Klima i životna sredina: Najbogatiji su „srž klimatskih problema“ u svetu

Najbogatiji ljudi sveta moraju da promene način života kako bi smanjili uticaj na klimatske promene, navodi se u nedavno objavljenom izveštaju.

Autori izveštaja podsećaju na podatak Ujedinjenih nacija (UN) da jedan odsto najbogatijih ljudi doprinosi stvaranju duplo više emisija ugljen-dioksida nego 50 odsto najsiromašnijih.

Izveštaj je objavila Komisija za održivost i usmeravanje promene navika Kembridža (Cambridge Sustainability Commission on Scaling Behaviour Change) sa sedištem u Velikoj Britaniji – panel stručnjaka koji proučava ljudsko ponašanje u kontekstu životne sredine.

Njihov zadatak je da pronađu najefikasnije načine da se promenom navika smanje emisije ugljen-dioksida.

Najbogatiji, koji čine pet odsto svetske populacije, predstavljaju takozvane „elitne zagađivače“ i odgovorni su porast emisija ugljen-dioksida od 37 odsto između 1990. i 2015. godine, navodi se u izveštaju.

• Novi ekološki protest u Beogradu – „bez vode nema slobode“
• Zašto pored reka i jezera u Srbiji ima mnogo smeća i ko to čisti
• Zašto Novosađanin već treći vikend zaredom čisti Frušku goru

I izveštaju piše i da je potrebno smanjiti broj vozača terenskih vozila i broj ljudi koji često lete avionom, kao i da treba ubediti najbogatije da ugrade izolaciju u domovima.

Autori pozivaju Vladu Velike Britanije da preinači odluku o tome da ne naplaćuje takse putnicima koji se avionom vraćaju u Veliku Britaniju.

Oni koji kritikuju rad Komisije kažu da je tehnološki napredak najbolji način za smanjenje emisija, a ne mere predložene u izveštaju, za koje kritičari veruju da neće biti dobro prihvaćene.

Međutim, vođa tima autora izveštaja profesor Piter Nevel sa Univerziteta u Saseksu kaže za BBC: „Mi se apsolutno zalažemo za tehnološki napredak i proizvode sa većom efikasnošću, ali je jasno da su potrebne drastičnije mere od toga jer emisije samo rastu“.

„Moramo da stavimo tačku na preterane potrošačke navike, a naročito među najbogatijima, koji daju veliki doprinos količini emisija ugljen-dioksida“.

„To su ljudi koji često putuju avionom, imaju najveće automobile i žive u velikim kućama za koje mogu da priušte grejanje, pa ne moraju da brinu o izolaciji.

„Oni bi takođe mogli da priušte dobru izolaciju ili solarne panele, ako bi se odlučili za tako nešto“.

Nevel kaže da je u borbi protiv klimatskih promena važan kolektivni napor – bogati bi trebalo da postanu manji potrošači, kako bi dali primer siromašnijima.

„Bogati koji često putuju avionom misle da mogu kompenzovati emisije ugljen-dioksida projektima sadnje drveća ili sakupljanja ovog gasa iz vazduha, ali takvi projekti su veoma kontroverzni i ne daju rezultate.

On dodaje da „bogati jednostavno moraju da lete manje i voze manje“.

Može li meso iz laboratorije da ublaži klimatske promene

„Važno je istaći koliko je značajno da način smanjenja emisija bude pravičan, a promene regulative mogle bi da pomognu biznisima da postanu ‘zeleniji’ i to kroz preporuke, odredbe kojima će postavljati kratkoročne i dugoročne ciljeve i podsticajima“, kaže Sem Hol iz Mreže za zaštitu životne sredine.

„Veća efikasnost bi se verovatno postigla kroz podsticaje za korišćenje čistih tehnologija, a takođe je verovatnije da bi takav pristup naišao na odobravanje javnosti, pre nego kazne ili ograničenja koja bi uticala na način života“, dodaje.

Ipak, ističe Nevel, aktuelne političke okolnosti omogućavaju uticajnim firmama i pojedincima da lobiraju za promene koje bi mogle da izmene način života bogatih.

Primera radi, u nedavnom izveštaju Britanske klimatske skupštine (UK Climate Assembly) predlaže se niz mera za promenu ponašanja koja doprinose emisijama ugljen-dioksida, kao što je smanjenje konzumacije mesa i mlečnih proizvoda, zabrana teretnih automobila koji najviše zagađuju i posebno oporezivanje za one koji često putuju avionom.

Iz britanskog Ministarstva za ekonomiju i finansije rečeno je za BBC da bi uvođenje poreza za avio-putnike značilo da država mora da prikuplja i čuva lične podatke putnika.

To bi moglo da dovede do problema sa obradom podataka i privatnošću, a bilo bi i komplikovano pratiti aktivnosti ljudi koji imaju nekoliko pasoša.

Međutim, u izveštaju Komisije se navodi da: „Ciljevi Pariskog ugovora o klimatskim promenama ne mogu biti dostignuti bez radikalnih promena u načinu života i navikama, što se posebno odnosi na najbogatije članove društva“.

„Kako bi se promene desile brzinom i obuhvatnošću koja je potrebna za postizanje postavljenih klimatskih ciljeva, moramo da smanjimo emisije i postanemo ravnopravniji“.

Izveštaj je deo dugoročnog dijaloga o tome šta je „fer“ način za borbu protiv klimatskih promena.

Siromašnije države, kao što je Indija, često ističu da im treba dozvoliti da povećaju zagađenje koje emituju jer je ono u proseku mnogo manje nego zagađenje koje se po glavi stanovnika proizvede u bogatim zemljama.

Ovo je samo jedna ilustracija kompleksnosti pregovora koji se sledeće nedelje očekuju na međunarodnom samitu o klimi koji organizuje predsednik SAD Džo Bajden, ali i uoči klimatskog samita KOP (COP) koji je zakazan za novembar.

Pratite Rodžera na Tviteru.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]