Ota Benga pictured holding a monkey in the US

Library of Congress

Ota Benga otet je 1904. iz današnje Demokratske Republike Kongo i odveden u SAD da bi tamo bio izložen u kavezu. Novinarka Pamela Njukirk, koja je naširoko pisala o ovoj temi, proučava višedecenijske pokušaje da se zataška ono što mu se desilo.

Više od jednog veka nakon što je, zbog izlaganja mladog Afrikanca u kući za majmune, završio u naslovima listova širom sveta, Zoološki vrt iz Bronksa u Njujorku konačno je izrazio žaljenje zbog tog čina.

Izvinjenje Društva za očuvanje divljih životinja zbog izlaganja Ote Benge, rođenog u Kongu 1906. godine, usledilo je posle globalnih protesta izazvanih snimljenim policijskim ubistvom Džordža Flojda.

Taj slučaj ponovo je izneo na videlo rasizam u Sjedinjenim Američkim Državama.

Tokom nacionalnog trenutka svođenja računa, Kristijan Semper, predsednik i generalni direktor Društva za očuvanje divljih životinja, rekao je da je važno „prisetiti se istorijata samog Društva i istrajnosti rasizma u našoj instituciji“.

On se zarekao da će se društvo, koje upravlja Zoološkim vrtom u Bronksu, posvetiti potpunoj transparentnosti u vezi sa epizodom koja je izazvala zapanjene naslove širom Evrope i Sjedinjenih Država od 9. septembra 1906. godine – jedan dan nakon što je Ota Benga prvi put izložen – sve dok nije pušten iz zoološkog vrta 28. septembra 1906. godine.

Ipak, zadocnelo izvinjenje usledilo je tek posle mnogo godina zataškavanja.

„Bio je zaposlenik zoološkog vrta“

Umesto da iz svega izvuku korist, tako što će ovu epizodu pretvoriti u korisnu lekciju, Društvo za očuvanje divljih životinja upustilo se u jednovekovno zataškavanje.

Za to vreme su aktivno potpirivali ili propuštali da koriguju lažne priče o tome šta se zapravo desilo.

Još 1906. godine, pismo iz arhive zoološkog vrta pokazuje da su zvaničnici, posle talasa sve oštrijih kritika, razmatrali da plasiraju priču kako je Ota Benga zapravo bio zaposlenik zoološkog vrta.

Da sve bude neverovatnije, ova podvala im je prolazila decenijama.


Ko je bio Ota Benga?

  • U martu 1904. godine uhvatio ga je američki trgovac Semjuel Verner u tadašnjem Belgijskom Kongu. Ne zna se kog je uzrasta bio, mogao je da ima 12 ili 23 godina
  • Brodom je prebačen u Nju Orleans, da bi kasnije iste godine bio prikazan na Svetskom sajmu u Sent Luisu sa osam drugih mladih muškaraca
  • Sajam se nastavio zimskih meseci kada je ova grupa držana bez odgovarajuće odeće ili smeštaja
  • U septembru 1906. godine bio je izložen 20 dana u njujorškom Zoološkom vrtu iz Bronksa, privukavši ogromnu pažnju posetilaca
  • Protest hrišćanskih sveštenika okončao je njegovo zatočeništvo i on je premešten u njujorški azil za obojenu siročad koji je vodio afro-američki sveštenik Džejms H. Gordon.
  • U januaru 1910. godine otišao je da živi u Linčberšku teološku bogosloviju i koledž za crne studente u Virdžiniji
  • Tamo je učio decu iz komšiluka da love i ribare i pričao im priče o svojim avanturama kod kuće
  • Kasnije je navodno pao u depresiju iz nostalgije za kućom i u martu 1916. godine se ubio iz pištolja koji je držao sakriven. Smatra se da je imao oko 25 godina.

Izvor: Spektakl: Fantastičan život Ote Benge


Tekst Njujork tajmsa iz 1916. godine – posle smrti Ote Benge – odbacio je kao urbanu legendu priče o njegovom izlaganju u kavezu.

„To njegovo nameštenje dovelo je do neosnovanih tvrdnji da je držan u parku kao jedan od eksponata u kavezu sa majmunima“, piše u tom tekstu.

A photo of four Africans, including Ota Benga on the right, taken in 1904 during the World's Fair in St Louis

Missouri Historical Society
Ota Benga (desno) na Svetskom sajmu 1904. godine, gde su on i drugi bili izloženi kao „pigmeji“

Članak je, naravno, bio u suštoj suprotnosti sa brojnim tekstovi koji su se deceniju ranije pojavljivali po novinama širom zemlje i Evrope.

Sam Njujork tajms objavio je desetine članaka o tom događaju – prvi 9. septembra 1906. godine pod naslovom: „Bušman deli kavez sa majmunima u Parku u Bronksu“.

Potom je, 1974. godine, Vilijem Bridžis, kustos emeritus zoološkog vrata, tvrdio da se ne može znati šta se stvarno desilo.

U svojoj knjizi „Sakupljanje životinja“, on se retorički zapitao: „Da li je Ota Benga bio ‘izložen’ – kao nekakva neobična, retka zverka?“, što je bilo pitanje na koje je on, kao čovek koji je predsedavao arhivom zoološkog vrta, najbolje znao odgovor.

„Malo je verovatno da je bio zatvoren iza rešetaka u golom kavezu da bi ljudi zurili u njega tokom određenih sati“, nastavio je on, otvoreno ignorišući hrpu dokaza u arhivama zoološkog društva koji ukazuju upravo na to.

Članak o toj izložbi, koji je napisao direktor zoološkog vrta, zapravo je objavljen u publikaciji samog zoološkog društva.

Protesti zbog smrti Džordža Flojda: Zašto su spomenici i statue važni
The British Broadcasting Corporation

Bez obzira na to, Bridžis je napisao: „S ove vremenske distance, to je sve što može zasigurno da se kaže, sem da je sve urađeno iz najbolje namere, jer je Ota Benga bio zanimljiv njujorškoj publici.“

„Prijateljstvo tamničara i zatočenika“

Sve ove lažne priče na jedno mesto je sakupila knjiga objavljena 1992. godine u koautorstvu unuka Samjuela Vernera, čoveka koji je otputovao u Kongo teško naoružan da uhvati Otu Bengu i druge kako bi ih izložio na Svetskom sajmu u Sent Luisu 1904. godine.

Knjiga je apsurdno okarakterisana kao priča o prijateljstvu između Vernera i Ote Benge.

U najmanje jednom novinskom izveštaju posle objavljivanja te knjige, mlađi Verner je takođe tvrdio da je Ota Benga – koji se žestoko opirao zarobljeništvu – uživao u nastupu pred Njujorčanima.

I tako su više od jednog veka upravo institucija i ljudi koji su nemilosrdno iskoristili Otu Bengu i njihovi potomci kontaminirali istorijske spise netačnim narativima koji su kružili svetom.

Čak i danas, Semper se izvinio zato što je Benga bio izložen „nekoliko dana“, a na tri nedelje koliko je držan kao zarobljenik u kući za majmune.

The entrance to the Bronx Zoo pictured in 2016

Getty Images
Društvo za očuvanje divljih životinja, koje vodi Zoološki vrt iz Bronksa, saopštilo je da osuđuje određena nečasna poglavlja u vlastitoj istoriji

Zoološki vrt je sada objavio onlajn digitalizovane dokumente koje poseduje o toj epizodi, a među njima su pisma u kojima su detaljno zabeležene dnevne aktivnosti Ote Benge i ljudi koji su ga držali u kavezu.

Mnoga od tih pisama već su citirana u mojoj knjizi Spektakl: Neverovatni život Ote Benge, objavljenoj 2015. godine.

Tokom pet godina od njenog objavljivanja, zvaničnici zoološkog vrta neobjašnjivo su odbili da izraze žaljenje ili čak odgovore na medijske upite.

I iako sam imala priliku da posetim kuću za primate gde je Ota Benga bio izložen i držan, ta građevina je od tada zatvorena za javnost.

„Najbolja soba u kući za majmune“

„Dubok žalimo što su mnogi ljudi i generacije bili povređeni ovim delima ili našim propustom da ih javno osudimo ili ih se odreknemo ranije“, kaže Semper danas.

On je takođe osudio osnivače Medisona Granta i Hengija Ferfilda Osborna, strastvene eugeničare koji su odigrali izravnu ulogu u izlaganju Ote Benge u kavezu

Grant je kasnije napisao Istorija velike rase, knjigu prepunu rasističkih pseudo-naučnih tvrdnji koju je hvalio Osborn i cenio Adolf Hitler.

Ota Benga pictured in 1904

Missouri Historical Society
Povratak u Kongo bi bio neizvedivo skup za Otu Bengu

Osborn je kasnije 25 godina bio na čelu Američkog muzeja prirodne istorije, gde je 1921. godine bio domaćin drugog Međunarodnog kongresa eugenike.

Da sve bude čudnije, Semper nije pomenuo Vilijama Hornadeja, direktora i osnivača zoološkog vrta koji je bio i najistaknutiji zoolog u zemlji i osnivač Nacionalnog zoološkog vrta u Vašingtonu.

Hornadej je lično posuo kosti po kavezu u kom se nalazio Ote Benga da bi sugerisao kanibalizam i otvoreno se hvalisao da Ota Benga „ima najbolju sobu u kući za majmune.“

Neki smatraju da društvo za očuvanje mora da isprati svoje nekompletno izvinjenje strogom istinitom ispovešću koja bi pristajala jednoj vodećoj obrazovnoj ustanovi.

Ova epizoda nudi zoološkom društvu priliku da obrazuje javnost o istoriji pokreta konzervacije i njenoj vezi sa eugenikom.

Osnivači Zoološkog vrta u Bronksu bili su među najuticajnijim širiocima teorija o tobožnjoj rasnoj potčinjenosti koje i dan-danas imaju odjeka.

Jedan predlog bio je da bi društvo moglo da uzme u razmatranje ideju da nazove svoj obrazovni centar po Oti Bengi, čiji su tragični život i nasleđe neraskidivo povezani sa Zoološkim vrtom u Bronksu.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.