Najveće životinje na svetu neobično su vične uklanjanju ugljen dioksida iz atmosfere.
Kad vidite kita nasukanog na plaži, to obično izazove snažnu reakciju.
Ljudi se zainteresuju – kitovi nasukani na plaži umeju da rade neobično stvari, kao što je da eksplodiraju.
Ume da bude i uznemirujuće videti stvorenje koje je toliko veličanstveno u vodi kad bude svedeno na beživotnu masu masti na kopnu.
Ono čega su ljudi retko svesni, međutim, jeste izgubljena prilika za sekvestraciju ugljenika.
- Kitovi nadomak istrebljenja – „realna i vrlo ozbiljna“ pretnja
- Dobra vest: Plavi kitovi se vraćaju kući
- Ljudi rizikuju živote da bi spasili kitove
Kitovi, posebno usani i ulješure, spadaju među najveće životinje na Zemlji.
Njihova tela su ogromna skladišta ugljenika, a njihovo prisustvo u okeanu oblikuje ekosisteme oko njih.
Iz dubina okeana, ove životinje pomažu i u određivanju temperature planete, a to je nešto što smo tek nedavno počeli da cenimo.
„Na kopnu, ljudi direktno utiču na ugljenik pohranjen u zemaljskom ekosistemu putem seče drveća i spaljivanja šuma i pašnjaka“, prema naučnoj studiji iz 2010. godine.
„Na otvorenom okeanu, smatra se da je ugljenički ciklus lišen direktnog čovečjeg uticaja.“
Ali ta pretpostavka zanemaruje iznenađujući uticaj lova na kitove.
Ljudi su vekovima ubijali kitove – njihova tela su nam davala sve, od mesa preko ulja do kitove kosti.
Najranija zabeleška komercijalnog lova na kitove je iz 1000. godine nove ere.
Od tada je ubijeno desetine miliona kitova, a stručnjaci veruju da je njihova populacija opala za od 66 do 90 odsto.
Kad kitovi uginu, potonu na morsko dno, a sav ugljenik pohranjen u njihovim ogromnim telima prebacuje se sa površine vode u duboko more, gde ostaje vekovima ili duže.
Pogledajte video: Gde se hrane kitovi – pametni divovi se snašli
Izmet kitova je snažno đubrivo za okeanski fitoplankton
U studiji iz 2010. godine, naučnici su otkrili da je pre industrijskog lova na kitove, populacija kitova (izuzev ulješura) spuštala između 190.000 i 1,9 miliona tona ugljenika godišnje na dno okeana – to je ekvivalentno uklanjanju između 40.000 i 410.000 automobila sa drumova svake godine.
Ali kad se spreči da truplo potone na morsko dno – umesto toga, kit je ubijen i obrađen – ugljenik se ispušta u atmosferu.
Endrju Peršing, morski naučnik sa Univerziteta u Mejnu i autor ove studije, procenjuje da je tokom Dvadesetog veka lov na kitove dodao oko 70 miliona tona ugljen dioksida u atmosferu.
„To je mnogo, ali 15 miliona automobila to uradi svake godine. SAD trenutno imaju 236 miliona automobila“, kaže on.
Ali kitovi nisu vredni samo mrtvi.
Plime izmeta koje ovi sisari proizvedu takođe su iznenađujuće važne za klimu.
Kitovi se hrane u dubokom okeanu, a potom se vraćaju na površinu da dišu i olakšaju se.
Izmet bogat gvožđem stvara savršene uslove za rast fitoplanktona.
Ove životinjice možda su mikroskopski sitne, ali, na gomili, fitoplanktoni imaju ogroman uticaj na atmosferu planete, hvatajući oko 40 odsto svog ugljen dioksida koji se proizvede – četiri puta veću količinu od one koju hvataju amazonske prašume.
„Moramo da razmišljamo o lovu na kitove kao o tragediji koja je uklonila ogromnu organsku pumpu za ugljenik iz okeana i koja bi imala mnogo veći efekat na razmnožavanje fitoplanktona i sposobnost okeana da upije ugljenik“, kaže Viki Džejms, menadžerka politike pri Konzervaciji kitova i delfina (VDC).
Kitovi koji nedostaju u okeanima imali su i neke druge iznenađujuće efekte.
Na primer, kako je populacija kitova opadala, orke koju su bile njihovi grabljivci prešle su na manje morske sisare kao što su morske vidre.
Broj vidri vremenom je opao, dovevši do razmnožavanja morskih ježeva, koji su pojeli šume morske trave oko Severnog Atlantika, sa domino efektom po morsku sekvestraciju ugljenika.
Ovo znači da bi vraćanje populacije kitova na njihove brojke od pre masovnog lova moglo da bude važan alat u borbi protiv klimatskih promena, vršeći sekvestraciju ugljenika i direktno i indirektno, i tako pomažući da se makar malo umanji ogromna količina ugljen dioksida koju emituju fosilna goriva svake godine.
Izneti su razni drugi predlozi kako da se postigne to smanjenje, uključujući sađenje drveća i stimulisanje cvetanje fitoplanktona dodavanjem gvožđa u okeane, oblik geoinženjeringa poznat kao fertilizacija gvožđa.
Ali sađenje drveća traži redak resurs: kopnenu zemlju, koju možda već koristi neko drugi vredno stanište ili farmerska zemlja.
Lepota u vraćanju populacije kitova je da ima sasvim dovoljno prostora u okeanu – prostora koji su nekada zauzimali sami kitovi.
Izmet kitova koji bi nastao takođe bi umnogome nadmašio potencijal fertilizacije gvožđa u okeanima.
Bilo bi potrebno 200 uspešnih cvetanja godišnje da bi se dostigao potencijal potpuno vraćene kitovske populacije, prema Peršingovoj studiji.
I, za razliku od rizičnih tehnika geoinženjeringa, koristi bi imala ne samo klima, već i čitav ekosistem.
„Kitovska trupla pružaju jedinstveno stanište za vrste koje žive u dubinama mora, od kojih mnoge mogu da se nađu samo na ovim ‘kitovskim vodopadima’. Istraživanje pokazuje da jedan jedini skelet može da pruži hranu i stanište za i do 200 vrsta tokom finalnih stadijuma raspada“, kaže Džejms iz VDC-a.
Pogledajte video: Da li se rešenje za problem zagađenja okeana krije u ustima ove ribe
Kako zaštiti kitove?
Međunarodni monetarni fond (MMF) je 2019. godine objavio izveštaj koji se bavi prednostima vraćanja kitova u okeane.
I uradio je to tako da i političari razumeju: pripisavši mu konkretnu dolarsku vrednost.
Ova studija pokazala je da, kad saberete vrednost ugljenika čiju je sekvestraciju obavio kit tokom životnog veka, zajedno sa drugim prednostima kao što su bolji ribnjaci i ekoturizam, prosečan veliki kit vredi više od 2 miliona dolara, dok čitava globalna količina izađe na oko 1 trilion dolara.
Ekonomisti iza ove studije sada rade na projektu transformisanja ove cene iz teorije u realnost, kroz mehanizam poznat kao kompenzacija ugljenika.
Ideja je da se ubede emiteri ugljenika da plate određenu sumu novca da bi se zaštitila kitovska populacija, umesto da ulažu u smanjenje vlastitih emisija, pomažući im da ostvare neutralni ugljenički otisak.
„Ono što radite je da vrednujete uslugu kitova, zato što oni obavljaju sekvestraciju ugljen dioksida“, kaže Tomas Kazimano, jedan od ekonomista koji je radio na studiji MMF-a
„To ne znači da kitovi ne rade i druge stvari. Ovo je samo merilo kojim možemo da utvrdimo donju granicu vrednosti kita.“
To je komplikovana šema, ali nije izvan okvira mogućeg: tim je radio na sličnom tržišnom pristupu ugljeniku za zaštitu slonova od krivolovaca u centralnim tropskim šumama Afrike, koji se očekuje da stupi na snagu do kraja godine.
Čileanska dobrotvorna organizacija po imenu Fundasion MERI već razmišlja o fondacijama za ugljeničko tržište zasnovano na kitovima, postavljajući akustične bove za rana upozorenja koje će nadzirati lokacije kitova i generisati alternativne rute za brodove.
To se smatra prvim projektom na svetu koji štiti kitove zbog skladištenja ugljenika koje oni omogućuju.
Studija MMF-a zaključuje da zaštita kitova sada mora da postane glavni prioritet u globalnoj borbi protiv klimatskih promena.
„Budući da je uloga kitova nezamenjiva u ublažavanju i gradnji otpora na klimatske promene, njihov opstanak treba uvrstiti u ciljeve 190 zemalja koje su 2015. godine potpisale Pariski sporazum za borbu protiv klimatskih opasnosti“, pišu autori.
Kasnije ove godine, klimatska konferencija Ujedinjenih nacija održaće se u Škotskoj, zemlji čije obale redovno posećuju vrste kao što su patuljasti i grbavi kitovi.
Sada kada je tržište ugljenika za kitove postalo realna mogućnost, možda je došlo vreme da se ove životinje uvrste u dnevni red.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
