tifoidna meri u bolnici 1914 — Meri Melon, u pozadini, nikad se sama nije zarazila tifoidnom groznicom, ali je bila odgovorna za širenje same bolesti

Niko nije ni sanjao da će doživeti vreme kada su sve vesti i svaki sajt na svetu ispunjeni člancima o globalnoj zdravstvenoj krizi i trci naučnika da se ona pobedi.

Ali ovo nije prvi put da je javnost postala opsednuta epidemiologijom.

Bio je tu „Španski grip“ iz 1918-1920. koji je zarazio četvrtinu svetske populacije i ubio između 17 i 50 miliona ljudi.

Ali čak i pre toga bila je tu nesvakidašnja priča o „Tifusarki Meri“, mladoj irskoj imigrantkinji koja je početkom 20. veka radila kao kuvarica u Njujorku i za sobom ostavila trag smrti, skandala i kontroverze.

Irska kuvarica sa posebnim jelom

U nekim trenucima u priči o Meri ona deluje kao žrtva a u nekim drugim kao zlikovac, ali je sasvim sigurno zaslužna za to što se u čitavom Njujorku i širem svetu pričalo o epidemiologiji u godinama pred Prvi svetski rat.

Meri Melon je rođena u Kukstaunu, u okrugu Tajron, 1869. godine, ali je napustila Irsku još kao tinejdžerka u potrazi za boljim životom u Novom svetu.

Godine 1900. Meri je bila kuvarica u kućama imućnih porodica u Njujorku i okolini. Priča se da je jelo po kom je bila posebno poznata bilo sladoled od breskve.

U ono vreme je negde između jedan i dva miliona Amerikanaca radilo u kućnim službama, a biti kuvarica značilo je biti gazdarica dvora.

Upravljali ste kuhinjskim osobljem, kupovali namirnice, a da biste potvrdili status, za vaše poslodavce bili ste gospođica Melon, a ne samo Melon.

Otpor na antibiotik: Pogledajte kako bakterija mutira i postaje otporna u realnom vremenu

Smrtonosna bolest hara Njujorkom

Meri Melon je radila u luksuznijim delovima Menhetna, ali stvari nisu išle tako dobro kao što je izgledalo.

Između 1900. i 1907. godine kuvala je u domovima sedam porodica – poslednjoj na Aveniji Park – i u svakoj od njih ljudi bi se razboljevali i umirali. Ona bi se svaki put izvukla i našla posao negde drugde.

Njeni bogati poslodavci na mestima kao što je Ojster Bej i Peta avenija bili su šokirani.

Tifoidna groznica bila je smrtonosna, ali je pripadala nekom drugom svetu. Ova bolest cvetala je u prenaseljenim, nehigijenskim uslovima njujorških slamova, kao što su Fajv points, Prospekt hil i Hels kičen.

Porodica jedne od žrtava angažovala je istraživača Džordža Sopera i ispostavilo se da je uporni Soper postao Merin zakleti neprijatelj – iako ga je ona, kad ju je prvi put našao, oterala iz kuhinje viljuškom za meso.

I to je bio deo problema sa Meri.

tifoidna meri ilustracija 1909 — Na ovoj ilustracija iz 1909. godine Tifoidna Meri razbija lobanje u tiganj

Moguće je razumeti njeno odbijanje da poveruje da bi mogla da prenosi bolest od koje sama nikad nije bolovala. Ali Soper ju je pravilno identifikovao kao asimptomatičnog nosioca tifoidne groznice.

Ona nikad nije obolela od ove bolesti, ali neće prestati da je prenosi drugima.

Ne iznenađuje što Meri Melon nikako nije mogla to da shvati. Ali njujorške vlasti bile su očajne i 1907. godine Meri je bila izdvojena u izolacionu ustanovu na ostrvu Nort Border na reci izvan Njujorka.

Šta je tifoidna groznica?

Tifoidnu groznicu izaziva izuzetno zarazna bakterija po imenu Salmonela tifi, a širi se preko zaražene hrane i vode
Najčešće se može naći u zemljama sa lošim higijenskim uslovima i nedostatkom čiste vode
Procenjuje se da se od nje svake godine razboli od 11-20 miliona ljudi, a umre između 128.000 i 161.000
Postoje dve vakcine za prevenciju od tifoidne groznice; može da se leči antibioticima mada otpornost na antibiotike otežava lečenje
Bakterija može da se širi preko hroničnih prenosnika koji ne pokazuju simptome, u nekim slučajevima čak decenijama; Meri Melon je bila najslavnija od njih.

A photomicrograph of Salmonella typhi bacteria using a Gram-stain technique

Ostrvo Nort Border ovih dana je nenaseljeno stanište za ptice – nalazi se na Ist Riveru blizu Bronksa.

Krajem 19. veka izgrađeno je da bi se tu smestile žrtve velikih boginja i na kraju dobilo zadatak da se u izolaciji tu drži svako ko boluje od bolesti koja zavređuje karantin.

Lečenje može da izgleda brutalno po savremenim standardima, ali pre nego što su napravljeni antibiotici nije bilo drugog načina da se zaustave slične bolesti. Povelja šireg Njujorka davala je zdravstvenim vlastima ovlašćenje da bolesne smeste u izolaciju.

Meri Melon je praktično držana u samici. Ona je planirala da tuži državu i poručila advokatu da nije fer ophoditi se prema njoj kao prema nekakvoj izopštenici kad nije uradila ništa loše.

„Deluje neverovatno“, rekla je ona, „da u jednoj hrišćanskoj zajednici bespomoćna žena može da prođe ovako kao ja.“

Meri se izborila za slobodu u zamenu za obećanje da nikad više neće raditi kao kuvarica.

Kako se novinski magnat Herst zauzeo za Merin slučaj

Za njen slučaj zauzeo se novinski magnat Vilijam Randolf Herst, za kog se pričalo da je zahtevao da svaki članak u njegovim novinama natera čitaoca da poskoči sa stolice i uzvikne: „Blagi Bože!“

Herst je bio izuzetno uticajan izdavač i njena priča je prvi put ispričana u celosti 20. juna 1909. godine u njegovom listu Njujork ameriken.

Herstova podrška bila je neka vrsta dvoseklog mača. Publicitet koji joj je doneo omogućio je Meri novac da angažuje advokata.

Herst joj je možda čak platio i sudske troškove, kao što se smatra da je radio ranije u slučajevima koji su poslužili kao dobar materijal za vesti. S druge strane, čini se da su njegovi novinari skovali nadimak „Tifusarka Meri“ koji joj je ostao do kraja života.

Korona virus: Šta je pandemija

Kako je njen život posle slobode postao gorak

Pokušala je da radi poslove nižeg statusa kao pralja, ali se na kraju vratila kuvanju pod nizom lažnih imena. Čak je, neoprostivo, prihvatila posao u bolničkoj kuhinji.

Danas slavni trag smrti i bolesti i dalje ju je sledio. Nemoguće je zasigurno znati za koliko smrti je bila odgovorna. Bilo je najmanje tri slučaja za koja se sigurno zna, ali krvoločniji izveštaji sugerišu da ih je bilo čak 50.

Kad su je vlasti našle ponovo 1915. godine nije bilo kampanje u novinama i nikakvog saosećanja prema njoj.

Meri je vraćena u izolaciju i proživela je u samici 23 godine sve do smrti 1938. godine. Njeno nasleđe verovatno je lekcija da treba da se slušaju medicinski saveti čak i kad ih do kraja ne razumete.

Ali zašto je sladoled od breskve, jelo po kom je Meri Melon bila posebno poznata, toliko važno za njenu priču?

Tifoidna bakterija može da živi u hladnoj hrani, ali je uništava kuvanje. Da se ona posebno dičila pitom od jabuka možda nikad ne bismo čuli za Tifusarku Meri.