Izbori u Srbiji: Mogu li lekari da izleče srpsku politiku

Glasačima u Srbiji u finišu izborne kampanje uveliko zuji u glavi zbog povišenog – predizbornog pritiska.

Situaciju na srpskoj političkoj sceni mogli bi možda upravo da promene lekari, kojih je veliki broj pri vrhu lista za parlamentarne i lokalne izbore.

„Od kada pratim političku scenu u Srbiji, uvek je bilo tako – određeni broj lekara se bavio politikom“, kaže za BBC Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda i pedijatar.

„Lekari su u svakodnevnom kontaktu sa izuzetno velikim brojem ljudi, samim tim su vidljiviji u javnosti i uživaju veliko poverenje građana“, dodaje.

• Raspisani izbori za 3. april – za šta sve glasa Srbija
• Zašto se u Srbiji sve manje glasa na izborima
• „Ide glas“: Prvi put sa mladima na izbore u Srbiji
• Iz dvorana i sa trgova na društvene mreže – sudbina političkih mitinga i skupova u Srbiji

Prema rezultatima istraživanja agencije Ipsos, lekari i zdravstveni radnici na vrhu su liste profesija kojima se najviše veruje, dok su na dnu ubedljivo – političari.

„Odluke stranaka u tom smislu su jasne, nastoje da partiju dovedu u vezu sa ugledom, autoritetom i kvalitetom pojedinaca“, navodi Siniša Atlagić, profesor političkog marketinga na Fakultetu političkih nauka.

Tradicija Laze Pačua

Zoran Radojičić na listi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) za parlamentarne izbore zauzima 30 mesto – na prvom je Danica Grujičić, koja se bavi neurohirurgijom, a na šestom njihova koleginica Marija Zdravković, kardiološkinja.

Vladimir Đukić, profesor Medicinskog fakulteta, šesti je na listi Socijalističke partije Srbije, a tri lekara nalaze se na čelu lista stranaka za beogradske izbore.

Doktor Miljko Ristić prvi je na listi Srpske radikalne stranke (SRS), doktor Mladen Kočica kod Zavetnika, a doktor Borislav Antonijević na listi Patriotskog bloka.

„Lekari su uvek imali ogroman ugled i stranke vode računa o tome da se što više uglednih imena nađe na njihovim listama“, smatra Slavica Đukić Dejanović, bivša ministarka zdravlja, potpredsednica Socijalističke partije Srbije i neuropsihijatrica.

Iako se lekari uglavnom bave zdravstvom – poput aktuelnog ministra Zlatibora Lončara, koji je hirurg – bilo je slučajeva kada su bili zaduženi i za druge oblasti.

Zoran Stanković, patolog i nekadašnji načelnik Vojno-medicinske akademije, bio je i ministar zdravlja i ministar odbrane, dok je hirurg Oliver Dulić bio ministar životne sredine i predsednik Narodne skupštine.

Medicinski fakultet završio je i Rasim Ljajić, bivši potpredsednik Vlade Srbije i dugogodišnji ministar.

A kada je reč o doktorima u politici, jedno od najvećih imena je čuveni Lazar Paču, koji je početkom 20. veka bio poznat kao „lekar koji je izlečio srpske finansije“.

Mogu li onda lekari da izleče i današnju politiku?

Otkud beli mantili u politici

U proleće 2020. godine, po aplauzima sa terasa i prozora u 20 časova mogao je da se navija sat.

Svake večeri bridelo je na stotine hiljada dlanova širom zemlje, a sve u čast lekara i drugih zdravstvenih radnika na prvoj liniji fronta protiv epidemije kovida-19.

Aplauz za lekare, #Blok23 pic.twitter.com/2pO2epNZMG

— Milorad Vesic (@MisaVesic) March 18, 2020

Prvi slučaj korona virusa u Srbiji je zabeležen 6. marta, a država je sedam dana kasnije oformila Krizni štab za suzbijanje epidemije.

Imena doktora Predraga Kona, Gorana Stevanovića, Branimira Nestorovića i Darije Kisić Tepavčević ubrzo su postala poznata širom zemlje.

Nekoliko meseci kasnije, Kisić Tepavčević, inače epidemiološkinja, postala je ministarka za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a u novembru 2021. pristupila je SNS-u.

Kisić Tepavčević je na poziv BBC-ja za razgovor o lekarima u srpskoj politici rekla „vozim, čujemo se za 20 minuta“ i više se nije javljala na telefon.

U politici je danas i Branimir Nestorović, koji je krajem prošle godine osnovao Udruženje za zaštitu i unapređenje položaja dece „Vitezovi reda zmaja“, a pred izbore podržao je Patriotski blok, predvođen Dverima i Pokretom za obnovu kraljevine Srbije.

• Ko su kandidati za predsednika Srbije
• Ko je ko na listama za parlamentarne izbore u Srbiji
• Ko je ko na beogradskim izborima i ko bi mogao da bude gradonačelnik

Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i kandidat opozicione koalicije Moramo za narodnog poslanika, smatra da belih mantila uvek ima na političkim listama, ali da su upravo zbog kovida-19 sada posebno istaknuti.

„Epidemija traje već dve godine i građani će svesno ili nesvesno, videvši ime lekara, pomisliti da je to neko ko može da ih zaštiti od nevidljivog neprijatelja“, navodi.

Jedan od lekara na izbornim listama je i Miljko Ristić – kandidat radikala za gradonačelnika Beograda.

Tačno je, smatra Ristić, da strankama odgovara da među članovima imaju „lekara koji je iole poznat“, ali je verovatnija obrnuta situacija – da lekari traže stranke.

„Njihov motiv je da lekari kroz politiku nađu kompenzaciju i dokažu kvalitet koji nisu dokazali u struci“, navodi Ristić.

Međutim, Goran Belojević, profesor Medicinskog fakulteta u penziji, smatra da se lekari politički angažuju i zbog želje za vlašću.

„Pozicija u političkoj partiji omogućava dolazak na ključna rukovodeća mesta u zdravstvenim ustanovama, do kojih neki inače nikada ne bi mogli da dođu“, smatra.

„To je u Srbiji zaista veliki mamac“, dodaje.

Ipak, većina sagovornika BBC-ja navodi da je i reč o ljudima od ugleda, koji žele da budu društveno aktivni, a koje partije žele da imaju u svojim redovima.

„Građani, pa i lekari imaju pravo da učestvuju u političkom životu“, kaže gradonačelnik Radojičić, inače bivši direktor Univerzitetske dečije klinike u Beogradu, poznate kao Tiršova.

„U politiku treba uključivati sve veći broj ljudi, intelektualaca, mladih i obrazovanih, kako bi svi zajedno znanjem i iskustvom doprineli da naše društvo postane još bolje.“

Slavica Đukić Dejanović dodaje da lekari „imaju ambiciju da se ostvare ne samo u struci, već i šire, kako bi obezbedili bolje uslove za struku“.

„Mislim da se najveći broj lekara prosto angažuje u politici da bi zdravstvenom sistemu dali kreativne ideje da on funkcioniše na najbolji način.“

Pogledajte video: Da li živimo bolje ili lošije nego pre prethodnih izbora

Beli mantili na izbornim listama

U dosadašnjem sazivu Skupštine Srbije, raspuštenom pred izbore 3. aprila, među 250 poslanika bilo je devet lekara, dok ih je u prethodnom bilo u 18.

Najviše ih je bilo početkom devedesetih, posle obnove višestranačja u Srbiji.

„Narodna skupština je tada više ličila na lekarsku komoru“, kaže Belojević.

U budućem sazivu parlamenta, takođe bi moglo da bude dosta belih mantila.

Najveću pažnju javnosti izazvala je odluka naprednjaka da njihovu listu predvodi Danica Grujičić, koja kaže da je ponudu prihvatila „zbog svega što je urađeno u Srbiji“.

„Uvek sam se zalagala da u politici moraju da budu ljudi sa biografijama“, navela je Grujičić sredinom februara za televiziju Pink.

„Znam ko sam, znam šta sam radila svih ovih godina i koliko se bavim medicinom.“

Inače, Grujičić je u politiku ušla još 2004, kao članica tada vladajuće Demokratske stranke, a za predsednicu se kandidovala 2012. godine.

Osvojila je 0,78 odsto glasova i trku završila kao pretposlednja od 12 kandidata.

Do trenutka objavljivanja teksta nije odgovorila na pozive i poruke BBC-ja na srpskom za izjavu.

Osim nje, naprednjaci na listi od 250 kandidata za parlament imaju još 14 lekara.

Javnosti su posebno poznati Nada Macura, bivša portparolka beogradske Hitne pomoći (33. na listi), kao i Nenad Ristović – infektolog iz Zaječara koji je 76. na listi.

Ristović je 2020. godine vratio medalju koju je dobio za borbu protiv korona virusa, a sve zbog „napada kriminalaca iz SNS-a na njega i njegovu porodicu“.

Posle toga je poslao otvoreno pismo predsedniku Aleksandru Vučiću, lideru naprednjaka.

„Udarili su na moju porodicu. Porodica je svetinja. Bez porodice nema Srbije“, naveo je u pismu.

„A sve zbog politikanstva i iz stava da vulgarnim i krajnje bestidnim napadima osramote moju porodicu i mene i tako steknu političke poene za predstojeće lokalne izbore.“

Ristović je prethodno osnovao Pokret ZA naš grad, koji je na izborima 2021. bio drugi u Zaječaru – odmah iza naprednjaka.

Na poziv BBC-ja za izjavu, Ristović je rekao da „nije u mogućnosti da razgovara o politici dok ne prođe epidemija korona virusa“.

• Draga Ljočić – prva srpska lekarka i pionirka borbe za prava žena u Srbiji
• Dragiša Mišović: Komunista i humanitarac u lekarskom mantilu
• Beli mantili u Srbiji iza kojih je ostala crnina

Zoran Radojičić, koji je 30. na listi naprednjaka, kaže za BBC da je još 2017. godine „podržao program predsednika Vučića, čiji su rezultati vidljivi i danas“.

„Iskreno sam ponosan na ono što je postignuto do sada, na svaku novu fabriku, put, školu i bolnicu i želim da nastavimo putem napretka i razvoja“, navodi.

Rade Panić, 16. na listi Moramo, kaže da je na to pristao zato što je prethodnih godina u sindikalnom radu iskoristio sve mogućnosti koje je mogao.

„Najveći motiv mi je mogućnost da u republičkoj skupštini, na nacionalnoj frekvenciji, iznesem građanima probleme koje imaju zdravstveni radnici i probijem medijsku blokadu“, navodi.

„Eventualno i iskoristim neke od alatki i mogućnosti koje poslanici imaju, poput poslaničke inicijative ili rada u Odboru za zdravstvo, kako bi u zdravstvu bilo bolje.“

Zdravstvenih radnika među kandidatima za poslanike ima i u vrhu manjinskih stranaka.

Lekar Adnan Salihi treći je na listi koalicije Albanaca preševske doline, medicinska sestra Terezija Papuga je treća na listi koalicije Zajedno za Vojvodinu, a specijalista neurologije Hanadi Hajdinović šesti kod Stranke demokratske akcije Sandžaka Sulejmana Ugljanina.

Ugljanin, bivši ministar bez portfelja, takođe je lekar – završio je Stomatološki fakultet u Sarajevu.

Slična je situacija i na lokalu, gde vladajuća Srpska napredna stranka ima i po nekoliko lekara u prvih deset ljudi na listama.

U Aranđelovcu čak četvoro, Medveđi i Kladovu po troje, Knjaževcu, Smederevskoj Palanci, Bajinoj Bašti, Lučanima i Doljevcu i Kuli po dvoje.

Veliki broj lekara je i na listama za beogradske izbore, a Ristić navodi da mu je motiv za kandidaturu bilo poboljšanje zdravstvenog sistema.

„Da posle dugogodišnjeg iskustva i kontakta sa pacijentima stvarno učinim neki korak da se dijagnostifikovanje i lečenje pacijenata u Srbiji omogući na vreme i da bude efikasno“, kaže.

„Trenutni proces je veoma komplikovan i jako dugo traje, što rezultira ogromnom smrtnošću, pogotovu kada su u pitanju kardiovaskularne i onkološke bolesti.“

Kako navodi, pojedinac sam ne može mnogo da primeni, ali kada „iza njega stoji neka partija, mogućnost za to je realnija“.

Pogledajte video: Sindrom CDKL5 – život roditelja dece sa retkim bolestima

Lekari u politici regiona i sveta

Kada je reč o zemljama bivše Jugoslavije, lekari se uglavnom bave – zdravstvom.

Jelena Borovinić Bojović, ministarka zdravlja Crne Gore, studirala je Medicinski fakultet u u Beogradu, a bavi se pulmologijom.

Vjekoslav Mandić, ministar zdravlja Federacije Bosne i Hercegovine, jednog od dva entiteta koji čine BiH, bio je ginekolog – preminuo je u oktobru 2021. godine.

Alen Šeranić, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, bavi se epidemiologijom, dok je Vili Beroš, ministar zdravlja Hrvatske, po struci neurohirurg.

Andrija Hebrang, bivši hrvatski ministar odbrane i zdravlja, takođe je lekar, a poznato ime lekara političara je i Mate Granić.

Granić je od 1993. do 2000. godine bio ministar inostranih poslova Hrvatske, a kao bliski saradnik Franja Tuđmana – bivšeg hrvatskog predsednika – učestvovao je 1995. godine u stvaranju Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan rat na području bivše Jugoslavije.

Iz tog perioda poznat je i Jovan Rašković, osnivač Srpske demokratske stranke u Hrvatskoj i jedan od lidera tamošnjih Srba.

On je bio psihijatar – diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Zagrebu.

Rašković je otac Sande Rašković Ivić, bivše predsednice Demokratske stranke Srbije.

Možda je najpoznatiji slučaj Radovana Karadžića, nekadašnjeg predsednika Republike Srpske, osuđenog na doživotni zatvor zbog genocida i zločina počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Karadžić je završio Medicinski fakultet u Sarajevu, a specijalizovao se za neuropsihijatriju.

U periodu bekstva od Haškog tribunala takođe se krio kao lekar, pod pseudonimom doktor Dabić.

A poznatih imena ima i u svetu – Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, takođe je završila medicinu.

Bašar al Asad, dugogodišnji vladar Sirije, specijalizovao se iz oblasti oftalmologije, a medicinom se bavio i Fransoa Duvalije, bivši vladar Haitija, poznat i po nadimku Papa Dok.

I jedan i drugi poznati su kao surovi diktatori.

Na kraju, lekar je bio i slavni revolucionar Ernesto Če Gevara.

Imaju li lekari onda lek za srpsku politiku?

Zavisi koga pitate.

Ristić kaže da su za to potrebne radikalne mere, dok Radojičić ne smatra da je potrebno da se politika leči – niti je, dodaje, uloga lekara da leče politiku.

„Država se tiče svih njenih građana, ljudi svi delatnosti i profesije – i lekara i profesora i studenata i penzionera“, navodi.

Kako kaže, trudio se tokom mandata „da Beograd bude zdraviji grad, koji će u svakom aspektu misliti o deci i poboljšanju zaštite životne sredine“.

„Plod moje ideje je i početak izgradnje bolnice Tiršova 2, koja će za dve godine, kada je planiran završetak radova, biti najmodernija dečija bolnica u regionu“, kaže Radojičić.

Početak izgradnje bolnice Tiršova 2 dugo je najavljivan – predsednik Vučić izjavio je 2018. da će bolnica biti gotova 2022. godine – ali je izgradnja počela tek prošle godine.

Trenutne najave su da bi bolnica mogla da bude gotova do 2024. godine.

„Planiram da nastavim bavljenje politikom jer smatram da svako od nas može na neki način da doprinese poboljšanju uslova života u našem gradu i zemlji“, navodi Radojičić.

• Kako su izgledali izbori pre 100 godina i da li se promenila politička kultura na Balkanu
• Od čokolada do baterija za električna vozila – sudbina najvećih investicija najavljenih pred prošle izbore
• Politički mjuzikl – stranačke pesme koje su obeležile izborne kampanje u Srbiji
• Ko je stari, a ko novi zeleni u srpskoj politici

Slavica Đukić Dejanović kaže da lekari mogu da daju „doprinos jačanju zdravstvenog sistema, jer to najbolje znaju“.

„Međutim, onaj ko leči bolestan organizam može imati kreativne ideje kako da pomogne pojedincu, a to iskustvo može da generališe i na opštu političku scenu“, ističe.

„Mada, isto pitanje moglo bi se postaviti i inženjerima – da li bi oni mogli da naprave bolju strukturu društva?“

Ni Rade Panić nije optimističan po pitanju uticaja lekara na politiku.

„Mislim da mogu da doprinesu da bude bolje, ali da je izleče – teško“, kaže.

„Nedostaje pravo shvatanje šta znači biti političar, da su to javni službenici koji treba da predstavljaju građane Srbije i njihove zahteve, a ne da sebi pribavljaju beneficije“, dodaje.

Ugled lekara za to vreme opstaje, što ih na političkoj sceni Srbije, kao i u životu, prema rečima politikologa Bobana Stojanovića za Radio Slobodnu Evropu, čini „najpoželjnijim zetom“.

„Pa dobro, možda i najpoželjnijom snajom – ima i mnogo žena lekara“, kaže Slavica Đukić Dejanović uz osmeh.

„Ključ je u znanju lekara i činjenici da pomažu ljudima kad im je teško – a zna se da bolestan čovek ima samo jednu, a ne hiljadu želja kao onaj ko je zdrav.“

Pogledajte video: Kratka istorija višestranačja u Srbiji

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]