Politika

Fonet
Poslanici Srpske napredne stranke u Skupštini.

Kada su decu u emisiji Kefalica pitali šta je političar, jedan od odgovora – pored onog da političari prave politanke – glasio je: „Neko voli nekog, a drugi voli nekog (drugog) i oni pričaju i nikada ne mogu da se dogovore“.

U istoj emisiji su ih pitali i šta je skupština: „Tamo se dogovara šta će čije da bude i ko će da bude glavni“.

Poslanici u Narodnoj skupštini predstavljaju ljude koji su ih izabrali na izborima i u njihovo ime raspravljaju o načinima vođenja države.

Novi parlamentarni izbori samo što nisu stigli, a mnogi nisu baš sasvim sigurni šta poslanici zapravo rade.

Od predrasuda koji se mogu čuti o aktivnostima narodnih poslanika, najčešća je ona da se oni ništa ne rade, samo se svađaju i sede u skupštinskom restoranu.

„Nije tačna ta predrasuda da svi poslanici ništa ne rade. Daleko je od toga.

„Ponekad se ostane i do baš kasno, do devet, deset sati“, kaže za BBC na srpskom Ivan Peković, koji je godinama radio u skupštini, ali iza scene, pomažući poslanicima u administrativnim poslovima.

Ivan nam je pomogao da utvrdimo kako izgleda jedan radni dan poslanika Narodne skupštine.

8.45 – dolazak u Skupštinu Srbije

„Radno vreme Narodne skupštine je od pola osam, a poslanici u skupštinu uglavnom dolaze oko devet sati“, kaže za Peković.

U poslednjem sazivu skupštine, Peković je oko administracije pomagao Klubu samostalnih poslanika.

„Mi iz administracije nekada dođemo i pre osam da bismo podneli predloge izmena i dopuna dnevnog reda. Poslanici opozicije imaju pravo na to kada je redovno zasedanje, za vanredno ne“, dodaje on.

Izbori 2020: Kratka istorija višestranačja u Srbiji
The British Broadcasting Corporation

Poslanici tokom dana prisustvuju sednicama skupštine. Tu su i sednice skupštinskih odbora ili rad u poslaničkom klubu i kancelariji.

  • Sednica Narodne skupštine

„Sednice se održavaju od utorka do petka, ali može ih biti i ponedeljkom, subotom i nedeljom, bilo je tih slučajeva“, kaže Peković.

Ako tog dana ima sednice, onda poslanici odlaze u skupštinsku salu i sa političkim neistomišljenicima debatuju o predlogu nekog zakona ili predlogu za izmenu i(li) dopunu nekog zakona.

„Imamo rok do 10 da podnesemo dopune dnevnog reda i amandmane, to jest, predloge za izmenu zakonskog teksta. Amandmane nam poslanici iz našeg poslaničkog kluba šalju i tokom vikenda, često i pred samu sednicu, pa se dešava i da ne stignemo da ih podnesemo“, kaže Peković.

Kako kaže, poslanici često nemaju mnogo vremena za pripremu pred sednicu.

„Naročito kada ima više tačaka dnevnog reda, posebno kada te tačke nemaju veze jedna sa drugom i kada su to zakoni iz različitih oblasti“, dodaje.

Politika

Fonet
Možda vam ovo bude novo radno mesto?

Skupštinska sednica u idealnom scenariju podrazumeva rvanje argumentima, replike i brojne replike na replike. U praksi je situacija drugačija, pa padaju i teške reči.

Sve to, naravno, u ime građana, koje poslanik predstavlja.

„U toku sednice poslanici razmenjuju mišljenja, konsultuju nas iz administracije da li je nešto tehnički ispravno ili ne, kako može tehnički da se izvede to što se podnosi… Ponekad, čim neko u sali nešto kaže, odmah se zakazuju konferencije za medije“, kaže Peković.

Inače, ako tog dana na dnevnom redu nije glasanje skupštinska sala često zna da bude prilično praznjikava.

Međutim

Prazna sedišta mogu značiti i da deo poslanika opozicije bojkotuje skupštinske sednice zato što su one, kako kažu, potpuno obesmišljene.

Poslanici vladajuće koalicije to negiraju, ističući da se sve radi po proceduri i zakonu.

Izbori 2020: Šta se dešava sa bojkotom
The British Broadcasting Corporation

U izveštaju Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta) – nevladine organizacije koja se bavi posmatranjem izbora, kao i rada skupštine – navodi se da u skupštinskom radu postoji nekoliko problema i da je situacija „alarmantna“.

„Sve veća koncentracija moći u rukama izvršne vlasti i političkih partija, kao i sistemske zloupotrebe demokratskih procedura, dovode do urušavanja položaja i uticaja parlamenta“, navodi se u njihovom izveštaju Narodna skupština: Hram ili paravan demokratije, iz januara 2019. godine.

Kako navode, položaj i uticaj Narodne skupštine je „de fakto degradiran“.

„Prekomerna upotreba hitnih procedura i novoustanovljena praksa objedinjavanja rasprave o desetinama sistemskih i značajnih zakona, kao i podnošenje stotina amandmana vladajuće većine, kako bi se sprečila rasprava o zakonima u proceduri, sveli su legislativnu aktivnost skupštine na puku formu bez suštinskog sadržaja“, navodi se u izveštaju.

Politika

Fonet
Premijerka Ana Brnabić u Skupštini Srbije.

Kako navode, jedan od najboljih primera opstrukcije parlamenta je Zakon o budžetu koji je 2018. donet sa još 29 zakona u okviru objedinjene rasprave i kao šesta od 31 tačke dnevnog reda.

„Poslanici vladajuće većine ovom prilikom predložili su čak 436 amandmana, od čega čak 400 amandmana na prvu tačku dnevnog reda, na koje je vreme vreme za raspravu potrošeno, nakon čega je više od dve trećine ovih amandmana povučeno.

„Na taj način je punih 10 sati predviđenih za raspravu potrošeno je za izlaganje amandmana, a za raspravu o drugim tačkama, uključujući Predlog zakona o budžetu, nije bilo vremena“.

Oni ističu da je ta praksa nastavljena i tokom cele 2018. godine, zbog čega su „poslanici iz redova opozicije bili de fakto onemogućeni da raspravljaju o predlozima zakona“.

A prema podacima Otvorenog parlamenta, najviše obraćanja Skupštini Srbije – koju deo opozicije bojkotuje – u aktuelnom sazivu ima Marijan Rističević iz koalicije oko vladajuće Srpske napredne stranke – 1.504.

Na toj listi se dalje smenjuju poslanici Srpske radikalne stranke i naprednjaka – Vjerica Radeta (SRS – 1.430), Vladimir Orlić (SNS – 986), Aleksandar Martinović (SNS – 831) i Nataša Jovanović (SRS – 642)

U izveštaju Crte iz 2019. se ističe i da je u Skupštini Srbije od početka 11. saziva usvojeno 354 zakona, od čega je Vlada predložila 344, to jest, čak 97 odsto.

Kako navode, vladajuća većina često ili ignoriše predloge zakone koje podnose građani i poslanici iz redova opozicije, ili oni uopšte ne završe na dnevnom redu skupštine.

„To u praksi znači da oni ne mogu da ostvare svoje pravo predlaganja zakona koje im je de jure garantovano Ustavom“, navodi se u izveštaju Crte.


Koliko poslanici dolaze na sednice?

BBC je od skupštinskih službi dobio podatke o prisustvu narodnih poslanika na sednicama Narodne skupštine od početka 2018. do novembra 2019. godini, tačnije za 191 radni dan poslanika.

Od aktuelnih poslanika Milanka Karić, koja je u skupštinu ušla na listi sa naprednjacima, bila je prisutna samo jedan radni dan, isto koliko i poslanik DS-a Goran Ješić.

Zdravko Stanković, poslanik Narodne stranke, a prethodno član Socijaldemokratske stranke (SDS), bio je prisutan dva dana, a Nenad Milić (LDP-LSV-SDA Sandžaka) tri.

Zvaničnik socijalista i direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović je za to vreme bio u skupštini ukupno devet dana.

Najviše dolazaka imaju neki od poslanika Srpske napredne stranke.

Radoslav Cokić i Blaža Knežević su bili 191 radni dan, a jedan manje Borka Grubor, Milanka Jevtović Vukojičić, Mladen Lukić i Ana Čarapić.


Sto evra za punoletne građane: Mera o kojoj ne prestaje polemika
The British Broadcasting Corporation

14.00 – 15.00 pauza

Vreme je za ručak.

Mnogi poslanici tada biraju skupštinski restoran, često pominjan u medijima po niskim cenama.

„Famozni restoran“, kaže Peković kratko.

„Taj restoran nije toliko veliki, pa može da se desi da ne bude mesta. Deo poslanika zato prilično pohita tamo“, dodaje on.

Međutim, kako kaže, hrana nije baš jeftina za sve.

„Za platu poslanika te cene nisu velike, ali jesu za plate onih koji rade u administraciji, što može da bude i oko 25.000 dinara. Ja sam kao mlađi konsultant počeo sa 35.000, onda te cene uopšte nisu male.“, navodi Peković.

Reč je o ljudima koji su zaposleni u Narodnoj skupštini i koji obavljaju administrativne poslove za poslaničke klubove, rade u pisarnicama, skupštinskoj biblioteci i drugi službenici.

Svi oni mogu da jedu u skupštinskom restoranu.

„Ponekad si ceo dan u Skupštini, od ujutru u sedam-osam, do uveče u devet-deset. Gde ćeš da jedeš? Pa, tamo.

„Ranije si kompletan ručak mogao da dobiješ za između 300 i 350 dinara, a 2018. su cene su porasle, tako da sada ručak zna da bude 400-500 dinara“, kaže Peković.

Politika

Fonet
Zbog epidemiije Kovida-19 poslanici su morali da nose maske.

15.00 – vraćanje na posao

Posle ručka sledi nastavak sednice i dalja rasprava.

To može da potraje, pa čak i da eskalira.

Tokom godina su u Narodnoj skupštini viđene razne scene – bilo je teških reči, fizičkih sukoba, polivanja vodom, kamenja, a neke su i iznosili iz sale.

Slučaj poslaničkih pitanja

Svakog poslednjeg četvrtka u mesecu u Skupštinu Srbije dolaze ministri Vlade Srbije i taj dan rezervisan je za poslanička pitanja.

Tog dana je naročito burno.

Od 16 do 19 časova, poslanici mogu da Vladi Srbije ili nadležnom ministru upute pitanje ili kritiku, a na koje je su Vlada ili ministri dužni da odgovore.

„Poslanička pitanja predstavljaju jedan od najrasprostranjenijih i najčešće korišćenih mehanizama parlamentarne kontrole“, navode iz Crte.

Na primer, tokom poslaničkih pitanja u februaru je Jahja Ferhatović, poslanik Stranke pravde, uputio pitanje o otvaranju konzulata Bosne i Hercegovine u Novom Pazaru.

Premijerka Ana Brnabić mu je odgovorila da će pitanje konzulata proveriti sa Ministarstvom spoljnih poslova, ali da to zavisi i od unutrašnjih odluka Bosne i Hercegovine.

Prema podacima Otvorenog parlamenta, poslanici aktuelnog saziva koji su postavili najviše poslaničkih pitanja su Đorđe Vukadinović (24), Marijan Rističević (22), Boško Obradović i Vojislav Šešelj (20), Muamer Zukorlić (17).

Kada izborni dan krene naopako: Iskustva posmatrača
The British Broadcasting Corporation
  • Skupštinski odbor

A ako nema sednica poslanici bi vreme mogli da provode na zasedanju njihovog skupštinskog odbora.

Skupštinskih odbora ima 20 (19 + Odbor za prava deteta koje je posebno stalno radno telo) i oni prate rad Vlade, kao i tela koje nadzire Skupština.

Među njima su Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, za dijasporu i Srbe u regionu, za evropske integracije, za Kosovo i Metohiju, za finansije, za kulturu i informisanje, za prava deteta, za privredu, za spoljne poslove, za zaštitu životne sredine…

Svaki poslanik može biti član jednog ili više odbora, a može i prisustvovati sednicama drugih odbora. Ko je u kom odboru možete pronaći – ovde.

„Skupštinski odbori često se smatraju mestom gde se odvija pravi rad parlamenta, a kontrola kroz parlamentarne odbore ističe se i kao najsistematičniji metod za kontrolu rada izvršne vlasti“, navodi se u izveštaju Crte.

Međutim

U izveštaju Crte se navodi da „procenat predsednika skupštinskih odbora koji ne pripadaju vladajućoj većini kontinuirano opada od 2008. godine“.

„Tokom 2008. godine, u duhu dobre prakse, polovina predsednika odbora Narodne skupštine nije bila iz redova vladajuće većine. Posle izbora 2014. godine, ovaj procenat počeo je da opada, a danas iznosi svega 10 odsto.

„Drugim rečima, tek dva od 20 odbora Narodne skupštine ne pripadaju vladajućoj većini, a samo jednim odborom predsedava predstavnik iz redova opozicije“, navodi se u izveštaju.

Politika

Fonet
Ko će u naredne četiri godine sedeti u ovim klupama videćemo posle 21. juna.

Inače, situacija i na skupštinskim odborima može da eskalira.

Poznat je slučaj iz 2017. godine kada je Boško Obradović, lider Dveri, tokom zasedanja Administrativnog odbora kompjuterskim mišem gađao Aleksandra Martinovića iz SNS-a i predsedavajućeg odbora.

Obradović je nešto kasnije rekao da je „miš skočio i ujeo Martinovića za nos“ i to zato što „nije mogao da trpi nepravdu“.

Sve se potom prenelo na sud.

Martinović je protiv Obradovića podneo krivičnu prijavu zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje, na šta je Obradović odgovorio prijavom zbog ugrožavanja sigurnosti.

Tužilaštvo je u martu 2018. godine odbacilo obe krivične prijave.

  • Poslanički klub/kancelarija

A šta ako poslanici nisu ni u sali, ni na sednici odbora?

„Prvo, poslanici često iz poslaničkih klubova prate sednicu. Tokom dana mogu imati i sastanak poslaničkog kluba, telefonom ili uživo“, kaže Peković.

Najveći deo zgrade Narodne skupštine zauzimaju upravo prostorije poslaničkih klubova.

Poslanički klubovi postoje zbog lakše organizacije i koordinacije poslanika sa jedinstvenim nastupom u Skupštini Srbije.

Poslanici se tu dogovaraju ko će raditi na kom zakonu, te ko će koliko govoriti – pošto je vreme ograničeno.

Prema nepisanom pravilu, klub sa najvećim brojem poslanika uvek se nalazi na drugom spratu, a kako broj poslanika opada, povećava se visina na kojoj se u skupštinskoj zgradi nalaze prostorije poslaničkog kluba, piše Vreme.

Najbrojnija poslanička grupa aktuelnog saziva je grupa SNS-a, koja ima 104 člana.

„A ako nisu u sali tokom onda imaju sastanke sa nekim nevladinim organizacijama, ambasadorima, građanima, bave se stranačkim aktivnostima, daju intervjue, izjave… Nekad radiš više ako nisi na sednici, zapravo“, ističe on.

Politika

Fonet
Obradović je nedavno protestom prekinuo sednicu Narodne skupštine zbog čega su ga izneli iz sale.

18.00 – kraj radnog dana (možda)

Sednica traje najmanje do 18 časova, ali rasprava može da se oduži, pa i nastavi sledećeg dana.

„Znalo je i duže da se ostane – do devet, deset sati“, ističe Peković.

O produženju rada na sednici posle 18 časova, predsednik ili predsednica Narodne skupštine obaveštava skupštinu najkasnije do 16 sati tog dana.

Za sve ove obaveze, poslanici dobijaju oko 100.000 dinara (80.000 plate + 30.000 poslaničkog dodatka), dok je šefovi poslaničkih klubova zarađuju nešto više.

Istraživanje novinara CINS-a, koliko građane Srbije koštaju predstavnici u Narodnoj skupštini pokazalo je da je u periodu od 2016. do 2020. za plate i troškove narodnih poslanika isplaćeno 1,4 milijarde dinara, odnosno 1,9 milijardi sa porezom.

Kako navode, za ukupno 402 poslanika na ime plata i poslaničkih dodataka isplaćeno je više od milijardu dinara.

Za gorivo utrošeno na dolazak na sednice parlamenta ili odbora izdvojeno je skoro 290 miliona, za iznajmljivanje stanova ili hotelskih soba u Beogradu 6,3 miliona dinara, a za troškove službenih putovanja u inostranstvo malo više od 102 miliona dinara.

Šta dalje?

Oni koji žele da svakog dana viđaju Konje vrane Tome Rosandića i da debatuju u Narodnoj skupštini moraju prvo da do nje stignu.

Za to je potrebno da budu na nečijoj listi na parlamentarnim izborima – i to na nekom visokom mestu – i da ta lista osvoji popriličan broj glasova.

Tada bi mogli da dobiju mogućnost za ulazak u politički život Narodne skupštine, koji nimalo nije lak.

Olakšavajuća okolnost je što političari barem imaju tu ekskluzivnu mogućnost da prave politanke.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.