Književno proročanstvo ima dugi, uzbudljivi istorijat koji potiče još od stare Grčke i biblijskog Izraela, a proteže se sve do naučne fantastike.

Čak su se i Bitnici bavili proročkim misterijama – evo ga krik Alena Ginzberga iz njegove pesme „Magični psalm“: „Ja sam Prorok koji je došao kući u ovaj svet da izvikuje nepodnošljivo Ime kroz svojih pet čula.“

Ali što se tiče sablasne tačnosti tih predviđanja, od malo toga mogu da vas podiđu žmarci kao od Avanture Artura Gordona Pima, jedinog dovršenog romana Edgara Alana Poa.

Ova morska pustolovina objavljena 1838. godine puna je pomorskih motiva kao što su brodolom, pobuna i ukleti jedrenjaci koje pohode duhovi, sa sve neprijateljski nastrojenim ostrvljanima i istinski uznemirujućom pošasti nalik Jetiju.

U knjizi se pominje još i kanibalizam i tad sve postaje krajnje bizarno.

Po je u romanu naveo tačno ime čoveka koji će, 50 godina kasnije, u stvarnom životu doživeti brodolom i – tačno onako kako je opisano u romanu – postati hrana preživelih kolega.

Roman je osmišljen u formi lažnih memoara u kojima naslovni pripovedač Pim opisuje svoje opasno putovanje.

Sve počinje kad se, kao student, sprijatelji sa izvesnim Ogastusom Barnardom, sinom kapetana broda.

Ogastusove priče o odvažnim pustolovinama na otvorenom moru bude u Pimu neizdrživu želju da plovi i, nakon mnogih nedaća po brodovima, dogovoreno je da Ogastus pomogne Pimu da postane slepi putnik na Grampusu, kitolovcu njegovog oca.

Posle pobune i čudovišne oluje, Ogastus i Pim završe kao zapovednici oronulih ostataka broda, uz pomoć samo još dvojice ljudi, Dirka Pitersa i Ričarda Parkera.

Uprkos svemu, njihova patnja tu tek počinje, a Pooova priča u 25 poglavlja i dalje je tek na polovini kad preživeli – koji su danima živeli na pažljivo podeljenim obrocima od ostataka kornjače i postali maltene delirični od žeđi – budu prisiljeni da počnu da razmišljaju o nezamislivom: žrtvovanju jednog od njih da bi osigurali preživljavanja ostalih.

U skladu sa morskim običajima, oni izvlače slamku da bi odredili žrtvu; knjiga tu spadne na dva slova – na Pima i Parkera, ali, na kraju, Parker je taj koji gubi život u „stravičnoj gozbi“.

Poov kratki život i trajno nasleđe prati autora sveukupnog čudaštva

Bilo je to delo koje je Pou trebalo da donese novac – ili se makar on tome nadao.

Sveže oženjenog maloletnom nevestom (koja mu je slučajno bila i rođaka prvog kolena) i očajnički u finansijskoj stisc, izdavač ga je uveravao da čitaoci više vole dužu formu.

A, opet, prvobitna reakcija na njegov roman bila je sve samo ne povoljna.

Nekim kritičarima je smetalo preterano nasilje, drugima njegove nautičke netačnosti.

Po se na kraju i sam pridružio većini, nazvavši je „veoma luckastom knjigom“.

Narednih decenija, to mišljenje je počelo da se menja.

Žil Vern, koji se obično smatra ocem naučne fantastike, toliko je voleo ovu knjigu da je 1897. godine objavio njen nastavak pod naslovom Antarktička misterija.

Poova knjiga takođe se smatrala pretečom Mobi Dika i inspirisala je razne pisce, od Henrija Džejmsa do Artura Konana Dojla.

Bodler ju je preveo, a veliki argentinski pisac kratkih priča Horhe Luis Borhes smatrao ju je naprosto najboljim Poovim delom.

A ne smemo da zaboravimo ni da je Jan Martel promućurno nazvao tigra u Pijevom životu „Ričard Parker“.

Neverovatna slučajnost

Šta je, onda, sa jezivom paralelom između fakta i fikcije?

E, pa ona je prošla naizgled neprimećeno sve dok je na videlo nije izneo potomak Ričarda Parkera iz stvarnog života.

Najdžel Parker je pisao o neverovatnim sličnostima između Poovog dela i naknadne sudbine njegovog pretka – o tome kako je Parker bio jedan od četvorice preživelih posle brodoloma, koji su prvo jeli kornjaču a potom pribegli kanibalizmu – sa Parkerom kao žrtvom.

Najdžel Parker je o svemu pisao u pismu autoru i zaluđeniku za parapsihološke fenomene Arturu Kesleru, koji je od javnosti zatražio priče o „neverovatnim slučajnostima“.

Kestler je bio toliko fasciniran ovim sinhronicitetom da je ovo pismo objavio u Sandej tajmsu 1974. godine.

To je sablasna fusnota koja učvršćuje auru sveobuhvatnog čudaštva koja je pratila Poov kratki život i trajnu zaostavštinu, predstavivši ga u svetlu arhetipskog napaćenog umetnika obdarenog obeležjima onostranog.

Ova epizoda stoji rame uz rame sa misterijom njegove prerane smrti, u 40. godini, svega četiri dana nakon što je u delirijumu lutao ulicama Baltimora, noseći na sebi tuđu odeću.

Ideja da je mogao da zaviri u budućnost nekako se slaže sa njegovim entuzijazmom i darom za kriptografiju i šifrovanje, koje je iskoristio za priču iz 1840. godine „Zlatni skarabej“, a posebno se uklapa u dugi niz njegovih fobija, kao što je strah od ludila i toga da će biti živ sahranjen.

On je bio, da citiramo nagrađeni književni putopis Dž.V. Okera Zemlja Poa, „anđeo čudnovatog“.

Racionalno, mi znamo da je to bila samo sablasna koincidencija i ništa više od toga, ali nam opet pobuđuje maštu na veoma neobičan način.

U nas ljude usađena je nostalgija za vremenom kad su pripovedači bili i proroci.

Štaviše, Po jeste iskazivao istaknuti talenat za predviđanje.

Na primer, u njegovoj priči iz 1840. godine „Poslovni čovek“, pripovedač je kao dete pretrpeo tešku povredu glave i sada vodi život opsesivnog reda isprekidanog izlivima nasilja.

Osam godina kasnije, železničkom službeniku Fineasu Gejdžu veliki gvozdeni šiljak je probušio lobanju.

On je prežive, ali sa radikalno izmenjenom ličnošću, pruživši lekarima prvi uvid u ulogu koju čeoni režanj igra u socijalnoj kogniciji.

Njihova dijagnoza sindroma frontalnog režnja bila je neobično slična onome što je Po izmaštao pre toga.

Isto tako, njegovo poslednje delo, „Eureka“, delirična nefikcionalna prozna pesma posvećena Aleksandru Fon Hamboltu, uspela je da anticipira veliki broj naučnih teorija i otkrića 20. veka, poput Velikog praska.

Predskazane priče

Što se tiče anticipiranja šta će zaokupiti pažnju i maštu čitalaca u narednim decenijama, Po je uspeo da predvidi savremenu horor priču, otključavši dvorce i tamnice gotskog romana i poslavši psihološke užase da pohode svet njegovih čitalaca.

Stiven King s razlogom naziva kolege horor pisce „Poovom decom“, smatrajući slavnog autora zaslužnim za prvu horor priču o sociopati, „Izdajničko srce“.

Po je takođe pogurao razvoj novog žanra, naučne fantastike, poslavši čoveka na Mesec više od 30 godina pre Žila Verna i više od pola veka pre H. Dž. Velsa.

U sebi je imao više od tračka proroka, vidovnjaka i futurologa

Godine 1926, kad je pionirski ekscentrik Hjugo Gernzbek slavno pokušao da definiše es-ef – iliti „sajentifikaciju“, kako ju je on nazvao – naveo je svega tri pisca: Verna, Velsa i Poa.

A, naravno, Po je izmislio i detektivsku priču, dostignuće koje je omogućilo ogroman broj književnih i televizijskih dela, za koje mu svake godine odaju priznanje Pisci kriminalističkih priča Amerike, čija nagrada nosi njegovo ime.

Po je postao toliko slavan da je čak jedan tim američkog fudbala, Baltimor Rejvens, dobio ime po jednom od njegovih dela

Kad se sve sabere i oduzme, međutim, izgleda da je priroda njegove slave najviše predskazala svet u kom živimo danas.

Zato što je ostao siroče u trećoj godini i vodio kratak, napaćeni život u odraslom dobu, u velikom siromaštvu, pateći od zavisnosti i u relativnoj opskurnosti, Po je posle smrti stekao slavu koja nadrasta njegov neobičan, oskudan opus.

Postao je ogroman brend, veći čak i od Čarlsa Dikensa, Emili Dikinson ili Vilijama Šekspira.

Na kraju krajeva, koji pisac može da se pohvali da je tim američkog fudbala – Baltimor Rejvens – nazvan po njegovom delu?

Ne samo da njegova dela nastavljaju da inspirišu udarne televizijske serije i bestseler romane, već se u mnogima od njih on sam pojavljuje kao lik a njegova linija suvenira uključuje ukrasne jastuke i čarape na „po-ka“ šare u vidu njegove žalosnog, brkatog lica.

„Predskazanje je posao proroka, vidovnjaka i futurologa. To nije posao romanopisaca. Posao romanopisaca je laganje“, napisala je jednom Ursula K. Legvin.

Po je svakako bio talentovani pričalac neistina u životu i u književnosti, ali kao što pokazuje brutalna sudbina Ričarda Parkera, u sebi je imao i više od tračka proroka, vidovnjaka i futurologa.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

Ostali komentari (0)