Most, Nagorno-Karabah

Vladimir Komissarov/BBC

Broj civilnih žrtava u Jermeniji i Azerbejdžanu raste iz dana u dan otkako su ove dve zemlje 27. septembra ponovo zaratile oko sporne teritorije Nagorno-Karabah.

Oružani sukob traje više od osam dana, uz napore iz sveta da se obustavi neprijateljstvo i obe strane počnu mirovne pregovore.

Prema dosadašnjim podacima, u sukobima je poginulo više od 260 ljudi.

Jedan od najdužih tinjajućih sukoba na svetu brutalno je oživeo pre osam dana i ratno stanje je na snazi u obe zemlje, kao i na teritoriji oko koje se spore.

Uporedo sa neprijateljstvima, traju napori da se Jermenija i Azerbejdžan privole na pregovore.

Rusija je najaktivnija i već je predložila da bude posrednik u pregovorima. U ponedeljak je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio da je spreman da bude domaćin susreta sa jermenskim i azerbejdžanskim ministrima spoljnih poslova.

U utorak je u Azerbejdžan doputovao Mevlet Čavušoglu, ministar spoljnih poslova Turske koja podržava Azerbejdžan.

Poseta Čavušoglua i sastanak sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevom usledio je dan pošto je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg boravio u Turskoj i zatražio od nje da utiče na smirivanje napetosti.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare, Čavušoglu je rekao je da bi NATO trebalo da traži od Jermenije da povuče snage iz regiona.

„Azerbejdžan se bori za svoju zemlju, pokušava da vrati teritoriju koju su zauzeli okupatori i teroristi. Pravno i moralno gledano, svi bi trebalo da podrže Azerbejdžan“, rekao je šef turske diplomatije.

Spetanekart

EPA
Scene iz Stepanekarta, glavnog grada Nagorno-Karabaha

Ratna dejstva – najnovije

Jermenija tvrdi da je od 27. septembra kada su počeli oružani sukobi nanela značajne vojne gubitke Azerbejkdžanu.

Jermenija je saopštila da je od početka sukoba poginulo 19 civila, a da je 80 ljudi ranjeno. Od početka sukoba Jermenija je prijavila smrt 223 vojnika.

Azerbejdžan je naveo da je poginulo 26 civila, a 127 je ranjeno. Ova zemlja za sada ne iznosi podatke o gubicima u vojsci.

Za sada nezavisni izvori nisu potvrdili autentičnost ovih tvrdnji.

Jermenska strana objavila je fotografije Stepanekarta, prestonice nepriznate republike Nagorno-Karabah, na kojima se vide civili u skloništima pošto je grad već četiri dana pod vatrom.

Organizacija Amnesti internešnl (Amnesty International) zaključila je da su u granatiranju Stepanekarta korišćene i kasetne bombe izraelske poroizvodnje.

Jermenija traži objašnjenje od SAD

Jermenski premijer je u razgovoru za Njujork tajms izjavio da je razgovarao telefonom sa savetnikom američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Robertom O’ Brajanom tražeći odgovor na pitanje zašto SAD ne preduzimaju ništa da spreče Tursku da koriste borbene avione F-16 američke proizvodnje u sukobu.

„SAD moraju da pruže objašnjenje da li su dale ove avione da bi oni tukli po civilima i selima“, rekao je Pašanjin.

Prema njegovim rečima, O’Brajen ga je saslušao i obećao mu da će mu urediti telefonski razgovor sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Ali taj razgovor se za sada nije dogodio jer je Tramp zaražen korona virusom.

Nagorno-Karabah

Vladimir Komissarov/BBC
Scene iz Nagorno-Karabaha

U međuvremenu, Kanada je saopštila da je privremeno obustavila isporuku oružja Turskoj zbog sumnji da se ono koristi u sukobima u Nagorno-Karabahu.

Granatiranje Stepanekarta, glavnog grada nepriznate republike Nagorno-Karabah, počeo je kao odgovor Azerbejdžana na napad na grad Gandžu.

Vlasti Nagorno-Karabaha navode da su vojni aerodrom u Gandži azerbejdžanske snage koristile za napade na jermenske civile i da je on zato uništen.

Kako navode, to su uradili posle napada raketama na Stepanakert.

Pogledajte snimak napada na Stepanekart:

https://www.youtube.com/watch?v=VlbjJqAliZE

Ministarstvo spoljnih poslova nepriznate teritorije Nagorno-Karabah u ponedeljak je objavilo fotografije posledica napada na Stepanekart:

Još jedan snimak iz Stepanekarta:

***BBC ne odgovara za sadržaj treće strane u video snimcima

Jermenija, Azerbejdžan, Nagorno-Karabah

BBC

Ima li nade za pregovore?

Rusija, SAD i Francuska danima traže hitnu obustavu sukoba, a Jermenija i Azerbejdžan za sada ne odstupaju od ratnih dejstava.

Rusija je protekle nedelje ponudila da bude domaćin pregovora kojima bi se okončale borbe oko sporne teritorije Nagorno-Karabah.

Azerbejdžan poručuje da neće prekinuti vojne operacije dok se jermenske snage potpuno ne povuku sa sporne teritorije.

Jermenija je optužila Tursku da pruža direktnu vojnu pomoć Azerbejdžanu da bi preuzeo kontrolu nad teritorijom, a Baku je demantovao ove tvrdnje.

Rusija i SAD pozivaju na momentalnu obustavu vatre, a čelnici EU su posle samita u Briselu poručili Turskoj da prestane da se meša u ovaj sukob.

Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske koja je na strani Azerbejdžana, uzvraća: „Neprihvatljivo je da sada SAD, Rusija i Francuska traže prekid vatre kada su ignorisali ovaj problem 30 godina“.

Jermensko Ministarstvo spoljnih poslova u međuvremenu je saopštilo da je spremno da se angažuje sa Francuskom, Rusijom i SAD oko prekida vatre.

Predstavnici nepriznate teritorija Nagorno-Karabaha u ponedeljak, 5. oktobra zatražili su od Evropske organizacije za bezbednost i saradnju (OEBS) da prizna njenu nezavisnost kako bi se postigao mir u regionu.

Vlasti ove teritorije proglasile su nezavisnost 1991. godine, ali većina zemalja ne priznaje njenu nezavisnost. Azerbejdžan tu teritoriju smatra delom svoje države.

Šta kaže Turska?

Turska nedvosmisleno podržava Azerbejdžan, a predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan nazvao je Jermeniju „najvećom pretnjom miru i stabilnosti u regionu“.

On je u ranijoj izjavi ocenio da „Jermenija treba da napusti azerbejdžansku zemlju koju je okupirala“.

Jermenske vlasti tvrde da je „Turska neposredno prisutna na frontu, sa Azerbejdžancima su turski vojni stručnjaci, a koristi se tehnika turske proizvodnje, kao što su avioni i bespilotne letelice“.

Ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhum Bajramov je na ove navode odgovorio da „Turska nije umešana u sukobe“.

Ali „kada je u pitanju vojno-tehnička saradnja, Azerbejdžan ostvaruje takvu saradnju sa nizom zemalja, a ponajviše sa Rusijom“, dodao je on, tvrdeći da većinu azerbejdžanske vojne tehnike čini „ruska proizvodnja“.

Ova zemlja ima bliske veze sa Azerbejdžanom, dok sa Jermenijom nema diplomatske odnose zbog spora oko masovnih ubistava Jermena tokom Otomanske vladavine.

Jermenija tvrdi da je tada sproveden genocid, ali Turska to već decenijama oštro negira.

Makron o plaćenicima iz Sirije u Nagorno-Karabahu

Od izbijanja sukoba proteklog vikenda, spekulisalo se da su na strani Azerbejdžana angažovani plaćenici iz Sirije.

Borci u Idlibu, 2016. godina

Reuters
Izvori BBC-ja tvrde da su u Nagorno Karabah stigli plaćenici iz Idliba, Afrina i drugih delova Sirije koji su pod kontrolom Turske. Na fotografiji su borci u Idlibu, 2016. godina

BBC arapski servis je u sredu razgovarao sa Sirijcem koji je potvrdio tačnost ovih navoda.

Sirijac Abdula (ime je promenjeno) ispričao je kako je nekoliko stotina muškaraca uzrasta od 17 do 30 godina vrbovano iz delova Sirije koji su pod kontrolom Turske.

On tvrdi da su prošle srede, četiri dana pre početka oružanih sukoba u Karabahu, prebačeni u Azerbejdžan i raspoređeni nedaleko od pojasa na kojem se trenutno vode borbe.

Prebacivanje plaćenika u Azerbejdžan obavljeno uz saglasnost turske vojske i Sirijske nacionalne armije, kao i da je plaćenicima rečeno da će za nadoknadu od oko 2.000 dolara samo čuvati pograničnu teritoriju, a ne i da će učestvovati u borbama, tvrdi ovaj izvor.


Pogledajte: Razgovor sa Sirijcem koji ratuje u Nagorno-Karabahu

Iz Sirije došao u Azerbejdžan a sad mora da ratuje
The British Broadcasting Corporation

O prisustvu sirijskih plaćenika u pojasu ratnih dejstava takođe su pisali BBC turski servis, agencija Rojters, britanski Gardijan i američki Tajm.

U Azerbejdžanu te informacije ocenjuju kao „klevetničku kampanju punu laži koju vode pojedini inostrani mediji“.

„Još jednom kategorički odbacujemo besmislene optužbe na račun Azerbejdžana i naglašavamo da azerbejdžanskoj vojsci nije potrebna inostrana pomoć u zaštiti teritorijalnog integriteta“, izjavila je u četvrtak portparolka Ministarstva spoljnih poslova te zemlje Lejla Abdulaeva.

Posle samita čelnika EU u Briselu, predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da je „dokazano da su islamski militaristi raspoređeni u ratnoj zoni“, kao i da mu je predsednik Rusije Vladimir Putin potvrdio da i on ima takva saznanja.

„Više od 300 islamskih militarista koji su bili u regionu Alepa (u Siriji) prebačeno je preko Turske u zonu sukoba u Nagorno-Karabahu. To ozbiljno menja situaciju“, rekao je francuski predsednik.

Kako je sukob počeo?

Sukob u Nagorno-Karabahu počeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast proglasila otcepljenje od Azerbejdžana. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.

Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća – Rusija, SAD i Francuska.

Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, s obzirom da Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.

Desetine hiljada ljudi izgubilo je živote a milioni su napustili domove tokom rata koji je zvanično okončan 1994. godine. Međutim, spor do danas nije rešen niti je sukob ikada u potpunost zaustavljen.

Ovo su najžešće borbe od 2016, kada je najmanje 200 ljudi izgubilo život u sukobima.


Pogledajte video o tome kako je počeo sukob oko Nagorno-Karabaha

Nagorno-Karabah: Kako je počeo sukob
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

close
Jermenija, Azerbejdžan i Nagorno Karabaha: Civili ginu na obe strane, raste pritisak da počnu pregovori 1

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.