Izumiranje vrsta kao „tihi ubica“: Pet stvari koje bi trebalo da znate

Svet je usred krize izumiranja vrsta, a stopa nestanka biljnog i životinjskog sveta nije bila veća još od vremena kada su „nestali“ dinosaurusi.

BBC je razgovarao sa Kristijanom Paska Palmer, izvršnom sekretarkom Konvencije o biološkim raznovrsnostima Ujedinjenih nacija, o globalnim naporima da se zaustavi uništavanje prirode i tome šta pojedinci mogu da urade.

Razumeti posledice gubljenja biodiverziteta

Raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta (biodiverzitet) je kapital koji ne smemo da izgubimo, kaže Paska Palmer. Njihovim gubitkom ometamo mrežu koja nas podržava.

„Gubitak te raznovrsnosti je tihi ubica. Nije vidljiv kao klimatske promene, ali u mnogim pogledima je još opasniji.“

Mislite o tome šta jedete

Ono što jedete ima uticaj na zdravlje biljaka.

„Ne kažem da svi treba da postanu vegetarijanci. Međutim, trebalo bi da razumemo da konzumiranje mesa ima uticaj na klimatske promene, što potom doprinosi uticaju na stanište i ekosisteme“, kaže Paska Palmer.

Razmislite o tome šta kupujete

Svi smo u stanju da pratimo stvari od njihovog izvora, na primer drvenu građu za nameštaj, i hranu koju kupujemo u prodavnicama.

• Sve o klimatskim promenama
• Klimatske promene: Manje jagnjetine i junetine na tanjiru
• Fleksibilna ishrana može da smanji klimatske promene

„Potrošač može da bude informisan“, kaže ona. „Na primer, vaš sendvič sa tunjevinom – odakle dolazi ta riba? Da li je iz staništa koje je pogođeno ili ugroženo?“

Vodite računa o malim i velikim biljkama i životinjama

Paska Palmer kaže da je često pitaju zašto bi trebalo da brinemo o leptirima koji izumiru u Amazoniji ili o nestanku male bube.

„Ako ih izgubimo, izgubićemo njihovu ulogu u širem sistemu“, kaže ona. „Videćemo i uticaj na klimatske promene – promenu dobrog funkcionisanja ekosistema.“

Paska Palmer ističe da rešavanje ovog problema mora da bude transparentan proces u koji će biti uključeni svi – poslovne zajednice, starosedeoci, mladi i civilno društvo.