Više od dvadeset zemalja je proteralo ruske diplomate nakon optužbi da iza trovanja dvostrukog špijuna Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji stoji Moskva. Koliko će to uticati na međunarodno prisustvo Rusije?
Moskva odbija optužbe Velike Britanije da je umešana u trovanja bivšeg špijuna. Na proterivanje više od 140 svojih diplomata odgovorila je recipročnim merama.
Broj ruskih diplomata koji su prinuđeni da napuste zemlje u kojima su službovali je, međutim, samo mali deo ruskog međunarodnog prisustva.
Rusija ima 242 diplomatska predstavništva širom sveta, 143 ambasade, 87 konzulata i 12 drugih diplomatskih misija. Prisutna je u 145 zemalja.
Po prisutnosti svojih diplomata u svetu zauzima četvrto mesto, prema podacima Instituta Lovi, australijskog tink-tenka za pitanja međunarodne politike, koji je izdvojio 60 najvažnijih diplomatskih mreža u svetu. Ispred Rusije su Sjedinjene Američke Države, Kina i Francuska.
Velika Britanija je na sedmom mestu, sa 225 diplomatskih predstavništava u svetu.
Rusija širi svoju mrežu na strateškim lokacijama. Tako je, na primer, povećala broj diplomata u ambasadi u Dablinu.
U tom kontekstu izbacivanje ruskih diplomata izgleda manje značajno nego što se čini na prvi pogled.
Usaglašene akcije zemalja koje su proterale ruske diplomate su predstavljene kao najznačajnija reakcija protiv Rusije u novijoj istoriji.
Sećanje, naravno, može da bude kratko.
Sredinom 2017. godine Rusija je tražila povlačenje 755 članova američke diplomatske misije u Rusiji, kao odgovor na sankcije koje su Sjedinjene Države uvele Rusiji zbog aneksije Krima i optužbe o mešanju Moskve u američke izbore.
Broj diplomata koji su isterani je, međutim, bio manji zato što je u administrativnim službama u američkim diplomatskim predstavništvima bio zaposlen veliki broj Rusa.
Rusija, sa druge strane, ne zapošljava lokalnu radnu snagu, verovatno iz bezbednosnih razloga.
Epizoda iz 2017. godine ukazuje na veliko diplomatsko prisustvo obe zemlje u svetu.
Američki Stejt department ima 74 400 zaposlenih, 13 700 u međunarodnoj službi, od čega je 9 400 raspoređeno u predstavništvima van zemlje.
Tačan broj ruskih diplomata nije poznat, ali se verovatno radi o nekoliko hiljada.
To ne uključuje tajne agente koji rade van ambasada i konzulata.
Britanski Forin ofis ima više od 1 600 diplomata na pozicijama van zemlje.
U Velikoj Britaniji je 58 ruskih predstavnika na listi stranih diplomata.
Britanija je proterala 23 ruska predstavnika, što je gotovo prepolovilo rusko diplomatsko prisustvo u Londonu, koje sada broji 35 diplomata.
U Sjedinjenim Državama, koje su zatvorile ruski konzulat u Sijetlu i izbacile 60 ruskih diplomata, ruska ambasada u Vašingtonu ima 116 diplomata.
Rusija ima misiju u Ujedinjenim nacijama, koja ima glavnu ulogu na međunarodnom planu, kao i tri konzulata, sa oko 50 predstavnika.
Tu su i kulturna, trgovinska, vojna i druga ruska predstavništva u Sjedinjenim Državama.
Može se reći da Rusija ima preveliko međunarodno prisustvo u odnosu na veličinu.
Njen vojni budžet je deseti deo američkog i manje od polovine kineskog, ali je njena diplomatska mreža gotovo iste veličine. Osma je zemlja po broju stavnovnika i dvanaesta ekonomija na svetu.
Ruska međunarodna diplomatska mreža je nasleđe njene imperijalne prošlosti, kao jedne od velikih sila 19. veka, kao i njenog statusa iz vremena Hladnog rata.
Ona ima brojna predstavništva u Istočnoj Evropi i u zemljama koje su njene bivše saveznice, poput Kine, Vijetnama, Kube i Angole, kao i nasleđe Sovjetskog saveza u Africi i Aziji.
Veličina njene mreže odražava nesmanjene ambicije na svetskom planu.
Izbacivanje ruskih diplomata prošle nedelje, iako značajno, samo privremeno može da umanji ruski diplomatski uticaj.
Smanjeno diplomatsko prisustvo u zemljama koje su izbacile ruske zvaničnike, kao i u NATO-u, dovešće do neravnoteže i smanjiće trgovinske i kulturne aktivnosti.
Ovi rezovi će se najviše osetiti kada je reč o obaveštajnim sposobnostima, bar u kraćem roku.
Proterivanje se verovatno odnosi na poznate obaveštajce: Australija je, na primer, jasno stavila do znanja da je izbacila „neprijavljene obaveštajce“ – tako je i Velika Britanija opisala 23 diplomate koje je proterala iz zemlje.
Rusiji će biti potrebno vreme da zameni obaveštajce koje je izgubila, unutar ambasada i predstavništava koja uživaju diplomatski imunitet.
Ruski predsednika Vladimir Putin, bivši agenta KGB-a, će sigurno osetiti štetu nanetu ruskom obaveštajnom sistemu.
Odluka Rusije da izbaci britanske i američke diplomate usledila je nakon poteza njihovih zemalja da proteraju ruske diplomate.
Ova uzajamna proterivanja su bolna za obe strane. Rusija je najveća zemlja na svetu, stalni član Saveta bezbednosti, dvanaesta po veličini privrede i vodeći proizvođač nafte i gasa – druge zemlje imaju koristi od njenih predstavnika u Moskvi.
Umeđuvremenu, istraga Organizacije za zabranu hemijskog oružja u slučaju Skripelj se nastavlja.
Ako se pronađu dokazi da je Rusija umešana, to će samo produbiti jaz između Moskve i ostatka sveta.
Autor teksta Aleks Oliver je direktorka Instituta Lovi iz Sidneja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
