Od slika na stenama po južnom obodu Afrike do piramida u dolini reke Nil, ranije civilizacije ostavile su trag svuda po Africi.
Međutim, ekstremne vremenske prilike, podizanje nivoa mora i drugi izazovi povezani sa globalnim zagrevanjem prete da unište neprocenjiva kulturna blaga koja se smatraju svetskom baštinom, upozorava nova studija.
U studiji objavljenoj u časopisu Azanija, istraživači iz Velike Britanije, Kenije i SAD-a kažu da „bez značajnije intervencije, neki od najvažnijih primera kulturne baštine u Africi biće izgubljeni zbog neposrednog i posrednog uticaja klimatskih promena u narednim decenijama“.
- Urbane bašte: Kako je epidemija oživela naše saksije i terase i zašto je to dobro
- Požari prete Arktiku – može li neko da ih zaustavi
- „Strašnije od najgoreg košmara“: Obala Mauricijusa puna mrtvih delfina
U Africi se nalazi čak 145 lokaliteta svetske kulturne baštine koji su na listi Uneska, a naučnici su ukazali na one koji su najugroženiji.
Evo kako klimatske promene utiču na neke od najpoznatijih lokaliteta.
Al Bagravija, Sudan
Upozorenje stiže u trenutku kada arheolozi pokušavaju da spreče da voda iz reke Nil stigne do lokaliteta svetske baštine Ujedinjenih nacija Al Bagravija, u Sudanu.
Iako se Nil izliva svake godine, stanovnici kažu da su ove godine poplave bile veće i ističu da je u njima stradalo stotinak ljudi, dok je oko 500.000 raseljeno.
Neki naučnici za to krive klimatske promene i agresivnu urbanizaciju na obali reke.
U nekada kraljevskom gradu sa dva milenijuma starim meroitskim carstvom, nalazi se na stotine arheoloških relikvija.
Sabrata, Libija
U Libiji, pet lokaliteta svetske kulturne baštine smatra se ugroženim zbog štete koja im je pričinjena u ratnim sukobima.
Među njima je drevni feničanski grad Sabrata, koji je nekada igrao ključnu ulogu u trgovini između kopnenog dela Afrike i Mediterana.
Sabrata je bila deo kratkotrajnog numidijskog kraljevstva Masinise, pre nego što je pripojena Rimskom carstvu i ponovo izgrađena u 2. i 3. veku nove ere.
Danas je Sabrata kritično pogođena obalskom erozijom, rastom nivoa mora, sleganjem tla i olujnim naletima.
Suakin, sudanska obala Crvenog mora
Na ostrvu Suakin, na severozapadu Sudana, nekada se nalazila veoma važna luka na Crvenom moru.
Priča ovog grada započela je pre 3.000 godina, kad su egipatski faraoni pretvorili strateški lociranu luku u glavnu saobraćajnicu za trgovinu i istraživanja.
Tokom istorije, Suakin je postao čvorište za muslimanske hodočasnike na putu do Meke i odigrao važnu ulogu u trgovini robljem na Crvenom moru.
U Srednjem veku je bio deo Otomanskog carstva.
Međutim, veliki deo ostrva decenijama propada, otkako je Luka Sudan izgubila na važnosti. Danas se tamo i dalje mogu naći predivne kuće i džamije, navodi Unesko.
Profesorka Džoan Klark sa Univerziteta Istočne Anglije u Velikoj Britaniji trenutno radi na istraživanju koje treba da utvrdi koliko brzo porast nivoa mora i erozija obale negativno utiče na lokalitet.
- Ono što je dobro za pande možda škodi drugim životinjama
- Kako bi sahrane mogle da utiču na životnu sredinu
„Ono što znamo je da će obala Crvenog mora biti pogođena u narednim decenijama, što znači da će i ono što preživi danas, bez potencijalne intervencije, biti izgubljeno.“
Sudan i Turska su 2018. godine potpisali 99-godišnji ugovor za rekonstrukciju Suakina za potrebe turizma, ali kritičari Turske sumnjaju da se iza toga kriju njene vojne ambicije.
Lamu Old Taun, Kenija
Lamu Old Taun je, prema podacima Uneska, najstarije i najbolje očuvano svahili naselje u Istočnoj Africi.
Za razliku od drugih napuštenih naselja duž istočnoafričke obale, Lamu je neprekidno naseljen već više od 700 godina.
Zadržao je društveni i kulturološki integritet i postao značajan centar studija islamskih i svahili kultura, dodaju iz UN-a.
Međutim, Lamu je „teško pogodilo povlačenje linije obale“, što znači da je izgubio prirodnu zaštitu koju su nekada pružali pesak i vegetacija.
„To delom ima veze sa izgradnjom luke Lamu, što uništava šume mangrova koji štite ostrvo od poplava“, kaže profesorka Klark.
„Zbog toga veći deo onoga što bismo nazvali kulturnom baštinom zapravo služi kao štit za preostalu kulturnu baštinu. Kako uništavamo jednu kulturnu baštinu, isto tako ostavljamo drugu nezaštićenom.“
Obalski lokaliteti, ostrvo Komoros
Unija Komorosa, vulkanski arhipelag na istočnoafričkoj obali u Mozambičkom kanalu, ima nekoliko dobro očuvanih lokaliteta, poput medine i palate iz 13. veka.
Ali je zbog podizanja nivoa mora Komoros jedno od „najugroženijih“ mesta u Africi, kaže profesorka Klark.
Radovi su već otpočeli na oblasti Istorijskih sultanata Komorosa, koji uključuju medinu u selu Domoni iz 12. veka, na ostrvu Anžuan.
U slučaju vrlo mogućeg scenarija umerene do visoke emisije ugljenika, „značajni delovi afričke obalske zone biće potopljeni do 2100. godine“, ističe se u novoj studiji.
„Pre 2050. godine, Gvineja, Gambija, Nigerija, Togo, Benin, Kongo, Tunis, Tanzanija (uključujući Zanzibar) i Komoros, biće značajno ugroženi erozijom obale i podizanjem nivoa mora.“
Obalske tvrđave i dvorci, Gana
Obala Gane prošarana je utvrđenim trgovinskim centrima, osnovanim između 1482. i 1786. godine, koje se protežu 500 kilometara između Kete i Bejina.
Dvorce i tvrđave izgradili su i naseljavali trgovci iz Portugala, Španije, Danske, Švedske, Holandije, Nemačke i Velike Britanije.
Infrastruktura je igrala veliku ulogu u trgovini zlatom i, kasnije, u usponu i padu trgovine robljem između Afrike i Amerike.
Međutim, tvrđave su smeštene u gusto naseljenoj oblasti visoko ugroženoj od uticaja klimatskih pojava kao što su olujni naleti i klimatskih promena poput podizanja nivoa mor.
Profesorka Klark kaže da pojedini primeri te arhitekture, kao što je Fort Prinzenstajn, u Keti, „erodiraju u more“.
„Imamo slike iz sedamdesetih i imamo sadašnje, koje pokazuju da je tvrđava, takoreći, potpuno nestala“, kaže ona za BBC.
Umetnost na stenama u Tvifelfontejnu, u Namibiji
Klimatske promene mogu da povećaju vlažnost u relativno suvim predelima i stvore dobre uslove za širenje gljivica i mikroba koji naseljavaju stene.
Upravo to se dešava na lokalitetima kao što je Tvifelfontejn, u regiji Kunene u Namibiji, i drevnom gradu Mapungubve, arheološkom nalazištu iz Gvozdenog doba na granici između Južne Afrike, Zimbabvea i Bocvane.
Mapungubve je poznat po složenim građevinama od kamena nastalim u Srednjem veku.
Tvifelfontejn je jedno od mesta sa najvećim brojem petroglifa (duboreza u stenama) u Africi.
Unesko ih je opisao kao „iscrpni i visokokvalitetni primer ritualnih praksi zajednica lovaca-sakupljača u ovom delu južne Afrike u poslednjih 2.000 godina.“
Stari gradovi Đenea, Mali
Oko 2.000 kuća od blata u Đeneu jedni su od najlegendarnijih prizora u Maliju. Naseljen od 250 godine pre nove ere, Đene je bio pijačni grad i važna veza u transsaharskoj trgovini zlatom.
U 15. i 16. veku, bio je to jedan od centara za širenje Islama.
- Korona virus i ekologija: Mediteran sve više zagađen medicinskim otpadom
- Džoni Voker prelazi u papirnu flašu
Ali klimatske promene uticale su na dostupnost visokokvalitetnog blata koje su koristili prvobitni stanovnici ovih građevina.
Meštani, koji su doživeli pad prihoda zbog lošeg roda letine, moraju da se oslone na jeftinije materijale, „što radikalno menja izgled grada“, piše u studiji.
„Klimatske promene imaju sposobnost, kao što smo naveli u našoj studiji, da umnože pretnje. One vrše posredne uticaje koji mogu da budu mnogo pogubniji od neposrednih“, kaže profesorka Klark.
„Đenea je zaista kompliksan primer, koji pokazuje kako klimatske promene mogu da se odraze na postojeće društveno-ekonomske ranjivosti u jednoj lokalnoj zajednici.“
Pogledajte video: Uloga ugljen-dioksida u klimatskim promenama
„Neverovatno divni predeli“
I tako, suština pretnje po afričko nasleđe nije toliko u samim klimatskim promenama, koliko u nemogućnostima zemalja da ublaže njihov uticaj.
Postoje zemlje kao što je Egipat, koji se nalazi u nizijskoj oblasti, „pod ozbiljnom pretnjom od poplava u narednim decenijama“, a koji je opet dobro opremljen da se izbori sa nekim od tih izazova.
S druge strane, siromašnije ili ratom zahvaćene zemlje kao što je Somalija, ne mogu da predlože svoje lokalitete ni na spisak svetske kulturne baštine, a kamoli da ih zaštite.
Osam afričkih zemalja nema nijedan lokalitet na listi Uneska, kaže profesorka Klark, uprkos tome što se tamo očigledno nalaze oblasti koje bi mogle da odgovaraju tom opisu.
„Arheološki gledano, mi znamo da na severnom kraju Somalije postoje neki od neverovatno predivnih predela“, kaže ona.
Njeno istraživanje želi da skrene pažnju upravo na te lokalitete, koji su malo poznati u svetu, jer strahuje da će „nestati, a da niko za njih neće ni saznati.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
