Poljsko-američki general iz 18. veka Kasimir Pulaski bio je žensko ili interseksualac, pokazalo je istraživanje.
Pulaski, plemić koji se pridružio vojsci Džordža Vašingtona i borio se sa britanskim trupama 1777. godine, smatra se ratnim herojem u Poljskoj i SAD.
Naučnici su prvo otkrili da je skelet Pulaskog imao ženske karakteristike pre 20 godina, ali nisu mogli da dokažu da je to definitivno on.
DNK testovi su sada potvrdili da je ženski skelet zaista bio Kasimir Pulaski.
Njihova otkrića će biti prikazana 8. aprila u dokumentarnom filmu Smitsonijan Čenela, pod nazivom „Američke skrivene priče: general je bio žena?“
Ko je bio Pulaski?
Pulaski je rođen u Varšavi 1745. godine i bio je zainteresovan za politiku još od malih nogu.
Kao tinejdžeru, Rusija mu je zabranila da se bori za nezavisnost Poljske, pa je pobegao u Pariz.
Tamo je upoznao američkog revolucionara Bendžamina Frenklina, koji ga je ubedio da podrži kolonijaliste koje se bore protiv Engleske u američkoj revoluciji.
Veruje se da je 1777. godine u bitci kod Brandivine spasio život Džordžu Vašingtonu, tako što je pronašao put za bekstvo uz pomoć kojeg su se Vašington i njegovi vojnici uspeli izvući.
Umro je u 34.oj godini života, ubrzo nakon što je smrtno ranjen tokom opsade Savane.
Kosti Pulaskog držane su u metalnom kontejneru ispod spomenika u Savani, u Džordžiji – pa kad je pre otprilike dve decenije spomenik privremeno uklonjen, istraživači su mogli da ekshumiraju ostatke i prouče njegov skelet.
Čarls Merbs, koji je u to vreme bio forenzički antropolog na državnom univerzitetu u Arizoni, izjavio je za ASU da je pregledao kosti sa forenzičarkom dr Karen Burns sa Univerziteta u Gruziji.
„Doktorka Burns mi je rekla pre nego što sam ušao,“ uđite i nemoje da izađete vrišteći „, kaže on. „Rekla je proučite to pažljivo i temeljno, a onda ćemo da sednemo i razgovaramo.“
„Ušao sam i odmah sam video o čemu ona govori. Kostur je ženski koliko je to moguće.“
Kako su utvrdili da je to Pulaski?
Nakon toga, morali su da dokažu da su kosti zaista pripadale Pulaskom i da nisu zamenjene ostacima nekog drugog.
Prvo su proučavali povrede skeleta, koje su se poklapale sa jahanjem i borbom.
Sledeći korak je bilo testiranje DNK skeleta.
Pošto se tip DNK koji je bilo potrebno testirati prenosi putem žene, dr Merbs i dr. Burns pronašli su ostatke nećake Kasimira Pulaskog kako bi utvrdili da li ima poklapanja.
Ali u to vreme testiranje nije bilo dovoljno napredno i oni nisu mogli da dobiju nikakve rezultate. Kosti su ponovo zakopane pored spomenika, a njihovi nalazi su klasifikovani kao „mišljenje“.
To je do nedavno bilo zaboravljeno, sve dok još tri istraživača nisu odlučila da ponovo prouče dokaze i vide da li bi mogli dobiti bolje rezultate uz pomoć savremene tehnologije.
Kada su testirali kosti, poklapanje je bilo pozitivno – DNK kostura je bio „identičan“ Pulaskijevom potomku.
UN navode da se do 1,7% svetske populacije rađa sa interseksualnim osobinama – što znači da se rađaju i sa muškim i sa ženskim polnim karakteristikama.
Dr Merbs kaže da je malo verovatno da je Pulaski, koji je odrastao kao muškarac, ikada verovao da je žensko ili interseksualac – već samo da „nešto nije u redu“.
„Tih dana oni jednostavno to nisu znali“, dodaje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
