„Marševi, potpisivanje peticija i pisanje poslanicima nisu dovoljni da dovedu do radikalnih promena“, tvrdi Alana Birn.
Ona je portparolka grupe koja se bori za očuvanje životne sredine Pobuna protiv izumiranja, osnovane prošle godine u Londonu.
Cilj grupe je da postigne nula emisije ugljenika do 2025. godine i veruje da njihove metode nenasilne građanske neposlušnosti mogu da prisile vlade na preduzimanje mera za postizanje te promene.
Ali koliko je ova taktika bila uspešna u prošlosti?
- Ko su aktivisti „Pobune protiv izumiranja“ i šta žele
- Protesti „Pobuna protiv izumiranja“ nastavljeni u Londonu uprkos zabrani
Globalni protest
Da bi skrenula pažnju na svoju borbu, grupa je 7. oktobra pokrenula dvonedeljne proteste u gradovima širom planete.
Aktivisti se odriču nasilja, ali, kako Birn sama priznaje, koriste taktiku šoka. Članovi obično blokiraju najprometnije saobraćajne raskrsnice u gradovima ili pod opsadu stavljaju važne vladine kancelarije.
„Mi verujemo i u ometanje ekonomije da bismo naterali vlade da se pozabave onim što im tražimo.“
Ona želi da se ljudi iz svih sfera društva pridruže njihovom pozivu na građansku neposlušnost.
Ali anketa pokazuje da metode koje ova grupa primenjuje u Velikoj Britaniji više podržavaju, nego što im se protive samo mladi starosti između 18 i 24 godine.
Stopa uspešnosti
Ipak, Pobuna protiv izumiranja ne sumnja u uspeh. Oni kažu da su njihovi demonstranti jedan od glavnih razloga zašto je britanski parlament proglasio klimatske promene ekološkim vanrednim stanjem.
Ova globalna ekološka aktivistička grupa inspiraciju pronalazi u istraživanju koje su sprovele Erika Čenovet i Marija Stefan, koje su proučavale stopu uspešnosti nenasilnih protesta.
Istraživačice su sakupile podatke iz 323 nasilne i nenasilne kampanje.
„Duže od veka, od 1900. do 2006. godine, kampanje nenasilnog otpora bile su dvaput efikasnije od nasilnih u postizanju navedenih ciljeva“, zaključile su istraživačice.
One takođe pokušavaju da definišu šta to čini nenasilni protest.
„Učenjaci su identifikovali stotine nenasilnih metoda – uključujući simbolične proteste, ekonomski bojkot, radničke štrajkove, političku i društvenu nesaradnju i nenasilnu intervenciju – koje su razne grupe koristile kako bi mobilisale javnost da se suprotstavi ili podrži različite političke stavove, da delegitimišu protivnike i uklone ili ograniče izbor njihove moći.“
Direktno delovanje
Pobuna protiv izumiranja kaže da će ove metode biti efikasne u postizanju njihovih ciljeva.
„Došli smo do zaključka da je jedini način da prevaziđemo ukopanu političku moć preko rasprostranjenih kampanja masovnog nenasilnog direktnog delovanja“, kaže Rodžer Halam, jedan od suosnivača grupe u kolumni napisanoj za list Gardijan.
U Njujorku, aktivisti Pobune protiv izumiranja učestvovali su u „pogrebnoj povorci“ do Vol strita, gde su neki bacali lažnu krv preko slavne bronzane statue bika u finansijskom kvartu. Ova akcija iznervirala je vozače i neke zvaničnike.
Mnogi kojima je već dosta ometanja svakodnevnog života izazvanog takvim protestima često kažu da, u demokratijama, čovek mora do promene da dođe u sistemu iznutra.
Ali američki učenjaci se ne slažu s tim.
„Nenasilna borba odvija se van tradicionalnih političkih kanala, po čemu se izdvaja u odnosu na druge nenasilne političke procese kao što je lobiranje, agitovanje i ozakonjivanje.“
Alana Birn priznaje da metode nisu univerzalno popularne: „Uvek postoji rizik da ćete iznervirati neke ljude. Dok god ostanemo mirni i aktivno se obraćamo svima na političkom horizontu, mi ćemo uspeti.“
Ali ona kaže da je cilj njene grupe da pomogne ljudima da prenesu vlastitu poruku vladama.
„Mi nismo protiv demokratije. Političari više ne slušaju narod. Mi želimo da narod dobije priliku da sam reši krizu.“
Društvena promena
Nenasilni protesti koriste se naširoko širom sveta, kako bi doveli do društvenih promena na širokom planu.
„Neke od najvažnijih promena koje smo doživeli poslednjih godina desile su se preko kampanja narodnog nenasilnog građanskog otpora“, kaže profesor Isak Svenson.
On predaje na katedri za Istraživanje mira i konflikta, na Univerzitetu u Upsali, u Švedskoj.
„Protekle godine, nenasilne pobune bile su uspešne u Tunisu, Alžiru i Sudanu, a manje uspešne u Siriji, Bahreinu i Libiji“, kaže on.
Nenasilne kampanje naširoko se koriste za promenu režima, za postizanje samoopredeljenja, protiv strane okupacije i radi rešavanja raznih pitanja koja se tiču rodne i etničke jednakosti, ljudskih prava i životne sredine.
Proroci nenasilja
Mahatma Gandi, Martin Luter King i Nelson Mandela veoma su cenjeni zbog svoje pionirske upotrebe građanske neposlušnosti.
Gandi je nenasilnu borbu zvao „satiagraha“, što znači „snaga istine“. Prema ovoj doktrini, cilj svakog nenasilnog sukoba jeste da preobrati protivnika; da mu pridobije um i srce.
Gandi je bio uporan u verovanju da satiagraha nije oružje slabih – „Satiagraha je oružje jakih; ono ne dopušta nikakvo nasilje ni pod kakvim uslovima i uvek insistira na istini.“
Mnogi su na početku bili skeptični prema njegovim metodama, ali nakon duge borbe koja je podrazumevala brojne postove, marševe i odbijanje saradnje s administracijom, njegove metode su se pokazale efikasnim i kolonijalna okupacija Indije je bila okončana.
Najefikasnije
Profesor Isak Svenson kaže da nenasilni protesti imaju veće šanse za uspeh u određenim uslovima.
„Nenasilne kampanje su, uopšte uzev, najefikasnije ako uspeju da se obrate širokoj društvenoj bazi sa većim segmentima stanovništva, ukoliko kampanje imaju ostvarive ciljeve, taktički su inovativne i ostaju do kraja nenasilne.“
Svenson kaže da ljudi koriste nenasilne proteste čak i u izuzetno opasnim situacijama.
„Građanska neposlušnost protiv ISIS-a (Islamske države) u Siriji poprimila je razne oblike, uključujući javne proteste (mada retke), odbijanje saradnje i razne druge činove koji mogu da se dožive kao ‘svakodnevni otpor’.“
Javna stvar
Drugi istraživači kažu da pod određenim uslovima građanska neposlušnost nije samo opravdana, već i pohvalna, kad pomogne da se isprave velike nepravde.
„Građanska neposlušnost nije privatno, individualno, ilegalno ponašanje, kao kad skinete piratizovani snimak sa interneta“, tvrdi Kimberli Braunli, sa Univerziteta u Voriku.
„Mora da postoji definisan javni cilj – morate vlastima unapred da saopštite da ćete prekršiti zakon i morate da budete u mogućnosti da preuzmete odgovornost za svoja dela.“
Ona kaže da građanska neposlušnost mora da bude poslednja opcija i, da bi uspela, organizatori pokreta moraju da se obrate javnosti za pomoć.
Ali masovna mobilizacija nije uvek neophodna za početak neke kampanje.
„Roza Parks koja je odbila da ustupi sedište belom putniku pokrenula je masovni protest jednim jedinim činom prkosa“, kaže Braunli.
Naglasak na poruci
Neki istaknuti mirni protesti završili su se neuspehom. Više od 60 godina nenasilja nije dovelo tibetanske Budiste ništa bliže njihovim zahtevima za kulturnom, verskom i političkom slobodom.
S druge strane, mnoge zemlje, uključujući SAD, osvojile su slobodu pribegavši oružanoj pobuni.
Postoje i brojni primeri kad je revolucija uspela uz pomoć oružja.
Ali ima još više primera kad je oružani otpor propao, a Braunli kaže da nenasilje ima jednu veliku prednost.
„Jedna od velikih mana nasilja je da ono izvitoperi poruku.“
„Ukoliko pribegnete nenasilju, možete da održite naglasak na poruci, a to povećava vaše šanse za uspeh.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
