Oldos Haksli danas nije slavan kao Džordž Orvel.

Ne govorimo o Svetskoj državi ili Mustafi Mondu iz Vrlog novog sveta onoliko često kao što govorimo o Velikom Bratu i Ministarstvu istine iz 1984.

Međutim, to ne znači da je Hakslijevo delo išta manje tačno ili važno.

Moglo bi se čak reći da je Haksli bolje predvideo sadašnjost, za razliku od njegovog kolege distopičara.

To je definitivno bilo mišljenje velikog naučnofantastičnog pisca Džejms Grejm Balarda, koji je bio poznat i kao „Mudrac iz Šepertona“, zahvaljujući vidovnjačkim sposobnostima koje su tako očigledno demonstrirane u njegovim romanima.

„Hakslijev najbolji roman, Vrli novi svet, mnogo je oštroumnija pretpostavka verovatnog oblika buduće tiranije od Orvelove vizije staljinističkog terora u 1984″, rekao je Balard.

Ključna tačka za Balarda bila je Hakslijev opis sveta u kom je čovečanstvo dočekalo vlastito porobljavanje sa dobrodošlicom.

U romanu 1984, Veliki brat je tlačitelj, večno gazeći čizmom ljudsko lice.

U Vrlom novom svetu, zahvaljujući drogama koje menjaju stanje svesti, distrakcijama tehnologije masovnih medija i slobodnog pristupa seksualnom zadovoljenju, većina ljudi ni ne shvata da je izgubila slobodu.

U tom društvu, nezadovoljstvo je prigušeno reklamama, drogama, seksom i zabavom.

Što zaista zvuči poznato.

Toliko poznato da je teško poverovati da je Vrli novi svet napisan ranih tridesetih godina prošlog veka.

Teško je poverovati i da je njegov autor sklon budućnosti (koja takođe opisuje takve moderne fenomene kao što su bebe iz epruveta i bioskop sa Virtuelnom realnošću) često doživljavan kao jedan od „poslednjih Viktorijanaca“, pisaca s kraja 19. veka koji su u svojim delima opisivali budućnost.

Haksli je uvek bio paradoksalan, neobičan čovek.

„Čovek je postao žrtva vlastite tehnologije“

Gostovanje Oldosa Hakslija na BBC radiju, 1961.

S jedne strane bio je unuk velikog naučnika iz viktorijanskog perioda s kraja 19. veka T. H. Hakslija (koji je bio poznat kao „Darvinov buldog“ zbog energične odbrane teorije evolucije) i Stari Itonac, kako su nazivani đaci sa Koledža Iton u blizini Londona, srebrnog glasa i nepokolebljivo uglađenih manira.

Nije odobravao preteranu konzumaciju cigareta i alkohola.

Ostao je u srećnom braku sa prvom ženom Marijom sve do njene smrti 1955. godine, a potom sa drugom ženom Lorom sve do vlastite smrti 1963. godine, istog dana kad je Džon Kenedi ubijen u Dalasu, u Teksasu.

S druge strane, ne samo da je pisao o grupnom seksu u Vrlom novom svetu, već je i negovao otvorenu vezu sa suprugom Marijom.

Bio je čak i srećan zbog nje kad je postala članica „krojačkog kružoka“, kluba lezbejki u Holivudu, koji je navodno mogao da se pohvali članstvom i Marlene Ditrih i Grete Garbo.

Inače suzdržani Haksli postao je jedan od prvih psihonauta na svetu: rani eksperimentator sa LSD-om i drugim halucinogenim drogama tokom ranih pedesetih, kao i pionir koji je ostvario ogroman uticaj na „revoluciju u glavi“ šezdesetih.

Razmere Hakslijevog uticaja mogu se videti u činjenici da je bend Džima Morisona imenovan po knjizi Vrata percepcije, knjige o njegovim iskustvima sa drogom meskalinom.

Slavni pisac takođe se pojavio na omotu albuma Sgt Pepper’s Lonely Hearts Club Band Bitlsa.

Ali najvažnije od svega, njegovi živopisni opisi vlastitih halucinacija ohrabrili su mlađu generaciju „Veselih šaljivdžija“ Timotija Lirija i Kena Kizija da odu „korak dalje“ – da se „otkači, priključi, izađe iz kolotečine“.

Nije da bi Haksli odobravao.

Pogledajte video: Država koja je prva dekriminalizovala drogu

Portugal: Priča o državi koja je prva dekriminalizovala drogu

Njegova udovica Lora oduvek je insistirala da on nije voleo neobavezno uzimanje droga.

„Tripovanje“, stanje pod uticajem droga, bila je za njega ozbiljna rabota za istraživanje sa akademskom strogošću, uprkos tome što su neki od najupečatljivijih opisa u Vratima percepcija smejanje, sve dok mi, napisao je, „suze nisu potekle niz obraze“.

Slične kontradikcije pratile su ga čitavog života.

Pisao je potresne i inteligente hvalospeve slikarstvu i vizuelnoj umetnosti – iako je bio napola oslepljen bolešću iz detinjstva.

Takođe je uvek bio neobična mešavina popularnog čoveka i autsajdera; pozivan na mnoge najbolje žurke, ali se nikad ne bi do kraja uklopio kad bi otišao na njih.

Kao mlad čovek, na primer, bio je prijatelj sa Blumsberi grupom pisaca i umetnika u Londonu.

Poznavao je Virdžiniju Vulf, Litona Strečija i D.H. Lorensa, ali je odbacivao njihovu modernističko pisanje i uvredio ih sve napisavši satirički roman (Setni krom) o njihovom načinu života.

U međuvremenu, kad se Haksli preselio u Ameriku, zgrnuo je bogatstvo pišući scenarije za Holivud, ali je izazvao toliko podozrenje tokom Makartijevog anti-komunističkog lova na veštice da je FBI napravio ogroman dosije o njemu. (Nisu pronašli ništa što bi ga inkriminisalo.)

Bio je pun kontradiktornosti, ali postojala je i važna konstanta u Hakslijevom životu: njegova radoznalost, njegova inteligencija i njegova intelektualna strogost.

Zahvaljujući tim kvalitetima uspeo je ne samo da oblikuje budućnost, već i da u Vrlom novom svetu upozori na stvari koje nas čekaju.

To upozorenje jednako je važno danas kao što je bilo u vreme kad je napisano.

Pogledajte video: Buktjuberi i bukstagremeri