„Stigao je trenutak krize“, upozorio je ser Dejvid Atenboro.
Slavni prirodnjak i dokumentarista kaže da „odlažemo stvari godinu za godinom“ kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena.
„Dok vam ovo govorim, gori jugoistočna Australija. Zašto? Zato što je temperatura na Zemlji u porastu“, rekao je on.
- Šta znači kad je zagađenje vazduha u ljubičastom
- Zagađen vazduh u Srbiji i Sarajevu: Kako protiv smoga
- Ko i kako meri zagađenje vazduha u Srbiji
Ser Dejvid je ove komentare izrekao u intervjuu za BBC Njuz, kojim se otvara godinu dana specijalnih reportaža na temu klimatskih promena.
On mi je rekao da je „očigledna budalaština“ to što neki političari i komentatori tvrde da australijski požari nemaju nikakve veze sa zagrevanjem sveta.
„Znamo savršeno dobro“, rekao je on, da se iza zagrevanja planete krije ljudska aktivnost.
Na šta ser Dejvid misli kad kaže „trenutak krize“?
On ističe činjenicu da je, iako su klimatski naučnici sve jasniji u izražavanju potrebe za brzom reakcijom, ritam međunarodnih pregovora neizdrživo spor.
Najskorije pregovore – održane u Madridu prošlog meseca – generalni sekretar Ujedinjenih nacija, britanska vlada i drugi proglasili su razočaranjem.
Odluke o ključnim pitanjima odložene su, a nekoliko zemalja, uključujući Australiju i Brazil, optuženo je da pokušavaju da izbegnu svoje obaveze.
„Mi moramo da shvatimo da ovo nije igra“, rekao je ser Dejvid.
„To nije samo vođenje slatke male rasprave koja će biti rešena kompromisima.“
„Ovo je hitan problem koji mora da bude rešen i, štaviše, znamo kako to treba da se uradi – u tome je najveći paradoks, odbijamo da preduzmemo korake za koje znamo da moraju da se preduzmu.“
Koji su to koraci?
Još 2018. godine, naučni panel za klimu Ujedinjenih nacija istakao je kako svet ima realnu šansu da izbegne najopasniji rast temperatura u budućnosti.
On je saopštio da emisije gasova koje zagrevaju planetu – od elektrana i fabrika, preko vozila i poljoprivrede – moraju skoro da se prepolove do 2030. godine
Umesto toga, dešava se upravo suprotno.
Otpuštanje tih gasova i dalje je u porastu umesto da opada, a ključni gas, ugljen dioksid, trenutno je u atmosferi na nivou daleko iznad bilo čega doživljenog u ljudskoj istoriji.
Kako to ser Dejvid kaže: „Svake naredne godine koja prođe sve je teže postići te korake.“
Zašto je ovo bitno baš u ovom trenutku?
Ova godina doživljava se kao ključna prilika da se preokrene trend klimatskih promena.
Velika Britanija je domaćin samita Ujedinjenih nacija pod nazivom COP26 koji se smatra ključnim, a treba da se održi u Glazgovu u novembru.
Pred taj skup, vlade širom sveta našle su se pod velikim pritiskom da pojačaju svoje ciljeve smanjenja emisija.
To je zato što njihove trenutne obaveze nisu ni izdaleka dovoljne.
Pod pretpostavkom da budu ostvarene kao što je obećano (a nema garancija za tako nešto), i dalje do kraja veka može da dođe do povećanja globalne prosečne temperature od više od 3 stepena, u poređenju sa pred-industrijskim nivoom.
Poslednja procena Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) Ujedinjenih nacija otvoreno govori o opasnostima od toga.
On sugeriše da će povećanje od više od 1,5 stepena značiti da će plavljenje obala, toplotni talasi i šteta po koralne grebene postati još veći.
A najnovije brojke ukazuju na to da se svet već zagrejao za nešto više od 1 stepen.
Šta se dalje dešava?
Kako stvari sada stoje, dalje zagrevanje deluje neizbežno.
„Već živimo u izmenjenom svetu“, izjavio je profesor Ed Hokins sa Univerziteta u Redingu, naučnik čiji su opisi globalnog otopljavanja na društvenim mrežama često postajali viralni.
On koristi trake jarkih boja da ilustruje koliko je svake godine temperatura iznad ili ispod proseka – različite nijanse crvene za toplije i plave za hladnije.
Taj dizajn sada krasi majice, šalove, pa čak i jedan tramvaj u Nemačkoj.
U ovom trenutku, profesor Hokins koristi tamnocrvenu da označi najviši nivo zagrevanja, ali oblasti kao što su Arktički okean taj maksimum doživljavaju već godinu za godinom.
Tolike su razmere promena da on sada mora da traži nove boje.
„Razmišljam da dodam tamno ljubičastu ili čak crnu“, rekao mi je, kako bi dočarao budući rast temperature.
„Ljudi možda misle da su klimatske promena nešto što nas čeka u dalekoj budućnosti, ali širom sveta doživljavamo previše primera, kao što je Australija, za nove rekorde i nove ekstreme.“
Koje su još ekološke teme ove godine?
Svet prirode i da li možemo da prestanemo da mu nanosimo štetu.
Iako će najviše političke pažnje biti usmereno na klimatske promene, 2020. godina se doživljava i kao potencijalno važna za zaustavljanje štete koju ljudska aktivnost ima po ekosisteme.
Ser Dejvid ima otvoreno objašnjenje zašto je ovo važno: „Mi zapravo zavisimo od sveta prirode za svaki udisaj vazduha koji uzmemo i svaki zalogaj hrane koji pojedemo.“
Svetski lideri pozvani su u kineski grad Kunming na veliku konferenciju o tome kako očuvati prirodu.
Ključni izveštaj iz prošle godine upozorio je da u narednim decenijama izumiranje preti čak jednom milionu vrsti životinja, insekata i biljaka.
Jedna skorija studija pokazala je da su rast gradova, krčenja šuma radi zemljoradnje i ogroman porast tražnje za ribom značajno izmenili skoro tri četvrtine kopna i više od dve trećine okeana.
Jedan od naučnika koji je učestvovao u studiji, profesor Endi Pervis iz londonskog Muzeja prirodne istorije, kaže da narušavanjem važnih staništa „skraćujemo našu sigurnosnu mrežu, uništavamo životnu sredinu od koje zavisimo.“
On ističe uticaj svega, od upotrebe palminog ulja u prerađevinama i šampona do pritisaka koje stvara brza moda.
I iako je potreba za očuvanjem shvaćena u mnogim razvijenim zemljama, profesor Pervis kaže da smo „izvezli štetu u zemlje koje su suviše siromašne da bi se izborile sa ekološkom cenom onoga što nam prodaju“.
Sastanak u Kunmingu održaće se u oktobru, mesec dana pre samita UN-a o klimi u Glazgovu, potvrdivši tako da je ova godina ključna za naše odnose sa planetom.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
