Odbodnici u skupštini Zagreba — Posle zemljotresa u Zagrebu, predstavnici vlasti našli su se da bi razgovarali o pomoći i obnovi grada

Lana Bunjevac, novinarka iz Zagreba, nosi masku u zatvorenim prostorijama već mesecima, čak i kada to nije bila obaveza u Hrvatskoj.

„Nošenje maske u situaciji pandemije smatram općom kulturom i ne mogu shvatiti zašto je nekim ljudima to toliki problem“, kaže Lana za BBC na srpskom.

„U svakom slučaju, mnogo je ugodnije disati pod maskom, nego na respiratoru“.

Hrvatska se u decembru našla na samom vrhu liste Evropske unije po broju novozaraženih na milion stanovnika, a tokom novembra je bila sedma na listi EU po broju preminulih od korona virusa na 100.000 ljudi.

„Kada je početkom novembra bilo očigledno da su brojevi u Hrvatskoj preopasni, danima su brojni stručnjaci slali poruke premijeru i Vladi i Stožeru (Kriznom štabu)“, kaže za BBC na srpskom doktor Ivan Đikić, direktor Instituta za biohemiju na Gete univerzitetu u Frankfurtu, koji je poreklom iz Hrvatske.

„Nudili smo točne podatke i predlagali ozbiljnije i strožije mjere koje bi tada imale veći učinak i zaštitili i zdravlje ali i privredu.

„Kao posljedica ignoriranja znanstvenih podataka Hrvatska je izgubila kontrolu nad širenjem virusa“.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković, koji je i sam tokom novembra bio pozitivan na korona virus, početkom tog meseca odbacio je zahteve Đikića i lekara iz šest hrvatskih udruženja za pooštrenje mera.

Ipak, posle dve nedelje je i sam reagovao i uveo dodatne mere.

„Konstatirana je ozbiljnost situacije“, rekao je tada Plenković.

Hrvatska od 12. decembra ima i dodatne mere predostrožnosti, a epidemiolozi za BBC objašnjavaju kako je Hrvatska došla u ovu situaciju i kako bi mogla da se izbori sa njom.

Dobar početak i „opuštenije ljeto“

Lana već godinama radi od kuće i život joj se zbog pandemije nije mnogo promenio.

„Na početku epidemije virus je bio nov i nepoznat, gledali smo tragične slike iz Bergama i vjerujem da nitko nije htio tako završiti“, kaže ona.

U proleće 2020. Hrvatska je bila „usredsređena na struku i savete znanstvenika i vrlo uspješna“ u borbi protiv korone, kaže Ivan Đikić.

„Imala je oko 100 preminulih unutar 5 mjeseci pandemije“, kaže on.

„Građani su bili motivirani da slede upute i mere za odbranu od korona virusa, jer su imali poverenje u struku i točne podatke koje su javno prezentirali.

„U proljeće je bio i očigledan strah kod političara pa se nisu previše mješali u struku i nekada su i donosili vrlo stroge mjere koje nisu bile neophodne“.

Slavlje usred korone

Proslava o kojoj priča ceo svet: Kako je gorelo nebo iznad Splita

Lana kaže da je svima u Hrvatskoj „ljeto bilo nešto opuštenije“.

„Onda je došla turistička sezona kojom se situacija očekivano pogoršala“, kaže za BBC Igor Frančetić, redovni profesor interne medicine i kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu u Zagrebu.

„Ipak, i nakon turističke sezone su kasno uvedene strože mere.

„Nisu zatvoreni noćni klubovi, barovi, gde se ne drži distanca, a dopuštene su i svadbe koje su dosta pogoršale situaciju, pogotovo u istočnoj Hrvatskoj. Ni u crkvama nije bilo distance“.

„Kalkulirani rizik“

Premijer Plenković je tokom leta u intervjuu za CNN rekao da je otvaranje Hrvatske za turiste bio „kalkulirani rizik“.

„Uspjeli smo napraviti kombinaciju mjera za zaštitu zdravlja građana, ali i takvih koje su omogućile da jedna od najvažnijih ekonomskih grana, turizam, prosperira“, rekao je on tada.

Ivan Đikić misli da je upravo tokom „kalkuliranog rizika“ došlo do dominantnog političkog interesa.

„To se tokom leta nije videlo, jer je širenje virusa bilo ublaženo budući da su ljudi mnogo više vremena provodili napolju“, kaže on.

„Ali mnogu stručnjaci, uključujući i mene, govorili smo tada da je leto najveći rizik, jer ćemo, ako ljudima kažemo da je stvar pod kontrolom – poslati poruku da virus više nije toliko opasan i da se mogu opustiti“.

Problematičan novembar i vrhoglavi decembar

U Hrvatskoj je tokom novembra beleženo između dve i četiri hiljade slučajeva zaraženih dnevno.

Ukupan broj zaraženih u toj zemlji se sa 46.547, koliko je bilo poslednjeg dana oktobra, povećao na 128.442, koliko ih je bilo krajem novembra.

„Stanje je pogoršano i stoga što strože mjere nisu bile donesene pravovremeno, već se s njima kasnilo dobrih mjesec dana“, misli Lana.

„Hrvatska je dugo bila zemlja s gotovo najliberalnijim mjerama u Europi, što nam se sad fino obilo o glavu“.

Od kraja novembra do 13. decembra broj zaraženih je skočio za još oko 50.000.

Tako se za mesec i po dana, od kraja oktobra do sredine decembra, broj zaraženih povećao gotovo četiri puta.

Ivan Đikić kaže da je Hrvatska „došla na listu najzahvaćenijih zemalja u Evopskoj uniji po incidenciji zaraženih na 100.000 stanovnika u bloku od poslednja dva tjedna“, što je od početka do sredine decembra.

„To će sve imati posljedice na produženje krize i poteškoća ne samo u zdravstvenom sustavu nego u privredi“, misli on.

Situacija je posebno problematična, kaže Igor Frančetić, na severu Hrvatske.

„Tamo su ljudi tradicionalno disciplinovani, ali dosta njih radi u Sloveniji i u Austriji“, kaže Frančetić, profesor na Medinskom fakultetu u Zagrebu.

Nove mere: Jedan kupac na deset kvadrata

U Hrvatskoj je obavezno nošenje maske u svim zatvorenim prostorima, kao i na otvorenim gde nije moguće održavati razdaljinu.

Na javnim okupljanjima može da bude najviše 25 ljudi, a na privatnim deset.

Takođe, uređen je i broj ljudi koji može da bude u trgovinama.

Ako prodavnica ima deset kvadrata u njoj može da bude samo jedan kupac, a broj se povećava sa veličinom prodavnice.

„Koliko ja vidim, mjere se poštuju u dućanima, u institucijama tipa banka, pošta, sud“, kaže Lana.

„Poštuju se i u javnom prijevozu, iako će se uvijek naći osobe koje maske nose na bradi.

„Problem su još uvijek privatna okupljanja, pa su odnedavno uvedene i kazne za nenošenje maski i nepridržavanje mjera“.

Ukinute su i sve sportske aktivnosti, osim fudbalske prve lige.

Šta dalje

Ivan Đikić misli da treba „spriječiti sva neesencijalna mjesta gdje se ljudi okupljaju, među kojima i klubove, koje Vlada nije željela zatvoriti cijelo ljeto do polovice novembra iako su bili među glavnim izvorima širenja virusa“.

„Neophodna pravilna i iskrena komunikacija s građanima, jer nijedna mera ne djeluje ako nema podršku ljudi“, kaže on.

Na broj zaraženih u Hrvatskoj mnogo će uticati i proslava Božića krajem decembra, kaže Frančetić.

„Zabrinjava što jedan deo ljudi misli da će se uoči Božića olakšati mere“, dodaje on.

„To može još dodatno da pogorša situaciju“.

Frančetić daje primer Francuske u kojoj su strogim merama uspeli da smanje broj zaraženih sa 80.000, na 20.000 dnevno.

O Fajzerovoj vakcini i nus pojavama

I Frančetić i Đikić su pročitali podnesak o Fajzerovoj vakcini – sažetak dokumentacije.

„On ima 50 strana, a celokupna dokumentacija je tri ormana papira“, objašnjava Frančetić.

„Na osnovu onoga što sam pročitao, čini se kvalitetnim, ali jedno je kada testirate 30.000 ljudi, a drugo kada vakcinu date tri miliona ljudi“.

On kaže da je Hrvatska već kupila određene količine Fajzerove, ali i vakcine Oksforda i Moderne.

Za razliku od Srbije, čiji lekovi moraju da prođu proveru Agencije za lekove, Hrvatska ima i opciju da vakcinu proveri Evropska agencija, koja će to uraditi krajem decembra, kaže Frančetić.

Član Nemačke i Američke akademije nauka Ivan Đikić kaže je proučio podnesak Fajzera i da su „rezultati izrazito pozitivni i optimistični“.

„Ljudi treba da znaju da je vakcina djelotvorna na humoralni i stanični imunitet, te da ne postoje ozbiljni nus efekti te vakcine.

„Kod 30 odsto pacijenata koji su primili i drugu dozu vakcine ima blagih i tolerantnih nus pojava kao crvenilo, otok, bol u mišiću, blaga temperatura i drugi.

„No to je prihvatljivo i usporedivo s drugim vakcinacijama“.

Đikić kaže da ima dve poruke za javnost – prva je da je rizik od nus pojava daleko manji nego što su komplikacije i simptomi kod infekcije Kovidom-19.

Druga je da svako ko se vakciniše pomaže drugima.

„Kada 60 do 70 odsto populacije bude vakcinisano – mi ćemo pobediti virus“, dodaje on.

Kako se Nemačka bori

Đikić kaže da Nemačka za sada ima najbolje sveukupne podatke u Evropi.

„Njemačka je uvela blage mere početkom novembra, te mere su zaustavile rast, ali nisu dovede do značajnog pada broja zaraženih“, kaže on.

Kancelarka Angela Merkel je objavila nove restriktivne mere sredinom decembra, koje predviđaju zatvaranje zemlje do 10. januara, sa izuzetkom za Božić, od 24. do 26. decembra.

„Ona je u emotivnom govoru ukazala na opasnosti i veliki broj umrlih, te pozvala ljude na solidarnost za vreme Božića – da neokupljanjem spašavamo ljudske živote.

„Stvar je jasna – odgovornost političara je velika. Pri tome nisu važne samo mere koje se uvode nego i poruke koje oni šalju javnosti“.