Klimatske promene: Toplota uništila deo ledenog pokrivača na Grenlandu

Veliki deo leda otkinuo se od najvećeg arktičkog glečera – Nioghalvfjerdsfjordena – na severoistoku Grenlanda.

Ovaj otrgnuti deo je veličine 110 kvadratnih kilometara, a satelitski snimci pokazuju da je počeo da se raspada na manje komade.

Taj događaj samo je jedan od dokaza tvrdnji naučnika da na Grenlandu ubrzanim tempom dolazi do klimatskih promena.

„Prosečna temperatura je u ovoj oblasti porasla za tri stepena od 1980. godine“, kaže doktorka Dženi Tarton.

„A tokom 2019. i 2020. zabeležene su rekordno visoke letnje temperature“, dodaje Tarton, koja radi kao polarni istraživač na Fridrih Aleksander univerzitetu u Nemačkoj.

• Požari prete Arktiku – može li neko da ih zaustavi
• Vremenska prognoza i Marko Čubrilo – Kamenko Katić 21. veka
• Otkud grom iz vedra neba usred paklene vrućine

Glečer Nioghalvfjerdsfjorden je dugačak 80 kilometara, a širok 20 i predstavlja plutajući završetak grenlandskog severoistočnog ledenog toka.

U jednoj oblasti grana se na dva dela, a manji ide direktno na sever. Taj deo je glečer Spalte i on je sada dezintegrisan.

Led je već bio ozbiljno načet prošle godine, a tokom ovog leta je vrućina zadala poslednji udarac.

Glečer Spalte se pretvorio u flotilu ledenih santi.

Ako se pažljivije pogledaju satelitski snimci i analizira porast temperature vazduha u ovoj oblasti, vide se velike površine otopljenog leda.

Prisustvo vode u tečnom obliku često predstavlja problem za ledene površine.

Ako ta voda uđe pukotine, može da ubrza otvaranje novih, a time i slabljenje kompletne ledene površine.

Pogledajte video koji objašnjava razliku između klime i vremena

Okeanografi su zabeležili i povišene temperature mora, što znači da se led otapa i odozdo.

„Ovaj glečer je postao najveći preostali ledeni sprud na Arktiku“, objasnio je profesor Džejson Boks.

„Ono što ga čini važnim je način na koji je povezan sa unutrašnjom ledenom pločom. A to znači da jednog dana, ako se zagrevanje nastavi, cela oblast može da postane centar otapanja leda na celom Grenlandu“, dodaje.

Severoistočni ledeni tok odliva deo leda niz Nioghalvfjerdsfjordena, a drugi deo ide na jug ka glečeru Zaharije Istrom koji je već ostao bez velikog dela ledenog grebena.

Profesor Boks navodi da najveći grenlandski glečer i dalje ima određenu stabilnost koju mu daju pojedina ostrva na koja se naslanja.

Ali uprkos tome, ledena površna nastavlja da se istanjuje.

„To znači da će ovaj glečer verovatno krenuti da se raspada od sredine površine, što je jedinstven slučaj. To bi moglo da se desi za deset do 20 godina“, rekao je Boks za BBC Njuz.

U studiji objavljenoj prošlog meseca, ukazuje se na ubrzano otapanje leda na Grenlandu, a do tih podataka naučnici su došli na osnovu satelitskih snimaka.

Sateliti mogu da prate promene na debljini ledene mase.

Prošle godine je zabeležen rekord, pošto se otopilo 530 milijardi tona leda.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]