Voditelj i prirodnjak Dejvid Atenboro smatra da su klimatske promene najveća pretnja čovečanstvu u poslednjih nekoliko hiljada godina.
One bi mogle da dovedu do kolapsa civilizacije i izumiranja „velikog dela prirodnog sveta“.
Atenboro je govorio na otvaranju UN-ovih razgovora o klimi u Katovicama u Poljskoj.
„Sada se suočavamo sa globalnom katastrofom koju je izazvao čovek. Sa najvećom pretnjom u poslednjih nekoliko hiljada godina. Klimatskim promenama.
Ukoliko ne preduzmemo nešto, na vidiku su kolaps civilizacije i izumiranje mnogih vrsta „, kazao je Atenboro.
On je na ovoj konferenciji veza između javnosti i tvoraca politike i zastupa „poziciju naroda“.
„Ljudi iz svih krajeva sveta su progovorili. Njihova poruka je jasna. Vreme ističe. Žele da vi, donosioci odluka, sada nastupite“, rekao je.
Govoreći na otvaranju događaja Antonio Guteres, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, kazao je da su klimatske promene već „pitanje života i smrti“ u mnogim zemljama.
Objasnio je da svet nije „ni blizu mesta na kom bi trebalo da bude“ u prelasku ka privredi sa niskim nivoom sagorevanja ugljenika.
Međutim, generalni sekretar UN-a rekao je da je konferencija nastojanje da se ne odustane, te da će naredne godine sazvati samit za klimatske promene na kome će se razgovarati o narednim koracima.
Svetska banka je u međuvremenu najavila da će u narednih pet godina izdvojiti 200 milijardi dolara kako bi podržala države u preduzimanju koraka protiv klimatskih promena.
Šta je toliko drugačije na ovom sastanku?
Ova konferencija prva je koja se održava nakon što je Međunarodni panel o klimatskim promenama u oktobru objavio izveštaj o ograničenju globalnog porasta temperature na 1,5 stepen.
Kako je navedeno, da bi se ovaj cilj ostvario, vlade moraju da smanje emisiju gasova sa efetkom staklene bašte za 45 odsto do 2030. godine.
Međutim, nedavna studija pokazala je da emisije ugljen-dioksida ponovo u porastu, nakon četvorogodišnje stagnacije.
Četvorica bivših predsedavajuća UN-ovih razgovora o klimatskim promenama izdali su u nedelju saopštenje pozivajući na hitnu akciju.
Kažu da će „potezi koji se preduzmu u naredne dve godine biti presudni“.
S druge strane, jaz između onoga što zemalje kažu da preduzimaju i onoga šta treba da urade nikada nije bio veći.
Šta se dešava u Katovicama?
Predstavnici iz oko 200 država sastaju se u Poljskoj kako bi razgovarali o klimatskim promenama i sporazumu iz Pariza dali novu dimenziju.
Ujedinjene nacije su upozorile da je cilj tog sporazuma, spuštanje nivoa globalnog zagrevanja iz 2015. godine „ na ispod dva stepena Celzijusa iznad preindustrijskog nivoa“ ugrožen, jer velike privrede, uključujući SAD i EU, ne ispunjavaju obećanja.
Naučnici na Međunarodnom panelu o klimatskim promenama – vodećem međunarodnom telu koje se bavi klimatskim promenama – prošlog meseca su nakon rasprave zaključili da ovaj cilj nije dovoljan. Globalni prosečan rast temperature treba da bude ispod 1,5 stepena, kazali su.
Koliko se svet zagrejao i šta možemo da uradimo tim povodom?
1. Svet postaje sve topliji
Naša planeta je sada oko jednog stepena toplija nego što je bila pre širenja industrijalizacije, navodi Svetska meteorološka organizacija.
Globalna prosečna temperatura za prvih 10 meseci ove godine je za 0,98 stepeni viša u odnosu na nivo iz perioda 1850-1900. godine, pokazuje pet nezavisnih skupova podataka.
U protekle 22 godine 20 su bile rekordne po visini temperature, a poslednje četiri – od 2015. do 2018. – su prema podacima Svetske meteorološke organizacije ujedno i najtoplije.
Ukoliko se ovaj trend nastavi, temperatura će do 2100. godine porasti za tri do pet stepeni.
Jedan stepen možda ne zvuči kao veliki broj, ali prema Međunarodnom panelu o klimatskim promenama, ukoliko zemlje nastave da ne primenjuju dogovor, svet će doživeti katastrofalne promene – nivo mora će porasti, temperatura okeana će se povećati, a u opasnosti će biti i usevi poput pirinča, kukuruza i pšenice.
- Klimatske promene: Manje jagnjetine i junetine na tanjiru
- Toplotni talas zbog klimatskih promena
- Fleksibilna ishrana može da smanji klimatske promene
2. Ove godine oboreni su svi rekordi
Visoki temperaturni rekordi zabeleženi su ove godine na mnogim mestima širom sveta, usled neuobičajeno dugog perioda toplog vremena.
Tokom perioda prikazanog na karti dole (od maja do jula 2018. godine), žute tačke pokazuju gde su toplotni rekordi oboreni određenog datuma, roze pokazuju mesta koja su bila najtoplija ikada u tom mesecu, dok bordo predstavljaju mesta koja su bila najtoplija od kada se rekordi beleže.
3. Nismo na putu da ispunimo ciljeve klimatskih promena
Ako sagledamo sva obećanja za smanjenje emisije štetnih gasova zemalja koje su potpisale sporazum o klimatskim promenama u Parizu, svet će se i dalje zagrejati za više od tri stepena do kraja ovog veka.
Tokom poslednje tri godine, naučnici koji se bave klimomo promenili su definiciju onoga što smatraju „bezbednim“ granicama klimatskih promena.
Istraživači su decenijama tvrdili da rast globalne temperature mora da ostane ispod dva stepena do kraja ovog veka kako bi se izbegle najgore posledice.
Zemlje koje su potpisale sporazum iz Pariza obećale su da će održavati temperaturu „znatno ispod dva stepena iznad predindustrijskog nivoa i da će nastojati da ograniče porast temperature na čak 1,5 stepen“.
Naučnici su se sada usaglasili oko toga da je zapravo neophodno zadržavanje rasta ispod 1,5 stepena.
4. Najveći emiteri su Kina i Sjedinjene Američke Države
Države sa najvećom emisijom gasova staklene bašte su Kina i Sjedinjene Države. Te dve zemlje zajedno emituju više od 40 odsto ukupne svetske emisije gasova, pokazuju podaci dva registra – European Commission’s Joint Research Centre i PBL Netherlands Environmental Assessment Agency.
Politika zaštite životne sredine Sjedinjenih Država je pod Trampovom administracijom okrenuta naglavačke i sada podržava upotrebu fosilnih goriva.
Nakon što je preuzeo dužnost, predsednik Donald Tramp najavio je da će se SAD povući iz sporazuma o klimatskim promenama sklopljenog u Parizu.
Tada je rekao da želi da pregovara o novom „fer“ sporazumu koji ne bu ugrozio američka preduzeća i radnike.
5. Urbana područja su naročito ugrožena
Gotovo svi (oko 95%) gradovi koji se suočavaju sa ekstremnim klimatskim rizicima su u Africi i Aziji, pokazuje izveštaj Verisk Maplecroft.
Gradovi koji brzo rasu su u najvećoj opasnosti, a to uključuje megalopolise poput Lagosa u Nigeriji i Kinšase u Demokratskoj Republici Kongo.
Sa ekstremnim rizikom od rasta temperature i ekstremnih vremenskih uslova koje donose klimatske promene suočava se 84 od 100 takvih gradova.
6. Led u Severnom ledenom okeanu je takođe u opasnosti
U proteklih nekoliko godina opao je nivo leda. Najniža tačka dostignuta je 2012. godine.
Nivo leda se decenijama smanjuje, sa ubrzanim topljenjem od ranih 2000-ih, prema podacima britanskog Odbora za zaštitu životne sredine.
Arktički okean bi prema nalazima ovog odbora mogao da ostane bez leda već u leto 2050-ih ukoliko se emisija štetnih gasova ne smanji.
Svetska meteorološka organizacija saopštila je da je nivo arktičkog leda 2018. godine mnogo niži od uobičajenog.
7. Svi možemo da uradimo više da pomognemo
Osim vlada koje moraju da rade više, svoju ulogu u očuvanju planete mogu da odigraju i pojedinci.
Naučnici kažu da svi mi moramo da napravimo „brze, dalekosežne i promene bez presedana“ kako bi se izbegle dalekosežne posledice.
Međunarodni panel o klimatskim promenama navodi da moramo da: kupujemo manje mesa, mleka, sira i putera; jedemo više lokalne sezonske hrane – i da je bacamo što manje; vozimo električne automobile, idemo peške ili biciklom; putujemo vozovima i autobusima umesto avionom; gledamo video konferencije umesto da idemo na poslovna putovanja; izolujemo kuće; tražimo proizvode sa nižim nivoom ugljenika.
Najveći pojedinačni način da promenite sopstveni uticaj na životnu sredinu je da promenite ishranu i jedete manje mesa – pokazuje nedavno objavljena studija.
Naučnici navode da ljudi treba da jedu manje mesa zbog ugljenika koji emituju proizvođači, uz ostale negativne uticaje na životnu sredinu.
Nedavna studija objavljena u časopisu Science naglašava ogromnu varijaciju u uticaju proizvodnje iste hrane na životnu sredinu.
Na primer, prerada goveđeg mesa od grla uzgajanih na zemljištu na kome su raskrčene šume proizvodi 12 puta veću emisiju gasova staklene bašte od onih koje se odgajaju na prirodnim pašnjacima.
Najvažnije, analiza pokazuje da proizvodnja mesa sa najnižim uticajem na životnu sredinu i dalje emituje više gasova sa efektom staklene bašte nego povrće i žitarice uzgajane na najmanje ekološki način.
Ali, uz promenu ishrane, istraživanja ukazuju da je neophodna i promena poljoprivredne prakse u korist životne sredine.
Nasos Stajlano, Klara Giborg, Danijel Danford i Lusi Rodžers.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
