Na izbore su izašli plešući, uz pesmu Mileta Kekina čiji stihovi govore „Sanjao sam sve se budi, a oko mene sretni ljudi“.

Uz nju su proslavili i izborni rezultat koji ih stavlja na peto mesto političkih snaga u Hrvatskoj.

„Možda se levica ranije suviše fokusirala na kritiku, a nije se dovoljno posvetila pozitivnoj komunikaciji kroz emociju.

Mnogo ljudi nam se javilo da smo im probudili nadu i optimizam, da su glasali prvi put posle 15-20 godina“, kaže u razgovoru za BBC na srpskom jedan od lidera platforme Možemo! Tomislav Tomašević.

Predstavljaju se kao levo-zelena koalicija, a na listi su, uz Možemo!, nastupale organizacije Nova levica, Radnička fronta, ORaH, Zagreb je naš i Za grad.

Na tvrdnju da ih protivnici nazivaju komunistima, Tomašević odgovara da mu je to – smešno.

„To je standardna podela u bivšoj Jugoslaviji gde se levica diskvalifikuje oznakama da smo udbaši, deca komunizma – a ja sam rođen 1982. godine, da smo deca oficira i crvena buržoazija – a moj otac je angažovan u desničarskim pokretima i dobrovoljac je Domovinskog rata.

Sve to mi je anahrono, a mi smo levica za 21. vek.“

Kako je HDZ iznenadio i ubedljivo pobedio na izborima u Hrvatskoj

Zašto su parlamentarni izbori u Hrvatskoj „najneizvesniji do sad“

Ova lista je na nedavnim parlamentarnim izborima osvojila sedam mandata u hrvatskom Saboru, a Tomašević je daleko najuspešniji kandidat na izborima u Zagrebu.

Aktivista ili političar

Dva dana nakon izbornog uspeha, Tomislav Tomašević ima toliko medijskih obaveza da razgovor za BBC na srpskom zakazuje u zgradi Hrvatske radio-televizije – između dva intervjua.

Ipak, za njega medijska pažnja nije nešto novo.

Godine društvenog i političkog aktivizma često su ga dovodile u centar pažnje javnosti.

„Aktivizam i politika su formalno odvojeni – aktivizam baštine pokreti građana, a oni nisu politički, u smislu da se ne bore za vlast.

Deo nas dugo smo bili aktivisti koji ne učestvuju u vlasti i nisu organizovani kao stranke, mada smo poslednje tri godine organizovani kao platforma Zagreb je naš te smo se sa četiri poslanika etablirali kao vođe opozicije u gradskoj skupštini.“

U spoju aktivizma i politike krije se i izborni uspeh Tomaševićeve liste.

„Došao je na naplatu višegodišnji rad u lokalnim zajednicama – aktivistički i politički.

Birači su to prepoznali, posebno u doba preletačevića – ljude koji se nisu prodali i koji su ostali čvrsti u uverenjima, a uz to se bave temama današnjice, poput zaštite okoline ili društvenih nejednakosti.“

Tomašević kaže da se on ovim temama bavi od svoje šesnaeste godine, najpre kroz članstvo u najvećoj regionalnoj ekološkoj inicijativi „Zelena akcija“, potom i kroz međunarodni aktivizam u Ujedinjenim nacijama.

Ipak, javnost u Hrvatskoj upoznala ga je pre tačno deset godina, kada je grupa aktivista danima branila seču stabala, zatvaranje Varšavske ulice u centru Zagreba i izgradnju tržnog centra i garaže.

„Kažu da svuda veliki političari moraju biti uhapšeni u nekom trenutku karijere, da se vidi žar i borba sa poretkom.

Niko me to dugo nije pitao, ljudi su zaboravili da sam bio hapšen u Varšavskoj.“

Ipak, dodaje da budući poslanici Sabora nisu samo aktivisti.

„Ima među nama aktivista, ali i ljudi sa svojim karijerama, koji se bave opštim dobrom, a nisu svi hapšeni zbog svog delovanja.

Mi smo, kao nova levica, spremni da uvek budemo jednom nogom u institucijama, a drugom na ulici“, poručuje Tomašević.

Milan Bandić: „Nema za mene penzije dok sam živ“

Počasni doktorat za Milana Bandića

HDZ i SDP – stranke minimalne razlike

Institucije u Hrvatskoj do sada su uglavnom kontrolisale dve velike stranke – stranka desnog centra Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Socijaldemokratska partija (SDP), stranka levog centra.

Na gotovo svakim izborima pojavljivale su se „treće opcije“ koje nisu dugo potrajale, poput stranaka Živi zid ili Most, ali je pojava liste Možemo drugačija pre svega po izboru tema kojima se bavi.

„HDZ i SDP, kad se gledaju socio-ekonomski programi, maltene nemaju nikakve razlike.

Mi pokušavamo da držimo čvrstu liniju oko svetonazorskih tema, ali i da namećemo nove teme poput zaštite okoline, ali ne na način da je to važno samo od sebe, već postavljamo pitanje koje su društvene grupe najpogođenije – ko ima osiguranu kuću od poplava, zašto najsiromašniji plaćaju najveću cenu efekta staklene bašte.“

Vreme krize zbog virusa korona i ekonomskih posledica, koje tek dolaze, za Tomaševića je okruženje koje može i da pomogne pozitivnim promenama.

„U doba velikih kriza, ljudi preispituju šta je važno u životu, i na ličnom nivou, a i na nivou koncepta razvoja – tu su prilike za promenu.“

Smatra da celokupna slika ekonomije mora da se promeni.

„Hrvatska se prepustila tržišnoj ideologiji, verovanju da će tržište sve rešiti, a da država samo treba da se pomeri u stranu – da se fokusiramo na usluge i turizam, a ne na proizvodnju.

Pustili smo da industrija propadne, da poljoprivreda propadne – a onda je došla kriza i videli smo da ne možemo da proizvedemo maske, dezinficijense, a da niko neće da nam ih izveze.“

U kampanji su veliku pažnju posvetili pitanjima žena, manjina.

Ipak, kampanja za ove izbore razlikovala se od dosadašnjih – i tradicionalne stranke su daleko manje govorile o nacionalnim pitanjima i pravima etničkih manjina.

„Želimo da u potpunosti zaštitimo prava nacionalnih manjina, usprotivićemo se svim napadima s desnice.

Politička realnost je da će manjine formirati vladu sa desnim centrom i njihov status će se verovatno unaprediti u naredne četiri godine.“

Tomašević zaključuje da su manjinska prava u saglasnosti sa programom njegove liste.

„Ključno za levicu 21. veka je da se ne bavi samo identitetskim pitanjima manjine već da se bori za materijalna prava većine, radnika i radnica koji požrtvovano rade, nezaposlenih.

Samo kroz takvu borbu borićemo se i za prava nacionalnih i svih drugih manjina.“

Ne davimo Beograd kao srpska varijanta Možemo!

Tomislav Tomašević kaže da u srpskoj politici srodnu grupaciju vidi u pokretu Ne davimo Beograd.

„Postaće i oni uspešni u političkoj borbi – malo im je falilo na lokalnim izborima. Politički prostor u Srbiji je teži nego u Hrvatskoj, a medijski prostor još teži – Vučić kontroliše gotovo sve, malo je oaza gde se može nešto drugačije čuti. Jako me brine stanje u Srbiji što se tiče demokratije – to je spoj neoliberalnih politika s jedne strane i antidemokratskih politika što se tiče prava građana. Klijentelizam je patentiran do krajnjih granica.“

Bitka za Zagreb

Glavni rival Tomislava Tomaševića, ipak, i dalje sedi u svojoj fotelji.

Dugogodišnji gradonačelnik Zagreba Milan Bandić nije osvojio nijedan mandat na parlamentarnim izborima u četiri izborne jedinice u kojima je njegov grad.

„Bandić je apsolutno najnepopularniji političar u celoj zemlji, iako se bavi lokalnom politikom, što je fenomen, sam po sebi.

Lokalni izbori su za deset meseci i tu treba pobediti Bandića – on uvek lošije prolazi na parlamentarnim nego na lokalnim izborima, ali nikada ovako loše, i to je dodatni indikator da mu je ovo, verujem, poslednji mandat.“

Tomašević ne krije da su njegove političke ambicije usmerene na gradonačelničko mesto.

„Otvoreno govorim već pola godine da mi je cilj da budem gradonačelnik Zagreba i sa tim sam išao i na ove parlamentarne izbore.

Naš izvrstan rezultat na izborima i oko 20 hiljada preferencijalnih glasova koje sam dobio pokazuju da građani prepoznaju ono što radimo.“

On tvrdi da je Milanu Bandiću najjači udarac zadat neizglasavanjem Generalnog urbanističkog plana, kojim je zagrebački gradonačelnik planirao da na obali Save nikne projekat sličan „Beogradu na vodi“ samo pod imenom „Zagrebački Menhetn“, uz saradnju sa istim investitorima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

„Tu smo videli sinergiju političara u skupštini, društvenih pokreta koji su organizovali proteste na kojih je došlo i 20 hiljada ljudi – bolje je kad građanske inicijative organizuju proteste jer će doći više ljudi nego kad ih organizuje bilo koja politička partija.

Treći element je struka – za razliku od Beograda, oštro i ujedinjeno je bila protiv takvog projekta i tog plana.“

Na pitanje je li Bandić u decenijama svog mandata uradio nešto dobro, lider platforme Možemo! kaže da uređenje prostora oko jezera Bundek dobija prelaznu ocenu, ali da se tu stalo zbog „Zagrebačkog Menhetna“.

„Uz Savu bi trebalo napraviti veliku rekreativnu zonu.

Ne graditi uz obalu, ne zatvarati ventilaciju vazduha – ima hrpa zemljišta u gradu koja vapi za investicijama, ne treba to raditi uz obalu Save“, zaključuje Tomašević.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]