Kina i ljudska prava: Peking je možda počinio zločine protiv čovečnosti u provinciji Sinđijang – izveštaj UN

Ujedinjene nacije optužile su Kinu za „ozbiljnu povredu ljudskih prava“ u dugoočekivanom izveštaju o zlostavljanju u provinciji Sinđijang.

Kina je pozvala UN da ne objavi izveštaj – a Peking ga je nazvao „farsom“ koju su organizovale zapadne sile.

U izveštaju se bavi tvrdnjama o zlostavljanju ujgurskih muslimana i drugih etničkih manjina, što Kina poriče.

Međutim, istražitelji kažu da su otkrili „verodostojne dokaze“ o mučenju koje bi moglo značiti da su počinjeni „zločini protiv čovečnosti“.

• Lica patnje i bola: Procurele fotografije iz kineskih logora za Ujgure
• Zatočene Ujgurke tvrde da ih sistematski siluju u kineskim logorima
• Vreća preko glave i maska: Krici i mučenje u zatvoreničkom logoru u Kini

Mišel Bašele, Komesarka UN za ljudska prava, objavila je ovaj izveštaj poslednjeg dana njenog četvorogodišnjeg mandata na toj fuknkciji.

UN je optužio Kinu da koristi nejasne zakone o nacionalnoj bezbednosti čime ugrožava prava manjina, kao i da uspostavlja „sisteme proizvoljnog pritvora“.

U izveštaju se kaže da su zatvorenici bili podvrgnuti „nehumanom tretmanu i zlostavljanju“, ali i da je bilo „seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“.

Drugi su se, kako se navodi u izveštaju, podvrgnuti prinudnim medicinskim tretmanima i „diskriminatornim sprovođenjem politike planiranja porodice i kontrole rađanja“.

Iz UN su preporučili Kini da odmah preduzme korake da oslobodi „sve ljude koji su proizvoljno lišeni slobode“.

Dok su iz UN rekli da ne mogu da budu sigurni koliko je ljudi zadržala vlada, grupe za ljudska prava procenjuju da je više od milion zatočeno u kampovima u regionu Sinđijang, na severozapadu Kine.

Svetski kongres Ujgura, grupa koja predstavlja oko 60 organizacija, pozdravila je izveštaj i zatražila brz međunarodni odgovor.

„Ovo je promena u međunarodnom odgovoru na ujgursku krizu“, rekao je Omer Kanat, izvršni direktor Ujgurskog projekta za ljudska prava.

„Uprkos žestokim poricanjima kineske vlade, UN su sada zvanično priznale da se tamo dešavaju užasni zločini“, dodao je.

U Sinđijangu živi oko 12 miliona Ujgura, većinom muslimana.

Iz UN su saopštili da bi predstavnici nemuslimanskih zajednica takođe mogli biti pogođeni pitanjima u izveštaju.

Predstavnici SAD inekoliko drugih zemalja ranije su osudili akcije Kine u Sinđijangu i optužili Peking da sprovodi genocid, ali UN nije potvrdio takve optužbe.

Peking – koji je unapred video izveštaj – negira navode o zlostavljanju i tvrdi da su logori oruđe za borbu protiv terorizma.

Kina je oduvek tvrdila da ujgurski ekstremisti vode nasilnu kampanju za nezavisnu državu planirajući bombaške napade, sabotaže i građanske nemire.

Sa Zapada su stizale optužbe da Kina preuveličava pretnje kako bi opravdala represiju nad Ujgurima.

Delegacija Kine u Savetu UN za ljudska prava u Ženevi u četvrtak je odbacila nalaze izveštaja, uz navode da dokument predstavlja „blaćenje“ zemlja i mešanje u unutrašnje stvari.

„Ova takozvana procena je ispolitizovan dokument koji ignoriše činjenice i u potpunosti razotkriva nameru SAD, zapadnih zemalja i antikineskih snaga da koriste ljudska prava kao političko oruđe“, navodi se u dugačkom saopštenju.

Hoće li izveštaj UN dovesti do promena?

Tesa Vong, digitalna reporterka

Lopta je sada u polju svetske zajednice.

Aktivisti za prava Ujgura već traže da se formira istražna komisija i da kompanije širom sveta prekinu sve veze sa bilo kim ko podržava politiku kineske vlade prema Ujgurima.

Da li će pojačani međunarodni pritisak dovesti do konkretnih promena je diskutabilno.

Peking ne menja stav, poričući da su se zverstva dogodila i insistirajući da su žrtva kampanje koju vodi Zapad.

Čak se tvrdi da je Sinđijang sada društveno stabilan i privredno razvijen region, nazivajući ga „najvećim dostignućem ljudskih prava“.

Izveštaj UN je bez sumnje sramotan, ali ova istraga je samo poslednja u dugoj seriji osuđujućih izveštaja koje je Peking po kratkom postupku odbacio.

Domaći pritisak je takođe malo verovatan.

Pitanje kršenja ljudskih prava Ujgura nikada nije bilo glavna briga za mnoge Kineze, uglavnom zato što je ta tema jako cenzurisana.

Od četvrtka popodne, izveštaj UN još uvek nije bio pominjan u glavnim kineskim mejnstrim medijima ili na društvenim mrežama.

Sudbina Ujgura zavisi od odluke kineske vlade da je u potpunosti pobedila ono što vidi kao pretnju terorizma i radikalizma u zajednici.

Može se nagađati kada će doći do tog zaključka – ako ikada i dođe.

Izveštaj je objavljen poslednjeg dana Mišel Bašelet na poziciji šefice Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Tokom njenog mandata često se govorilo o optužbama o zlostavljanju Ujgura.

Iz njene kancelarije kažu da je istraga o optužbama za genocid u Sinđijangu bila u toku pre više od godinu dana.

Ali objavljivanje je nekoliko puta odlagano, što je dovelo do optužbi nekih zapadnih grupa za ljudska prava da Peking pokušava da zataška nalaze u izveštaju.

Na konferenciji za novinare prošlog četvrtka, ona je priznala da je bila pod „ogromnim pritiskom da objavi ili ne objavi“ izveštaj.

Ali ona je branila odlaganje, tvrdeći da traženje dijaloga sa Pekingom o izveštaju nije značilo da „žmuri“ na njegov sadržaj.

Agnes Kalamar, generalna sekretarka Amnesti Internešenela, osudila je „neoprostivo kašnjenje“ u objavljivanju nalaza.

„Mora postojati odgovornost za zločine kineske vlade protiv čovečnosti, kao i identifikacija i eventualno krivično gonjenje onih pojedinaca za koje se sumnja da su odgovorni“, rekla je Kalamar.

Ranije ove godine, BBC je došao do fajlova koji su otkrili organizovani sistem masovnih silovanja, seksualnog zlostavljanja i mučenja ujgurskih muslimana u mreži logora.

Policijski dosijei Sinđijanga, kako ih nazivaju, prosleđeni su BBC redakciji, otkrivši da su mnogi zločini počinjeni po naređenjima koja vode sve do kineskog lidera Si Đinpinga.

A 2020, Dominik Rab, tadašnji ministar spoljnih poslova Velike Britanije, optužio je Kinu za „grubo i neviđeno“ kršenje ljudskih prava muslimanskog stanovništva pošto se pojavio video koji pokazuje da Ujgurima stavljaju poveze na oči i ukrcavaju u vozove.

Snimak je izazvao međunarodnu negodovanje, ali Liu Sjaoming, tadašnji kineski ambasador u Velikoj Britaniji, insistirao je da ne postoje „takvi koncentracioni logori u Sinđijangu“ dok je gostovao u emisiji Endru Mara na BBC.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]