„Jedno je sigurno – 2020. će biti još burnija“: Izbori, bojkot, Kosovo i komšijske svađe

Da, 2020. godina će biti politički burna, isto kao 2019. i 2018. i ona pre nje… I tako nekoliko decenija unazad. A možda i duže.

Tako je uvek sa politikom na ovim prostorima.

Međutim, 2020. su na repertoaru izbori, tako da sledi nešto burnijih 365 dana nego inače.

• Od Krušika i doktorata, do Marine i Miloša Velikog – šta je obeležilo 2019. godine
• Bura zbog Zakona o slobodi veroispovesti – incidenti u skupštinama Srbije i Crne Gore
• Branko i Nebojša Stefanović: Sukob interesa u 300 i 500 reči

A kad se tome doda uvek aktuelno pitanje Kosova, izbori u Hrvatskoj i Makedoniji, bura u Crnoj Gori i razna druga regionalna previranja, jasno je da će u 2020. biti svega i svačega.

„Samo bi prorok mogao precizno da kaže šta će se sve desiti, ali neke stvari su već nagoveštene… I ne izgleda dobro“, kaže za BBC Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.

Dubina

A kriza je i u 2019. bilo na sve strane – od slučaja Jutka, preko doktorata ministra Malog, do trgovine oružjem, Krušika i hapšenja Aleksandra Obradovića.

„Jedno je sigurno – 2020. će biti još burnija, pre svega zato što će samo biti produbljene krize započete u ovoj i prethodnoj godini“, kaže Popov.

Nešto slično smatra i Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka.

„Sve nagoveštava da će biti burno, velike su tenzije i dosta je zaoštrena situacija“, navodi Pavićević.

„Ranije je vlast kontrolisala puno toga, a sada ne može, tako da bi mogla da bude prilično burna godina“, dodaje on.

• Korupcija u Srbiji: „Ne možeš da ispravljaš sistem ako ti nešto treba“
• „Crna lista“: Zašto je urednik Krika deportovan iz Abu Dabija
• Siniša Mali i doktori nauka: Kako zaista izgleda doktorirati u Srbiji

Ništa bolje nije bilo u regionu – godina je završena incidentima u skupštinama Crne Gore i Srbije zbog spornog Zakona o slobodi veroispovesti.

„Naši se toga čuvaju i ne mešaju prste, to se jasno vidi po izjavama Vučića i Ane Brnabić. Sigurno da neće biti neke oštrije reakcije iz Srbije“, kaže Popov.

Popov kao jedan od najvažnijih događaja iz 2019. godine, barem kada je reč o regionu, ističe Makronovo „ne“ Severnoj Makedoniji i Albaniji.

Jedna od glavnih prepreka daljim evropskim integracijama Makedonije bilo je ime zemlje, pa su Makedonci u 2019. – u dogovori sa Atinom – postali Severni Makedonci. Međutim, ni to nije bilo dovoljno za početak pregovora sa Evropskom unijom.

Popov smatra da se to odrazilo na sve zemlje bivše Jugoslavije.

„To je i vlastima u Srbiji dalo alibi da kažu ‘oni nas neće’ i da moramo krenuti svojim putem. Zato na unutrašnjem planu nemaju ni one minimalne obzire koji su postojali ranije“, navodi Popov.

Izbori

Usred svega toga, za samo nekoliko meseci, građani Srbije će izaći na birališta.

Međutim, datum se još ne zna. Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je da su mogući termini izbora 26. april – taj datum je najavila i Politika – ili 2. maj.

Dakle, ne zna se kad, a ne zna se ni ko, pošto već mesecima traju priče o potencijalnom bojkotu.

Ko će gde?

Tim bojkot

• Savez za Srbiju (Dveri, Demokratska stranka, Partija slobode i pravde, Narodna stranka)
• Dosta je bilo

Dvoume se

• Pokret slobodnih građana
• Nova stranka (lider Nove Zoran Živković je za izlazak, ali kaže da će stranka odluku doneti kad izbori budu raspisani)

Tim izlazak na izbore

• Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije
• Demokratska stranka Srbije i njihova „Metla 2020″
• Srpski patriotski savez (SPAS) Aleksandra Šapića
• Liberalno demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Srpska radikalna stranka

„Bojkot je tema koja deli opoziciju, ali i vlast ostavlja u dilemi“, kaže Pavićević za BBC.

„Ako opozicija ne izađe to je udar na legitimnost izbora, a zahteva i neku vrstu preraspodele vlasti“, kaže on.

Mnogi smatraju da će tu biti veoma važna uloga Pokreta slobodnih građana – koji i dalje ne zna šta će.

• Deset godina SNS: Šta treba da znate u 100 i 500 reči
• Ana Brnabić u SNS-u: Nestranačke ličnosti i politika
• Gde su i šta rade bivši ministri finansija

„Problem je što su i oni podeljeni po tom pitanju, kao što je podeljeno i njihovo biračko telo“, kaže Pavićević.

„Teška je to odluka – čak i ako odluče da izađu pitanje je koliko bi glasova dobili jer se ne zna koliko će izaći onih koji ih podržavaju“.

Šta kažu političari?

Vlast, naravno, priča o izlasku na birališta.

Lider naprednjaka Aleksandar Vučić kaže da „svako ima pravo da bojkotuje, posebno oni koji imaju nikakvu podršku naroda“.

„Tako da mogu da bojkotuju, ili ne moraju. Pravo da vam kažem, meni je svejedno. Voleo bih da izađu na izbore i jasno vide kako i koliko stoje“, kaže on.

Tabloidi za to vreme napadaju socijaliste, optužujući ih da će sarađivati sa opozicijom, na šta predsednik SPS-a Ivica Dačić odgovara predlogom da socijalisti i naprednjaci zajedno izađu na izbore.

„Tu su dve važne stvari: Jedna je da se te igrica stalno vode pred izbore – ko će šta i kako dobiti – a druga je da pozicija SPS-a nikada nije bila slabija u tom pogledu. Najjača stranka – SNS – ima razloga da zahteva da im uzme deo kolača“, kaže Pavićević.

A kada je reč o opoziciji… Pa, stavovi su podeljeni, a pale su i neke teške reči.

• Vučić – od frižidera do gipsa
• „Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima“
• Korupcija na Balkanu – zašto „padaju“ samo bivši

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić kaže da će na izbore izaći samo „vlast, režim i oni koji budu glumili opoziciju„.

„Izaći će Šešelj, Miša Vacić, ‘razne metle, četke’. Za izbore nema uslova i ništa se neće promeniti“, rekao je Jeremić u emisiji OKO na RTS-u.

Međutim, lider Spasa Aleksandar Šapić izjavio je za NIN da ne vidi nijedan argument za bojkot izbora.

„U svetu iz kog dolazim, sporta, niko nikada nije pobedio tako što je sedeo kod kuće i čekao da se protivnik sam pobedi“, rekao je za NIN nekadašnji reprezentativac u vaterpolu.

Isto smatra i Zoran Živković, ističući da njegova Nova stranka treba da se ugasi ako odluči da učestvuje na izborima.

Kako navodi, bežanje od problema nije rešenje problema.

„Izborni uslovi su katastrofalni, mogu da budu nešto bolji, ali ako mi sa građanima napravimo ozbiljan front za borbu, možemo da ostvarimo ono što smo 1996 – da uzmemo pet beogradskih opština, pet gradova u Srbiji, 60 poslanika u Skupštini Srbije, 20 u Vojvodini i nateramo Vučića da 2021. ide na predsedničke izbore, nađemo dobrog protivkandidata i pobedimo ga“, ističe Živković.

Pavićević ističe da „to jeste neka vrsta dileme, ali da treba osvojiti nekoliko gradova„.

„Možda bi neki gradovi i bili uzeti, ali je tu sada pitanje cene – da li zbog toga vredi dodavati na legitimitetu vlasti“, navodi on.

Region

Situacija je komplikovana u Srbiji, ali i u čitavom regionu.

Popov kaže da zemljama bivše Jugoslavije u 2020. sledi „prestrojavanje“, a da svuda osim u Sloveniji postoje „turbulencije raznih vrsta“.

Jedna od najvažnijih reči 2019. za region bio je „mini-šengen“ – sporazum Srbije, Severne Makedonije i Albanije o slobodnom protoku robe i ljudi.

Međutim, Popov kaže da je reč o „političkom projektu koji nema veliku perspektivu zbog zajedničkog imenitelja te tri zemlje – Kosova“.

• Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti“
• Čiji je manastir Ostrog u Crnoj Gori

„Srbija bi sledeće godine trebalo da uđe u nastavak pregovora sa Kosovom, u Makedoniji i dalje postoje separatističke tendencije i problemi sa albanskom manjinom, a nije ni mrtva priča o ujedinjenu Kosova i Albanije“, ističe on.

Kada je reč o odnosima sa Hrvatskom, Popov kaže da oni zavise od rezultata novogodišnjih predsedničkih izbora.

„Do sada se pokazalo da čelni ljudi daju pozitivan ili negativan ton odnosima. Na primer, Josipović se 2010, kada je izabran, sreo sa Tadićem i to je opustilo atmosferu i dalo dobar ton“, navodi on.

„Međutim, u poslednjih nekoliko godina sve ide silaznom putanjom, a svaka prilika se koristi za oštru retoriku“.

Popov navodi da će odnosi Srbije i Hrvatske ostati isti ako pobedi Kolinda Grabar Kitarović, a da bi „do resetovanja moglo doći ako kojim slučajem pobedi Zoran Milanović“.

• Predsednički izbori u Hrvatskoj: Novi politički život Zorana Milanovića
• Šta donosi hrvatsko predsedavanje Evropskom unijom
• Iza kulisa izborne kampanje u Hrvatskoj

Milanović je bio najbolji u prvom krugu (29,55 odsto), Grabar Kitarović druga (26,65), a Miroslav Škoro treći (24,45). Razlika je mala, tako da glavno pitanje pred novi izlazak na birališta glasi – za koga će glasati Škorovi glasači?

Situacija u Hrvatskoj je neizvesna, kao i u Crnoj Gori zbog spornog Zakona o slobodi veroispovesti, ali Popova najviše brine Bosna i Hercegovina.

Kako kaže, zbog Predloga strategije odbrane i nacionalne bezbednosti koji je nedavno predstavljen u Skupštini Srbije.

„Ta strategija je problematična po mnogo čemu, ali naročito po stavu da će Srbija braniti Srbe u Republici Srpskoj i bilo gde da se nalaze“, kaže Popov.

Kako navodi, to je „opasna varijanta“ i otvoreno mešanje u pitanja druge zemlje.

Problemi

Dakle, sledi nam burnih 365 dana.

Šta će biti ne zna se, ali će biti svega i svačega.

„Naročito zato što se politika tokom 2019. iselila iz političkih institucija – i tu ne mislim samo na ulice, već i na univerzitet i javna preduzeća“, kaže Pavićević.

On zato smatra da bi moglo da dođe do još većih sukoba vlasti i opozicije – i to ne samo u institucijama.

„A ti sukobi na dosta frontova mnogu da budu dosta iscrpljujući za sve“, zaključuje.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]