Leader of Brothers of Italy Giorgia Meloni holds a sign at the party's election night headquarters

Reuters
„Hvala, Italijo“, piše na plakatu koji drži Đorđa Meloni

Prvi put od Drugog svetskog rata i sloma fašističkog režima Benita Musolinija, Italija je na putu da dobije krajnje desnu koalicionu vladu, a ujedno i prvu ženu na mestu premijera.

Partija Braća Italije (Fratelli d’Italia) na čijem je čelu Đorđa Meloni, odnela je pobedu na izborima u Italiji i očekuje se da će formirati prvu krajnje desnu vladu u poslednjih skoro osam decenija.

Izvori u Italiji su sa pažnjom praćeni širom Evrope i rezultati bi mogli da uznemire Brisel.

Posle saopštavanja preliminarnih rezultata izbora na kojima je pravo glasa imalo skoro 51 milion Italijana, Meloni je rekla da će njena stranka Braća Italije „vladati za sve“ i da neće izneveriti poverenje ljudi.

„Ispisali smo istoriju. Italijani su poslali jasnu poruku u korist desničarske vlade koju predvode Braća Italije. Spremni smo da podignemo Italiju“, rekla je ona novinarima u Rimu.

Na osnovu preliminarnih rezultata, predviđa se da će stranka Đorđe Meloni osvojiti 26,37 odsto glasova, a najbliži rival Demokratska partija Enrika Lete sa levog centra 19,31 odsto.

Desničarski savez u kojem su, osim stranke Đorđe Meloni, i Liga Matea Salvinija, kao i Napred Italija (Forza Italia) bivšeg premijera Silvija Berluskonija, sada izgleda da ima kontrolu nad oba doma italijanskog parlamenta – Senatom i Poslaničkim domom – sa predviđenih 42,2 odsto.

Prema preliminarnim rezultatima, Salvinijeva Liga je osvojila blizu devet odsto glasova, a Berluskonijeva Napred Italija osam odsto.

Međutim, uprkos projektovanoj pobedi Braće Italije i desničarske koalicije, italijanski sistem je takav da je odluka o tome ko će postati premijer na predsedniku Serđiju Matareliju, nezavisnoj ličnosti koju bira parlament.

Izlaznost je bila dramatično niska – 63,82 odsto do zatvaranja birališta – saopštilo je italijansko ministarstvo unutrašnjih poslova, skoro 10 odsto manje u odnosu na 2018.

Odziv je bio posebno nizak u južnim regionima, među kojima i u Siciliji.

Pobednici na izborima nasleđuju zemlju u privrednoj krizi, sa ogromnim dugom, izraženom ekonomskom nejednakošću u društvu i sa nejasnim izgledima za obnavljanje životnog standarda sve starijeg stanovništva, suočenog sa rekordnom inflacijom i pretnjom energetske blokade Rusije u susret zimi.

Iako je Meloni ublažila imidž koji je prati i ne voli da je povezuju sa italijanskom fašističkom prošlošću, ona predvodi stranku ukorenjenu u posleratnom pokretu koji je izrastao iz fašističke stranke diktatora Benita Musolinija.

Italija je jedan od osnivača Evropske unije i članica NATO-a, a retorika Meloni o EU stavlja je rame uz rame sa mađarskim nacionalističkim liderom Viktorom Orbanom koji često kritikuje Brisel, pogotovo zbog sankcija Rusiji uvedenih posle invazije na Ukrajinu.

Njeni saveznici imaju bliske veze sa Rusijom.

Berluskoni (85) je prošle nedelje izjavio da je ruski predsednik Vladimir Putin gurnut u invaziju na Ukrajinz, dok je Salvini, bivši italijanski ministar policije, doveo u pitanje sankcije Zapada Moskvi.

Matteo Salvini of "Lega" political party, Silvio Berlusconi of "Forza Italia" party and Giorgia Meloni of "Fratelli d'Italia" party attend a rally on 22 September in Rome

Getty Images
Đorđa Meloni je napravila savez sa Silvijom Berluskonijem i Mateom Salvinijem

Đorđa Meloni podržava sankcije Zapada Rusiji i ublažila je retoriku protiv Evrope.

Ali i dalje se vodi sloganom Musolinijevih fašista: „Bog, otadžbina i porodica“.

Govorila je protiv „LGBT lobija“ i pozvala na pomorsku blokadu Libije kako bi se zaustavile migracije.

Italijanska privreda bila je u rastu posle pandemije kovida-19, ali onda je energetska kriza, izazvana pre svega ruskom invazijom na Ukrajinu, povisila cena u nebesa.

Dok se političari ovih dana svađaju oko Rusije i Evrope, Italijane najviše brine kako će platiti račune.

Poslednjih godinu i po dana Italiju je vodila vlada jedinstva pod Marijom Dragijem, naširoko poštovanim bivšim direktorom Evropske centralne banke. Đorđa Meloni je jedna od retkih lidera partije koji su odbili da učestvuju u vlasti.

Glavni zadatak Dragijeve vlade bio je da izgura reforme dogovorene kao deo paketa grantova i pozajmica Evropske unije u vrednosti od 200 milijardi evra.

Vlada je pala u julu i Meloni sada traži da se te reforme revidiraju u svetlu nove energetske krize.

Govorila je i o potrebi za većim naporima kako bi se „branili“ nacionalni interesi Italije u EU.

Ranije ove godine iznela je prioritete u burnom govoru ka kongresu krajnje desničarske stranke Voks u Španiji: „Da prirodnoj porodici, ne LGBT lobiju, da seksualnom identitetu, ne rodnoj ideologiji… ne islamističkom nasilju, da obezbeđivanju granica, ne masovnoj migraciji… ne velikim međunarodnim finansijama… ne briselskim birokratama!“.

Partije levice i centra nisu uspele da zajednički odgovore na koaliciju desnice.

Stranka levog centra Enrika Leta i pokret Pet zvezdica Đuzepea Kontea, koji je na putu da osvoji treće mesto na izborima sa oko 15 odsto glasova, ponudili su biračima slične politike, ali oni međusobno nisu našli zajednički jezik.

Leta (56), bio je premijer 10 meseci tokom 2013-14. Bio je u koaliciju sa strankom Napred Italija Silvija Berluskonija, da bi ga srušio rival iz redova njegove stranke – Mateo Renci.

Letta je bio veliki pristalica široke koalicione vlade tehnokrate Marija Dragija koja se raspala tokom leta.

Izgleda da je glavni cilj lidera levog centra osujećen: da se zaustavi tvrda desnica da preuzme vlast u Italiji.

People stand next to a poster of Enrico Letta, secretary of the centre-left Democratic Party (PD), at the PD headquarters, during the snap election, in Rome, Italy, September 25, 2022

Reuters
Nije bilo prevelikog razloga za slavlje u Demokratskoj partiji Enrika Lete

Ko je Đorđa Meloni?

Meloni (45) je odrasla u radničkom naselju Garbatela i podigla ju je majka nakon što ih je otac napustio.

Kao tinejdžerka, pridružila se omladinskom krilu italijanskog neofašističkog pokreta, koji su posle rata formirale pristalice pokojnog diktatora Benita Musolinija.

U knjizi „Ja sam Đorđa“ iz 2021. godine, ona naglašava da nije fašista, ali se poistovećuje sa Musolinijevim naslednicima, navodeći: „Preuzela sam štafetu 70 godina duge istorije“.

Prihvatajući kontroverzni stari moto, „Bog, otadžbina i porodica“, vodila je kampanju protiv LGBT prava, želi pomorsku blokadu Libije i više puta je upozoravala na muslimanske migrante.

Meloni je osnovala stranku Braća Italije 2012. godine, četiri godine nakon što je postala najmlađi italijanski ministar u nekoj italijanskoj vladi, kada je premijer bio Silvio Berluskoni 2008. godine.

Njena stranka je dobila nešto više od četiri odsto glasova na opštim izborima pre četiri godine, a sada je dobila više od 26 procenata.

Za razliku od desničarskih saveznika, ona se ne bavi ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i podržava Ukrajinu i NATO, iako su mnogi glasači na desnici mlaki prema sankcijama zapadnih zemalja prema Rusiji.

Pored smanjenja poreza, njena alijansa želi da ponovo pokrene pregovore sa EU o planu oporavka od virusa korona i da predsednik Italije bude izabran narodnim glasanjem.


Stranci Đorđe Meloni stižu čestitke od evropskih partija sličnog programskog opredeljenja.

„Više nego ikad su nam potrebni prijatelji koji dele zajedničku viziju i pristup evropskim izazovima“, izjavio je dugogodišnji politički direktor mađarskog premijera Balaž Orban.

Žordan Bardela iz krajnje desničarskog Nacionalnog skupa Francuske rekao je da su italijanski birači ponizili šeficu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen.

Fon der Lajen je ranije rekla da Evropa ima „alat“ da odgovori ako Italija skrene u pogrešan kolosek.

Međutim, profesor Đanluka Pasareli sa rimskog univerziteta Sapijenca kaže za BBC da ne misli da će Meloni početi da ljulja evropske temelje, već da će se usredsrediti na unutrašnja pitanja.

„Mislim da ćemo videti više ograničenja u pogledu građanskih prava i politike prema LGBT i imigrantima“, kaže on.

Salvini će se nadati da će se vratiti u ministarstvo unutrašnjih poslova kako bi zaustavio migrantske brodove koji prelaze iz Libije.

Prema novom izbornom sistemu, parlament je smanjen za trećinu mesta, tako da će sada biti 400 poslanika u Domu poslanika, umesto dosadašnjih i do 630, i 200 senatora umesto pređašnjih 315.

Ispostavila se kao tačnom procena analitičara da takav sistem i manji broj poslaničkih mesta može da znači da će koalicija koja osvoji 40 odsto glasova kontrolisati i 60 odsto parlamenta.

Izlazna anketa italijanske televizije RAI sugeriše da će tri stranke desničarske koalicije imati 227-257 mesta od 400 u Predstavničkom domu i između 111-131 mesta od ukupno 200 u Senatu.

Salvini je rekao da desnica ima jasnu prednost u oba doma.

Prema istoj anketi, koalicija predvođena strankom Đorđe Meloni biće dominantna u oba doma – levom centru se predviđa samo 78-98 mesta u Predstavničkom domu i 33-53 mesta u Senatu.

S obzirom na pobedu krajnje desnice, to može da znači da će se sledeći predsednik birati po novim pravilima koje predlažu – direktnim glasanjem.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.