Dan pošto je beloruska policija uhapsila više od 250 ljudi tokom uličnih protesta, predsednik Aleksandar Lukašenko rekao je da zapadne zemlje treba da rešavaju sopstvene probleme, a ne da se bave državom na čijem čelu se nalazi.
„Što se tiče naših zapadnih suseda, oni imaju brojne probleme, u koje spadaju u dvostruki standardi“, započeo je Lukašenko obraćanje na državnoj televiziji, a prenela je novinska agencija Rojters.
Hiljade građana izašlo je na proteste u Minsku, prestonici Belorusije, nakon što je Republička izborna komisija (RIK) odbila kandidature dva vodeđa opoziciona rivala.
Odlukom Komisije, Valerij Cepkalo i Viktor Babariko nisu dobili dozvolu da formalno uđu u izbornu trku.
Lukašenko je istakao da se Belorusija uoči predsedničkih izbora nalazi u veoma teškoj poziciji.
„Sa jedne strane imamo težak odnos sa Rusijom, koja želi da učvrsti uticaj, a sa druge je Zapad koja nam sad šalje signale da moramo da zadržimo demokratske standarde i poručuje kako, ne daj Bože, ne sme da dođe do sukoba na ulicama“, istakao je on.
- Jedina zemlja u Evropi koju ne brine korona virus
- „Volja jednog čoveka”: Kako pogubljuju zatvorenike u Belorusiji i šta se događa sa njihovim porodicama
- Zašto samo u Belorusiji igraju fudbal u doba korone
Pobeda Lukašenka, koji je na vlasti od 1994. godine, sada je izvesna. Izbori u Belorusiji zakazani su za 9. avgust.
Protesti u prestonici su uglavnom bili mirni, a demonstranti su aplaudirali, dok su vozači trubili u volan u znak podrške.
Mediji su preneli slike protesta iz drugih većih gradova u Belorusiji, kao što su Grodno, Gomelj i Brest.
Privedeno je više od 250 ljudi, uključujući i petnestak novinara, saopštila je grupa aktivista za ljudska prava Vjasna.
Jučerašnje demonstracije su tek najskoriji izraz nezadovoljstva političkom situacijom u zemlji uoči predsedničkih izbora.
Šta je još rekao Lukašenko?
U televizijskom obraćanju naciji, Lukašenko je podsetio lidere zapadnih zemalja šta se dešava na protestima u njihovim državama.
„Nedavno sam rekao Emanuelu Makronu, predsedniku francuske, da vidi šta rade Žuti prsluci. Suštinski, Francuska nije tako važna, ali jeste njen partner, Amerika – pa tamo koriste suzavac“, naveo je Lukašenko.
U Americi su 25. maja počeli protesti protiv rasizma i policijske brutalnosti zbog ubistva nenaoružanog Afroamerikanca Džordža Flojda.
„Idite da kritikujete Trampa i Ameriku zbog nedostatka demokratije. Probajte da kritikujete Rusiju. Ali ne, toga se plaše“, tvrdi predsednik Belorusije.
Lukašenko smatra da Zapad pokušava da „trenira mišiće“ na Belorusiji, ali poručuje da neće uspeti u toj nameri.
„Štitićemo državu svim legitimnim sredstvima. Želite da posmatrate izbore? Dođite. Nemamo ništa protiv, nemamo šta da krijemo. Ali nemojte da nam govorite kako da živimo. Sredite sopstvene probleme“, dodao je on.
Zašto su kandidature opozicionih rivala odbijene?
Republička izborna komisija je u utorak saopštila da postoje problemi sa kandidaturama Cepkala i Babarika, koji glasno kritikuju predsednika Lukašenka.
Bivši bankar Babariko, kojeg javnost prepoznaje kao najjačeg rivala, odbijen je zbog toga što se protiv njega vodi krivični postupak.
Babariko i njegov si privedeni su prošlog meseca zbog sumnje da su učestvovali u pranju novca, na šta su demonstranti izašli na ulice, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen ocenila da se radi o „politički motivisanom“ slučaju.
Drugi opozicioni rival, bivši ambasador Belorusije u SAD Valerij Cepkalo, odbijen je zato što nije uspeo da prikupi 10.000 potpisa, koliko je potrebno za učešće u izbornoj trci.
Cepkalo i Babariku planiraju da se žale na odluku RIK-a.
Iz Delegacije Evropske unije u Belorusiji ocenili su da odluka RIK-a „podriva integritet i demokratske principe izbora“.
Šta je prethodilo odluci RIK-a?
Odluka RIK-a doneta predstavlja kulminaciju višemesečnog pritiska vlasti na opoziciju, dok su izbori sve bliže.
Lukašenka optužuju za pokušaje da ućutka one koji ga kritikuju i osvoji šesti predsednički mandat.
Mnogi opozicioni aktivisti, novinari i blogeri privedeni su tokom prethodnih nedelja, prenose lokalni mediji.
Misija OEBS-a, koja nastupa kao eksperni posmatrač na izborima, nije dala pečat legitimnosti izborima u Belorusiji kao slobodnim i fer još od 1995. godine.
Pored toga, pandemija korona virusa nastavlja da odnosi žrtve u Beloruiji, sa više od 65.000 potvrđenih slučajeva i skoro 500 smrti.
Lukašenko, koji je na početku epidemije negirao da se virus širi zemljom, kritikovan je što nije uveo strože mere.
Dopisnica BBC-ja u Moskvi Sara Rejnsford kaže da su nedavni protesti skrenuli pažnju na duboko nezadovoljstvo Lukašenkovom autoritarnom vladavinom, njegovim odbijanjem da epidemiju korona virusa shvati ozbiljno i lošom ekonomskom situacijom u zemlji.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
