Srbi sa Kosova moraće da prevale najveći put ukoliko 3. aprila žele da glasaju na predsedničkim i parlamentarnim izborima u Srbiji.

Umesto na biralištima nadomak kućnih adresa, sa ličnim kartama koje izdaje Srbija, uputiće se u jedan od gradova u centralnoj Srbiji.

„Ovo jeste istorijski događaj iz perspektive činjenice da se prvi put srpski izbori ne održavaju na teritoriji Kosova.

„Ali da li ljudi to tako doživljavaju – mislim da apsolutno ne“, kaže Jovana Radosavljević iz Kosovske Mitrovice, direktorka organizacije Nova društvena inicijativa.

Ova promena plod je odluke Vlade Kosova da ne dozvoli održavanje srpskih izbora na Kosovu jer, kako je to objasnio premijer Aljbin Kurti, zvanična Priština nije bila zadovoljna time što Srbija nije želela da uputi direktan zahtev Kosovu da izbore dozvoli.

Neuspeli su bili i pokušaji Evropske unije da približi dve strane.

• Izaslanik britanskog premijera za Zapadni Balkan ser Stjuart Pič: „Moja uloga je da podržavam dijalog Srbije i Kosova“
• Kurti za BBC: „Analiziraćemo sa Bajdenom nejasnoće Vašingtonskog sporazuma“
• Zašto je važna Zajednica srpskih opština
• Od grupe, preko Trojke i solo nastupa, do dueta posrednika u pregovorima u Kosovu

„Smatramo da je ova odluka suprotna posvećenosti Kosova evropskoj budućnosti i principima zaštite demokratskih prava svih građana, uključujući nevećinske zajednice.

„Nema dogovora u dijalogu o održavanju srpskih izbora na Kosovu iz posredovanje EU, iako su dve strane do sada imale uspostavljenu praksu koja je omogućavala glasanje na samom Kosovu – i ovo bi bila moguća opcija i za izbore 3. aprila“, navodi u pisanom odgovoru za BBC na srpskom Tomaš Sunjok, predstavnik EU na Kosovu.

Republička izborna komisija (RIK) donela je odluku da birači sa Kosova mogu da glasaju u Bujanovcu, Raškoj, Kuršumliji i Tutinu.

RIK navodi da će biračima biti dostavljeni pozivi za glasanje, na kojima će biti navedene adrese birališta.

Za šta sve ne glasaju kosovski Srbi

Sve do 2013. godine, Srbi sa Kosova, pre svega oni u četiri severne opštine – Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću – glasali su na izborima koje je organizovala Srbija.

Briselskim sporazumom, koji su uz posredovanje Evropske unije u aprilu 2013. godine potpisali premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači, u tački 11 bilo je predviđeno održavanje lokalnih izbora tokom te godine po zakonima Kosova.

„Društvo je od tada u sve većoj apatiji, a integracija je proces na koji su svi bili primorani – niko nije bio spreman, ali je stigla jasna instrukcija od vlasti iz Beograda.

„To je značilo i gubitak uticaja na političke procese u centralnoj Srbiji“, kaže Jovana Radosavljević.

Od novembra 2013. godine, lokalne izbore ni u jednoj opštini na Kosovu više ne organizuje Srbija, ali su oni koji imaju srpske lične karte mogli da glasaju na parlamentarnim i predsedničkim izborima.

Za sprovođenje izbora na terenu i praktična pitanja zadužena je bila delegacija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

„Evropska unija smatra da ustanovljena praksa, po kojoj OEBS organizuje operaciju prikupljanje glasova na Kosovu, treba da se nastavi, sa određenim prilagođavanjima trenutnoj situaciji“, navodi za BBC na srpskom evropski predstavnik na Kosovu Tomaš Sunjok.

Promena je nastala u januaru 2022. godine, kada je u Srbiji organizovan referendum o promeni Ustava.

Zvaničnici u Prištini tada su odlučili da ne dozvole da se birališta otvore na Kosovu, pa su za glasače bili organizovani autobusi do gradova sa druge strane linije koja deli Srbiju i Kosovo.

Slična praksa biće primenjena i na izborima zakazanim za 3. april.

Koliko je problem sa glasanjem u Crnoj Gori bio sličan

Osim na Kosovu, glasanje na srpskim izborima donelo je kratkotrajne napetosti i u Crnoj Gori.

Tamošnja vlada u tehničkom mandatu najpre je odbila, a potom prihvatila predlog Srbije da se za glasače otvore dodatna birališta u Budvi, Beranama i Sutomoru – osim u ambasadi u Podgorici i konzulatu u Herceg Novom.

Na prvobitno odbijanje crnogorskih vlasti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je pretnjom da će Podgorica i Priština od Beograda dobiti „odgovor sa dalekosežnim posledicama“.

Ko ima koristi od ovakve odluke

Još prilikom drugog izbora na mesto premijera Kosova, pre nešto više od godinu dana, Aljbin Kurti jasno je pitanje dijaloga sa Srbijom smeštao nisko na listi prioriteta.

Odluka da ne dozvoli glasanje na srpskim izborima, jer to Vlada Srbije nije tražila direktno nego preko oficira za vezu koje su razmenili Beograd i Priština, poznavaoce prilika nije iznenadila.

„To je bilo očekivano jer je Kurtijeva vlada od početka protiv dijaloga i svega što on nosi.

„Videlo se to i na primeru referenduma, a tumačenje je isto – da se na taj način ruši suverenitet Kosova“, kaže prištinski analitičar Ardijan Arifaj.

On smatra da je odluka bila doneta u skladu sa političkim ciljevima kosovskih vlasti.

„Kurtijeva vlada više gleda kako će se bilo koja odluka odraziti na glasače na Kosovu, na unutrašnju politiku, a manje kako će se to odraziti na odnose Kosova sa međunarodnom zajednicom, a posebno sa partnerima na Zapadu.“

Srbija je na odbijanje Kosova odgovorila zakazivanjem hitne sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, na kojoj su pred kamerama učestvovali i pojedini predstavnici srpske zajednice u pravosuđu i policiji na Kosovu.

Priština je protiv njih pokrenula disciplinske postupke, a srpski političari odgovorili „samosuspendovanjem“ svojih funkcija – ne i napuštanjem institucija Kosova, u kojima Srpska lista zadržava i ministarsko mesto u Vladi Kosova.

U Severnoj Mitrovici i Gračanici održani su kratki protesti koji su završeni bez incidenta.

„Ne verujem da će sa srpske strane biti incidenata – to se videlo i na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost gde su bili prisutni predstavnici Srba sa Kosova na čiju je želju za izlaskom iz institucija predsednik Vučić odgovorio da za to nije vreme.

„Teško je očekivati da se u vremenu do izbora, a i posle njih, išta promeni jer ni Srbiji to nije u interesu zbog složenih međunarodnih okolnosti“, smatra Jovana Radosavljević.

• Ko su kandidati za predsednika Srbije
• Zašto se u Srbiji sve manje glasa na izborima
• Ko je ko na listama za parlamentarne izbore u Srbiji
• Šta je ostalo od Ahtisarijevog plana na Kosovu

Čime je Zapad razočaran

Ako je suditi po zvaničnim saopštenjima, izostanak dogovora Beograda i Prištine najviše je razočarao diplomate pet zapadnih zemalja povezanih u Kvintu.

Ovu neformalnu diplomatsku silu čine predstavnici Francuske, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država.

Kada je postalo jasno da dogovora nema, ova diplomatska sila oglasila se neobično oštrim saopštenjem.

„I dok cenimo volju Srbije da pronađe rešenje, veoma smo razočarani saznanjem da je kosovska vlada odlučila da odbije konstruktivan predlog Kvinte.

„Time je kosovska vlada propustila priliku da demonstrira svoju posvećenost principu zaštite civilnih i političkih prava svojih građana, uključujući i manjinske grupe“, navodi se u saopštenju.

Jedan od potpisnika saopštenja Kvinte, nemački ambasador na Kosovu Jern Rode u pisanoj izjavi za BBC na srpskom navodi da je ključno uložiti napore u regionalnoj saradnji i pronalasku rešenja za ljude u regionu.

„Rešenja za različite stavove uvek zahtevaju kompromise.

„U tom kontekstu smo, kao zemlje Kvinte, jasno izrazili nezadovoljstvo jer se Kosovo do sada nije saglasilo sa pragmatičnim rešenjem koje bi omogućilo onima koji imaju pravo glasa na Kosovu da učestvuju na srpskim izborima.“

Za predstavnicu organizacije Nova društvena inicijativa, ovo jeste snažna poruka.

„Saopštenje Kvinte jedno je od najgrubljih koje je upućeno kosovskim vlastima.

„Poruka međunarodne zajednice je da sve što on govori jeste tačno, ali da je način kako radi – pogrešan.“

Ardijan Arifaj, nekada savetnik bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija, saglasan je da je poruka Zapada snažnija nego do sada.

„Saopštenje Kvinte koristi oštar jezik prema Kosovu, koji nismo mogli do sada da vidimo – takav ton može da signalizira gubitak nekih simpatija na Zapadu.

„Ipak, sem izjave, za sada nismo videli ništa konkretnije – možda je preterano očekivati neke veće posledice.“

Putokaz posledica za Kosovo zemlje Kvinte navele su u saopštenju – stav kosovske vlade nije u skladu sa vrednostima i principima koje ovih pet zemalja zastupa, i neće pozitivno uticati na evropske težnje Prištine.

„Ne verujem da će biti konkretnijih poteza međunarodne zajednice s jedne strane, a s druge strane, javnost na Kosovu na ovakve poteze masovno gleda kao na pokazivanje zuba Srbiji i pobedu.

„Dugoročni je problem što sve ovo dovodi do povećanja animoziteta prema zajednicama i situacija je sve složenija“, smatra Jovana Radosavljević.

Da je regionu potrebno nešto sasvim suprotno, obe strane podseća nemački ambasador u Prištini.

„U samoj suštini Evropske unije su dobri susedski odnosi u kombinaciji sa željom i kapacitetima za postizanje kompromisa, prijateljstvo i solidarnost među zemljama članicama.

„Ovi viziju trebalo bi da usvoje sve zemlje koje teže članstvu u EU u regionu“, kaže Jern Rode.

Štetu trpi i prilično zaboravljeni dijalog Beograda i Prištine u kome se vreme od poslednjih sastanaka najviših zvaničnika broji u mesecima.

„Evropska unija nastavlja da posreduje u Dijalogu o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije i očekuje od obe strane da se konstruktivno angažuju, u potpunosti poštuju i primene sve dogovore postignute uz posredovanje EU, kao i da se uzdrže od svih poteza ili retorike koja ne vodi ovom cilju“, navodi evropski predstavnik u Prištini Tomaš Sunjok.

Ipak, razloga za optimizam da će tako biti – nema mnogo.

„Dijalog je već neko vreme u ćorsokaku, nema naznaka da postoji zainteresovanosti bilo koje strane da se to promeni – nijedna strana nije spremna za dijalog, a posebno ne za sveobuhvatni finalni sporazum.

„Dijalog već ne ide nikako – jedino bi se nešto pozitivno primetilo, lošije ne može ni da bude“, zaključuje Ardijan Arifaj.

Četrnaestgodina posle jednostranog proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Od zemalja članica Evropske unije Kosovo nisu priznale Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama – to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjene nacije.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]