Japan je saopštio da će u julu naredne godine ponovo odobriti komercijalni lov na kitove, a taj potez će verovatno izazvati međunarodne kritike.
U saopštenju se navodi da će se Japan povući iz Međunarodne komisije za kitove (IVC), tela zaduženog za zaštitu ove vrste.
Komercijalni lov na kitove je komisija zabranila 1986. godine, pošto su neke vrste bile dovedene skoro do izumiranja.
Zvaničnici u Japanu, koji je član IVC-a od 1951. godine, navode da je konzumiranje mesa kita deo kulture te zemlje.
Dugi niz godina su kitovi u Japanu lovljeni za, kako se govorilo, „naučna istraživanja“ i prodaju mesa, a taj program su oštro kritikovali zaštitari životinja i borci za očuvanje životne sredine.
- Telo plavog kita na obali Japana
- Ženka kita se oprostila od mrtvog mladunčeta
- „Noć kada sam videla 145 nasukanih kitova“
Najnovija odluka bila je očekivana, ali se aktivisti boje da će ovaj potez imati ozbiljne posledice.
To znači da će u Japanu biti moguć slobodan lov vrste kitova koji su sada pod zaštitom Komisije.
Šta je Japan objavio?
Portparol vlade Jošihide Suga saopštio je da će komercijalni lov na kitove biti ograničen na japanske teritorijalne vode i ekonomske zone.
Japanski kitolovci neće loviti u antarktičkim vodama i južnoj hemisferi, što su grupe zaštitara pozdravile i pre nego što je formalno potvrđeno.
U saopštenju japanske vlade navodi se da IVC nije dovoljno posvećena jednom od ciljeva – podržavanju održivog komercijalnog lova na kitove.
Vlada Japana optužuje Međunarodnu komisiju za kitove da je usmerena samo na očuvanje brojnosti.
Brojne zajednice koje žive u priobalju vekovima love kitove, ali je potrošnja u zemlji porasla tek nakon Drugog svetskog rata kada su kitovi bili glavni izvor mesa. Poslednjih decenija, potrošnja je naglo opala.
Prema pisanju japanskih novina Asahi, meso kita čini tek 0,1 odsto svog mesa koje se proda u toj zemlji.
Kakve su reakcije?
U zajedničkom saopštenju australijska ministarka inostranih poslova Marisa Pejni i ministarka za zaštitu životne sredine Melisa Prajs navele su da su„izuzetno razočarane“ odlukom Japana.
„Australija se i dalje odlučno protivi svim oblicima komercijalnog i takozvanog naučnog lova na kitove“, dodaje se u saopštenju.
Pre nego što je doneta zvanična odluka, Nikola Bejnon, koja rukovodi kampanjom organizacije Humane Society Internationalu Australiji, rekla je da će Japan „postupati potpuno van granica međunarodnog prava“.
Reagovala je i organizacija Grinpis u Japanu, pozvavši vladu da preispita odluku i upozorivši da bi ovaj potez mogao da izazove brojne kritike domaćina samita G20 koji se održava u junu.
„Jasno je da vlada pokušava da provuče ovu odluku krajem godine, daleko od pažnje međunarodnih medija, ali svet je vidi zbog onoga što ona jeste“, kazao je Sem Anesli, izvršni direktor organizacij Grinpis u Japanu.
„Današnja deklaracija ne ide u korak sa međunarodnom zajednicom, a kamoli sa zaštitom koja je potrebna za očuvanje budućnosti naših okeana i ovih veličanstvenih bića.“
Šta predstavlja trenutna zabrana ulova?
Članice IVC prihvatile su 1986. godine zabranu lova, kako bi se omogućilo očuvanje broja kitova.
Zemlje koje podržavaju lov kitova očekivale su da će ta zabrana biti privremena, dok se ne postigne konsenzus o održivim kvotama ulova.
Umesto toga, ova odluka postala je kvazi-stalna zabrana. Zemlje lovaca na kitove, kao što su Japan, Norveška i Island, međutim, tvrde da je praksa deo njihove kulture i da je treba nastaviti na održiv način.
Danas se broj kitova pažljivo prati, a mnoge vrste su i dalje ugrožene.
Tokio je u septembru pokušao da od IVC-a dobije dozvolu za komercijalni ulov, ali je odbijen.
Može li Japan samo da napusti sporazum?
I dalje će biti vezan određenim međunarodnim zakonima, uprkos napuštanju IVC.
Konvencija UN o morskom pravu obavezuje zemlje da sarađuju na očuvanju broja kitova „kroz odgovarajuće međunarodne organizacije za njihovo očuvanje, upravljanje i istraživanje“. U tekstu se ne kaže koje su to međunarodne organizacije.
Japan bi mogao ili da pokuša da osnuje još jedno međunarodno telo ako uspe da obezbedi dovoljno zemalja koje bi mu pristupile – ili da se, umesto toga, pridruži postojećem, poput Severnoatlantske komisije za pomorske sisare.
Poput manje verzije IVC-a, ova komisija je grupacija država koje se bave lovom na kitove – Norveške, Islanda, Grenlanda i Farskih ostrva – nastala iz frustracije prema odlukama IVC.
Da li je Japan sve vreme lovio kitove?
Jeste, kitovi su u poslednjih 30 godina lovljeni u Japanu, ali u okviru naučnog programa, koji je bio odobren kao izuzetak od zabrane.
Kritičari tvrde da je ta praksa zapravo pokriće za komercijalni lov.
To znači da je moguće da se kitovi love za naučna istraživanja, a da se meso onda prodaje za konzumaciju.
U Japanu se svake godine ulovi između oko 200 i 1.200 kitova, uz objašnjenje da se istražuje stopa prisutnosti da bi se utvrdilo da li su kitovi ugroženi ili ne.
Zašto IVC ne može da se složi?
Japan je više puta pokušao da poništi zabranu i obezbedi sporazum o održivom ulovu kitova.
Poslednji pokušaj dogodio se u septembru na samitu IVC u Brazilu.
Japan je ponudio paket mera, uključujući uspostavljanje Odbora za održivi ulov kitova i izuzimanje od ograničenja „za obilne rezerve/vrste kitova“.
Predlog nije izglasan. Od tada se govori o napuštanju tela, tako da zemlja više neće biti vezana njegovim pravilima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
