Iz Preševa u Surdulicu: Albanac na srpskim terenima

Iljasa Zulfiju rođen je u Srbiji, ima srpski pasoš ali je njegova priča ipak jedinstvena – posle tri decenije, prvi je Albanac u srpskom profesionalnom fudbalu.

Poreklom je iz Preševa, grada u kome se već od njegovog prvog rođendana vodio rat bezbednosnih snaga Srbije i lokalnih pobunjenih Albanaca.

Sukobi su okončani posle tri godine, ali nacionalne podele nisu u potpunosti prevaziđene.

Dolaskom u Radnik iz Surdulice pre dve godine nastavio je tradiciju fudbalera albanske nacionalnosti koji igraju za srpske klubove, prekinutu pre gotovo trideset godina.

• Datum rođenja: 27. mart 1998. godine
• Karijera: Lugina (Preševo), Radnik (Surdulica), pozajmljivan Pukovcu i Ozrenu (Sokobanja)
• Fudbalski idoli: Andres Inijesta (Barselona) i Nemanja Matić (Mančester junajted)
• Mesto u timu: vezni igrač

Jezička barijera

Ulazak u svlačionicu Radnika za Zulfijua je bio ulazak u drugi svet.

Iako je odrastao u Srbiji, srpski fudbal nije imao prilike da vidi ni na televiziji u Preševu. Još je manje imao mogućnosti da govori srpski jezik.

„Kad sam došao, bilo mi je teško.

Išao sam tri meseca na kurs srpskog dok sam igrao za omladince, a sada ne stižem jer imam svakog dana trening pa učim usput“, seća se prvog susreta sa novom sredinom dok se trudi da izabere prave reči na jeziku koji želi još bolje da nauči.

U svlačionici je dobio mesto pored kapitena Vladana Pavlovića, rođenog u Surdulici. „Bio je ćutljiv, slabo je pričao.

Odmah smo ga prihvatili, jer ne gledamo ko je odakle došao. Surdulica je mala varošica, pa posle treninga idemo svi zajedno u kafić.

Imamo i par crnaca, i oni su naučili srpski, pa smo svi kao porodica“, kaže Pavlović čiji je poseban zadatak da pomaže mladim igračima da se uklope u tim.

„Jugoslovensku mešavinu“ u Surdulici upotpunjuje trener.

Simo Krunić rođen je u Sarajevu, proslavio se igrama za bosanskohercegovački Željezničar, ali mu u svlačionici pomaže iskustvo iz inostranstva.

„Na moju sreću, pričam tri jezika – španski, engleski i grčki – pa mi je lako da komuniciram sa igračima. Kad stranci ne znaju srpski, sporazumevamo se na engleskom.

Moji igrači su obrazovani, dosta njih priča engleski, pa su uvek tu da pomognu“, kaže Krunić uz opasku da na terenu govori samo – kvalitet.

Podrška porodice i prijatelja

Ispraćaj sina iz Preševa u centralnu Srbiju bio je važan trenutak za porodicu Zulfijua.

„Roditelji su me podržavali i zadovoljni su. Otac je na svakoj utakmici uz mene, redovno dolazi“, kaže mladi fudbaler.

Podršku su mu dali i prijatelji.

„Kad sam kretao u Surdulicu, svi su mi rekli dobro je, samo guraj napred. Kod nas nije lako postati profesionalac, teško je.“

Fanatizmom do uspeha

Zulfijua je u Surdulicu doveo sportski direktor kluba Darko Gašić. Nije se pokajao.

„Radne navike su mu neverovatne. To je ozbiljan fanatizam, za koji ne znam da li je slučajnost“, kaže Gašić.

Osim stana, hrane i časova jezika, Iljasa od direktora dobija i savete za dodatni rad, kao i literaturu.

Zbog odnosu prema klubu i saigračima, Radnik ga je nagradio debijem na utakmici protiv Crvene zvezde u Beogradu.

Gašić kaže da se tada prvi put strahovalo od reakcije javnosti.

„Bilo je priče kako će navijači u Beogradu reagovati, ali, da smo odustali, bilo bi to bežanje od našeg identiteta“, zaključuje Gašić.

Reprezentacija Srbije na trećem mestu

Zulfiju od detinjstva sanja karijeru u nekom velikom evropskom klubu, lako daje odgovor da mašta o Španiji i velikanu Barseloni.

Ipak, teže mu je da nađe odgovor na pitanje za koju bi reprezentaciju igrao.

„Ko mi prvi pošalje poziv“, kaže Zulfiju i navodi primere Albanaca koji igraju za Švajcarsku ili Makedoniju.

Dodaje, ipak, da ni poziv u reprezentaciju Srbije ne bi odbio.

Potraga za talentima u okruženju

Od prethodne zime, Zulfiju više nije sam u seniorskom timu Radnika.

U klub je stigao dvadesetogodišnji Faton Džemailji. Rođen u Velikom Trnovcu, kratko je igrao u Nemačkoj, da bi odatle došao u Surdulicu.

Čeka ga isto što i Zulfijua – smeštaj, hrana, ali i časovi srpskog jezika.

U omladinskim kategorijama Radnika igra još sedam mladića albanske nacionalnosti. Sportski direktor objašnjava da je to politika kluba.

„Surdulica je na granici sa Makedonijom i Bugarskom, blizu je i Kosovo.

Oko Kosova su mesta koja su pretežno sa albanskim stanovništvom. Ti momci imaju naše državljanstvo, rođeni su tu, mnogi od njih poznaju i jezik.

Prirodno je da mi prvo gledamo šta se nalazi kod nas u okolini“, kaže Gašić.

On ne vidi problem u tome što je dolazak albanskih fudbalera privukao pažnju javnosti. Sve dok su rezultati dobri, a problema nema, ova klupska politika se isplaćuje.