiska u samoj zgradi.

Oblik tornja, kao i dodatni faktori kao što je sam raspored prostorija u zgradi, strana na koju je toranj okrenut, broj otvora, konfiguracija fiksnih, unutrašnjih vođica, kanali i visina su precizno usklađeni ne bi li unapredili sposobnost tornja da uvuče vetar i sprovede ga dole u prostorije u kojima se živi.

Korišćenje vetra za rashlađivanje zgrada se praktikuje otprilike od vremena kada su ljudi i počeli da žive u vrelim, pustinjskim predelima.

Neke od najranijih tehnologija koje su se bavile hvatanjem vetrova dolaze još iz Egipta, iz perioda od pre 3.300 godina, prema istraživačima Krisu Selbergu i Džuliji Rič sa Veber univerziteta u Juti.

Zgrade su imale debele zidove, nekoliko prozora okrenutih ka suncu, niše kroz koje je ulazio vazduh koji su donosili vetrovi i izlazni odušak na suprotnoj strani.

Ovaj metod je na arapskom poznat i kao malkaf arhitektura.

Ipak, neki tvrde da je rodno mesto hvatača vetrova ipak Iran.

Gdegod da su prvobitno smišljeni, hvatači vetrova su od tada raširili preko srednjeg Istoka i severne Afrike.

Varijacije iranskih hvatača vetrova mogu da se pronaću i u badžirima Katara i Bahreina, egipatskim malkafima, pakistanskim mungovima i mnogim drugim mestima, kažu Fatameh Jomezbadeh i njegove kolege sa tehnološkog fakulteta u Maleziji.

Hvatači vetrova

Alamy
Zbog dugog perioda u kojem nisu bili u upotrebi, mnogi iranski hvatači vetrova nisu u dobrom stanju. Ipak, neki istraživači bi voleli da ih ponovo vide u funkcionalnom stanju

Smatra se da je persijska civilizacija zaslužna za dodavanje građevinskih varijacija koje su omogućavale bolje hlađenje.

U to se ubraja i kombinovanje sa postojećim sistemima za navodnjavanje koji su pomagali vazduhu da se rashladi pre nego što bi bio propuštan u domove.

U Jazdu koji ima vrelu i suvu klimu, ove strukture su bile veoma popularne sve dok grad nije postao poznat po uzdignutim i ukrašenim tornjevima koji su tragali za pustinjskim vetrovima.

Istorijski grad Jazd je Uneskova svetska baština od 2017. godine, delom i zbog zasluga u proliferaciji hvatača vetrova.

Pored funkcionalne uloge u rashlađivanju domova, tornjevi su imali i veliki kulturološki značaj.

U Jazdu su hvatači vetrova deo ambijentalne celine baš kao što su to i zoroastrijski Vatreni hram i Toranj tišine.

Među njima je i hvatač vetrova u Dolata bad bašti koji je najviši na svetu sa 33 metara visine.

Ovaj hvatač vetrova je jedan od retkih koji je još u funkciji.

Smešten u osmougaonoj zgradi, on nadgleda fontanu koja se proteže duž drvoreda borova.

Efikasno rashlađivanje ovakvih hvatača vetrova bez emisije gasova je glavni razlog zbog kojeg pojedini istraživači smatraju da ponovo treba oživeti ovu ideju.

Parham Keirkah Sangdeh je detaljno izučavao naučnu primenu hvatača vetrova u savremenoj arhitekturi na Ilam univerzitetu u Iranu.

On kaže da su neprijatnosti koje donosi ovaj sistem u vidu štetočina koje ulaze kroz otvorene kapke i taloženja prašine i pustinjskih nečistoća, uticali na postepeno odustajanje od tradicionalnih hvatača vetrova.

Na njihovom mestu su sada mehanički sistemi za rashlađivanje, kao što su konvencionalni klima uređaji.

Oni su vrlo često napajani energijom dobijenom iz fosilnih goriva i koriste rashlađivače koji imaju svojstva stvaranja efekta staklene baste kada se ispuštaju u atmosferu.

Hvatači vetrova

Alamy
Iranski hvatači vetrova su inspirisali i savremene dizajnere iz Evrope, Amerike i drugih delova sveta, dok se arhitekte okreću pasivnim formama rashlađivanja

Rađanje modernih tehnologija za rashlađivanje je dugo vremena bilo označavano kao glavni razlog za urušavanje tradicionalnih metoda u Iranu, napisala je istoričarka iranske arhitekture Elizabet Bizli 1977. godine.

Bez redovnog održavanja, surova klima iranskog platoa je oštetila mnoge građevine kao što su hvatači vetrova i ledare.

Keirkah Sangdeh odustajanje od hvatača vetrova vidi i u tendencijama da se prihvataju zapadnjačke tehnologije.

„Potrebne su nam promene i u kulturološkom smislu kada koristimo ove tehnologije.

„Ljudi moraju da se okrenu i prošlosti da bi shvatili zašto je energetsko očuvanje važno“, kaže Keirkah Sangdeh.

„Sve počinje sagledavanjem istorije kulture i isticanju važnosti očuvanja energije“.

Keirkah Sangdeh se nada da će iranski hvatači vetrova biti obnovljeni i da će se tako poboljšati energetska održivost postojećih zgrada.

On na tom putu vidi i mnogo prepreka u formi tekućih međunarodnih tenzija, pandemije korona virusa i nestašice vode.

„Stvari su u Iranu toliko loše, da ljudi žive dan za danom“, ističe Keirkah Sangdeh.

Moguće je da će metod rashlađivanja nalik na hvatače vetrova doživeti zasluženi preporod, ali oni su u stvari na jedan iznenađujući način već prisutni – iako u ne tako grandioznoj formi kao oni u Iranu – u mnogim zapadnim zemljama.

U Velikoj Britaniji postoji oko 7.000 različitih varijacija hvatača vetrova koji su instalirani u javnim zgradama između 1979. i 1994. godine.

Oni se mogu videti na zgradama kao što su Kraljevska bolnica Čelzi u Londonu ili na supermarketima u Mančesteru.

Ovi modernizovani hvatači vetrova imaju malo sličnosti sa tornjevima u Iranu.

Na jednoj trospratnoj zgradi pokraj prometnog puta u severnom Londonu, mali ružičasti ventilacioni stubovi omogućuju pasivnu ventilaciju.

Na krovu tržnog centra u Dartfordu, konusne ventilacione kule se okreću ne bi li uhvatile vetrove uz pomoć zadnjih krilaca koji kule uzmeravaju ka dominantnom vetru.

I Amerika je sa oduševljenjem usvojila forme inspirisane hvatačima vetrova.

Jedan od takvih primera je i turistički centar u nacionalnom parku Zajon u južnoj Juti.

Park se prostire visokim pustinjskim platoom i može da se poredi sa klimom i topografijom Jazda.

Korišćenje pasivnih tehnologija za rashlađivanje kao što su hvatači vetrova, skoro da je eliminisalo potrebu za mehaničkim klima uređajima.

Naučnici su zabeležili razliku od 16 stepeni u odnosu spoljne i unutrašnje temperature, bez obzira na veliki broj ljudi koji konstantno prolaze tuda.

Sve je šira primena i rasprostranjenost hvatača vetrova, u trenutku kada se nastavlja potraga za održivim rešenjima problema pregrejavanja.

U Palermu, na Siciliji, istraživači su pronašli da klima i ruže vetrova ovaj predeo čine dobrom lokacijom za još jednu verziju iranskih hvatača vetrova.

Ovog oktobra će, u međuvremenu, hvatači vetrova imati značajnu promociju na Svetskoj izložbi (Expo) u Dubaiju, kao deo mreže konusnih građevina u austrijskom paviljonu.

Austrijska arhitektonska firma Kverkraft je za svoju varijaciju hvatača vetrova bila inspirisana badžirima.

I dok istraživači poput Keirkaha Sangdeha smatraju da hvatači vetrova mogu još više da pomognu rashlađivanju bez korišćenja fosilnih goriva, ova genijalna tehnologija se već proširila svetom više nego što to i mislimo.

Kada sledeći put budete primetili visoke ventilacione strukture na krovovima supermarketa, škola i drugih visokih zgrada, pogledajte pažljivo – vrlo je verovatno da gledate u zaostavštinu veličanstvenih iranskih hvatača vetrova.


Možda će vas zanimati i ovaj video

On je u vetru video ogroman potencijal.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.