Popodnevni odmor

Getty Images
Ilustracija

Popodnevna dremka ne samo da poboljšava naše raspoloženje, već može pomoći i da živimo duže, pokazuju istraživanja.

Rezultati ukazuju na to da spavanje od 20 minuta smanjuje šanse da u zrelijim godinama doživimo srčani udar.

U studiji, koja je sprovedena u bolnici Asklepejon u grčkom gradu Vula, navodi se da drememanje snižava krvni pritisak.

Istraživanje je sprovedeno uglavnom na starijim ljudima, ali svima nam može biti korisno ako „odmorimo oči“ tokom dana.

„Dremanje je lako i praktično ništa ne košta“, kaže kardiolog Manolis Kalistratos, koji je sproveo istraživanje.

„Prema našim saznanjima, ko ima luksuz da može da odrema preko dana, to mu može pomoći u problemima sa visokim pritiskom“, dodaje on.

Njegova ispitivanja su pokazala da dvadesetominutno spavanje preko dana u proseku smanjuje pet milimetara živinog stuba (tako lekari mere krvni pritisak) – što je isto kao posle doze leka za snižavanje pritiska.

Zato bi svi trebalo da se potrudimo da kvalitetnije dremamo preko dana.

Kada treba odspavati?

Niste pospani samo zbog obilnog sendviča koji ste pojeli za ručak – popodnevni odmor nam je upisan u DNK.

„ U stvari to se dešava zahvaljujući malim alarmima, odnosno signalima koji dolaze iz unutrašnjeg biološkog sata koji reguliše san i javu“, rekao je doktor Medouz Gaj iz Škole za snove za Radio 1 Njuzbit.

Učenica koja spava

Getty Images
Dobre vesti – ne krivite pastu za to što vam se spava na poslu. To su naši preci, njih krivite.

Kaže da su hiljadama godina ljudi dremali na podnevnom suncu i da je to „usađeno u čovekov dnevni ritam“.

To je naš dvadesetčetvoročasovni biološki sat.

„On uvek radi, bilo da je u borbenom ili letačkom režimu, kad smo na poslu ili u školi“, kaže on.

„Kad malo odremate, prebacuje se na drugi način rada – u režim odmora ili varenja“.

„Sve je to lepo, ali ja imam posla“

Popodnevni omor zvuči kao odlična ideja, ako ste kod kuće, ali nije baš jednostavno kad ste okruženi kolegama.

Ukoliko, pak, pronađete mirno mesto za odmor to vam može pružiti, više nego što možete da zamislite.

„Samo sedenje sa sklopljenim očima, može biti vrlo korisno“, kaže doktor Gaj.

„To može biti u nekoj maloj prostoriji ili, u najgorem slučaju, u toaletu. Bitno je samo da odsedite desetak minuta“.

Toaletne kabine

Getty Images
Da li je ovih sedmoro u toaletu ili na pauzi za odmor?

U letnjim mesecima, on preporučuje, da se izađe u park i sklope oči. Samo se setite da podesite alarm za buđenje za povratak na posao.

„Kada plitko spavamo, nismo ni svesni da li spavamo ili ne. Važno je da znate da postoji ta mogućnost – i da ne zaspite, prijaće vam“.

Ne spavajte predugo

Dotor Gaj kaže da je 10 do 209 minuta sna idealna mera popodnevne dremke.

„Rađeni su eksperimenti i stručnjaci su ustanovili da je to sasvim dovoljno“, ističe on.

„Želite da se probudite osveženi, a ne ošamućeni“.

Žena se budi

Getty Images
Koje je doba dana?

„Ako spavate duže od 20 minuta, čvršće ćete zaspati i onda će vam biti teže da se probudite i osećaćete se mnogo gore“, napominje doktor.

Gaj navodi da ljudi koji nemaju iskustva sa dremkom treba da podese alarm za buđenje, ali da će posle nekoliko meseci moći sami da se bude tačno kada im odgovara.

Jaka kafa nije zamena za san

Gaj kaže da nam je za „spavački pogon“ potrebno da budemo budni 16 sati, a da noću spavamo oko osam.

„Posle 10 ili 11 sati spavanja osećate se umorno. To je hipnotišući osećaj, jer ste ubrzali taj pogon“, tvrdi on.

„Kofein radi na drugačiji način. On utiče na delove mozga u kojima su hemijske supstance koje podstiču spavanje i privremeno ih maskira“, zaključuje Gaj.

Šoljice kafe

Getty Images
Iznenađenje! Ovo vam neće biti od pomoći na duži rok

To je kratkoročno rešenje, ali kofein, iz kafe koju popijete tokom dana, nekad ostane u vašem organizmu i 12 sati kasnije.

Zato svi lepo spavajte.

Povezani tekstovi