Korona virus i porodično nasilje: Bekstvo tokom izolacije – pet predmeta koji su pomogli žrtvi zlostavljanja

Neki ljudi bi možda bili zadovoljni što su sa posla poslati na odmor, ali za Viktoriju je to bila zastrašujuća mogućnost.

„Sećam se tog osećaja užasa u stomaku dok sam se poslednjeg dana vozila sa posla misleći: ‘Koliko će proći pre nego što budem mogla da pobegnem?'“

Viktorija je već propatila godine i godine zlostavljanja od partnera pre nego što je pandemija korona virusa preokrenula svet naglavačke.

Ali kad je Velika Britanija ušla u izolaciju u martu, njen život je postao još teži.

• One su u karantinu sa onima koji ih zlostavljaju
• Zbog čega žene u Srbiji najčešće stradaju od ruke najbližih
• „Nijedna žena manje“: Šest žena ubijeno u porodičnom nasilju u Srbiji od januara

To je situacija koju su doživele žrtve porodičnog nasilja širom planete, a UN je zove „senka pandemije“ – što je ove godine glavna tema za BBC 100 žena.

Na svaka tri meseca produžene izolacije, procenjuje se da će dodatnih 15 miliona žena širom sveta biti pogođeno nasiljem od intimnog partnera.

„Sedeo je tamo sve vreme, a ja sam mogla samo nakratko da ga isključim“

Koliko je pamćenje služi, Viktorijin partner je pokušavao da kontroliše svaki njen potez.

Zvao bi je 10, 20, 30 puta dnevno.

Jednog dana dok je njen telefon bio utišan na spratu, poslao je majčinu prijateljicu da vidi šta ona radi.

Zbog pandemije i izolacije 15 miliona žena žrtve su nasilja u porodici:

Pre pandemije zamalo je uspela da ga napusti – radeći naporne večernje smene kako bi uštedela za depozit za vlastiti stan.

Ali ti planovi su se izjalovili kad je jedno njeno dete završilo u bolnici.

Do tog vremena, Viktorijin partner je već uspeo da je otuđi od svih prijatelja i porodice.

I sad su se njih dvoje našli zaključani u kući zajedno 24 časa dnevno, sedam dana nedeljno.

Nisu mogli da izađu ni u nabavku ili u teretanu, zato što su zdravstveni problemi deteta značili da porodica mora da se drži potpunog karantina.

Imali su baštu, ali je Viktorijin partner odbijao da ih pusti da izađu u nju.

Govorio im je da mogu da se zaraze korona virusom čak i na svežem vazduhu, daleko od drugih ljudi.

• Zašto nije dobro da partner proverava vaš telefon
• „Nije bio srećan dok me nije imao samo za sebe“
• Zaključani zajedno – Rusija: Kako žive žrtve porodičnog nasilja u uslovima karantina

I tako je Viktorija pokušala da proživi duge dane pohađajući onlajn kurs.

Čak i tad, on bi sedeo pored nje dok ona uči i posle toga proveravao šta je sve ona gledala na internetu.

Napetost je postala toliko nepodnošljiva da je Viktorija počela da razmišlja o samoubistvu.

Ležala bi budna noću, pokušavajući da smisli način da pre toga prebaci decu negde na bezbedno.

„Razmišljala sam da moram da se ubijem, zato što nisam mogla da živim tako ostatak života a nisam videla nikakav izlaz.“

Pogledajte video: U izolaciji sa nasilnikom

Ali kad je naučila da hekla, otkrila je da je to umiruje, što joj je pružilo mogućnost da se usredsredi na nešto drugo.

Mnogi ljudi su se nekom novom hobiju u izolaciji posvetili iz dosade.

Ali za Viktoriju to je postala slamka spasa.

Počela je da provodi čitave dane praveći stvari za spoljni svet unutar četiri zida – odeću za prijateljicinu novu bebu, torbu za njenu ćerku koju će ova moći da koristi kad izađe iz karantina.

„Iako je on sve vreme sedeo tamo ili me sledio svuda, mogla sam da se zaboravim u tome i nakratko da ga isključim iz svega.

„Bila je to jedna od retkih stvari koja mi je dala snage da nastavim.“

„Bilo joj je dosta kako kontroliše svakoga i koliko smo uplašeni sve vreme“

Ali kako je prinudni odmor njenog partnera produžen do jula, a potom i do septembra, situacija kod kuće počinjala je da se otima kontroli.

Već ionako sklon piću, počeo je da troši 500 funti (oko 560 evra) mesečno na alkohol.

A piće je sa sobom donelo i stalnu pretnju od nasilja.

Postavio je bejzbol palicu pored ulaznih vrata i pendrek na stepeništu, a noževe je ostavio svuda po kući.

Viktorija je znala da je u stanju da ih upotrebi – prethodno joj je rekao da će joj prerezati grkljan ako ikad pokuša da ga napusti.

Oko dve trećine žena u Engleskoj koje trpe porodično nasilje reklo je za anketu Pomoć ženama objavljenu u avgustu da se njihova patnja pogoršala tokom prve izolacije u Velikoj Britaniji početkom godine.

Pogledajte video: Pet načina da pomognete žrtvama nasilja

Jedno od Viktorijine dece na kraju je pokrenulo njihovo bekstvo.

Ćerka je, naime, poslala poruku poverljivoj službi podrške za mentalno zdravlje.

Potom je uspela da pobegne iz kuće i da odsedne kod člana porodice koji ih je podržavao.

„Bilo joj je dosta kako kontroliše svakoga i koliko smo uplašeni sve vreme“, kaže Viktorija.

„Moja ćerka mi je dala svoj par papuča da ih nosim“

Nije najjasnije šta je tačno Viktorijina ćerka rekla službi za mentalno zdravlje, ali policija je posetila njihov porodični dom da proveri da li je sa njom sve u redu.

Reakcija njenog partnera bilo je još veće odavanje piću, dok su se ona i deca krili na spratu.

I u ranim jutarnjim časovima on je ušao u Viktorijinu spavaću sobu i pokušao da joj otme telefon, zahtevajući da zna šta je njena ćerka govorila o njemu.

Kad je Viktorija odbila da mu ga preda, udario ju je pesnicom u lice.

Ona je počela da doziva drugu ćerku, koja je pozvala policiju, a brzo su probudili mlađu decu i uspeli da ih izvedu iz kuće.

Bilo je pola dva ujutro. Viktorija nije imala vremena da ponese odeću – izašla je u šortsu i majici na bretele i cipelama u kojima nije mogla lepo da hoda.

Njena ćerka joj je dala svoj par japanki i one su se zaputili u noć.

„Vodila sam računa da ponesem majčin poklon – bademantil“

Viktorija i njena deca potražili su utočište kod rođaka, dok je policija uhapsila njenog partnera.

Narednog jutra ona se ušunjala nazad u kuću dok je on bio u pritvoru.

Brzo je pokupila neke stvari – igračke za decu, igle za heklanje.

Uzela je i svoj bademantil, poklon od njene majke.

Viktorijin partner joj nije dozvoljavao da vidi rođenu majku dve godine pre nego što je ova umrla od raka.

Na prvu godišnjicu njene smrti, počeo je da tvrdi da on boluje od iste vrste raka.

„Pažnja nije bile usmerena na njega i on je znao da će me uznemiriti ako to bude rekao“, kaže ona.

Viktoriji je drago što se setila da uzme uspomenu na majku, pošto se posle više nikad nije vratila u kuću.

Kontaktirala je Pomoć ženama i u roku od nekoliko dana ona i njena deca uselili su se u sigurnu kuću.

Prvih nekoliko nedelja tamo bilo je veoma teško.

Deca su loše reagovala na buku i lupanje vratima, a Viktorija je imala problema da zaspi, zamišljajući da njen partner stoji pored vrata.

Ali na kraju su počeli da se osećaju istinski bezbedno.

„Kad ne dobijate stalne pozive i tekstualne poruke, ili ne očekujete da će neko svaki čas razvaliti vrata i otkriti vas usred noći, počnete da se opuštate – osećate se kao da možete da dišete“, kaže ona.

„Posle kiše dolazi duga“

Iako sigurna kući nudi bezbedno utočište od spoljnog sveta, ona nije imuna na pandemiju.

Viktorija kaže da je veoma zahvalna što je dobila mesto tamo.

Ali stalne izolacije značile su da neke porodice nisu uspele da pođu dalje, smanjujući prostor za druge, budući da je potražnja porasla za 150 odsto.

Pozivi britanskoj Nacionalnoj SOS liniji za prijavljivanje porodičnog nasilja povećali su se za 120 odsto jedne konkretne noći u ranim danima izolacije.

Proteklog meseca potražnja je takođe bila u stalnom porastu, kaže dobrotvorna organizacija Refjudž koja drži SOS liniju.

• „Kad se setim udaraca, navučem patike i samo trčim“
• Ubice partnerki „prate obrazac“ od osam koraka
• SOS linije: Čemu to služi, a često i ne radi

A kad je neko u Viktorijinoj kući bio pozitivan na testu za Kovid-19, žene su ponovo stavljene u karantin, što je mnogima povratilo traumatične uspomene na zatočeništvo sa njihovim zlostavljačem.

„Izolacija je bila veoma teška u samom startu, zato što me je vratila u to ‘stanje’, kad nisam smela da radim ovo ili ono“, kaže Viktorija.

„Ali posle nekoliko dana, više nije bilo toliko loše. Pomislila sam: ‘Okružena sam ljudima kojima je stalo do mene, mogu da izađem u baštu. Znam da ću biti slobodna za nekoliko nedelja.“

Iako je sigurna kuća pružila Viktoriji utočište, ona nije uspela da ima previše interakcije sa spoljnim svetom.

Radi njene vlastite bezbednosti, sigurna kuća joj je rekla da promeni telefonski broj i da nikom ne govori novu adresu, mada je smela da obavesti prijatelje i porodicu da je na bezbednom.

I zato joj je bilo neočekivano iznenađenje kad je, preko treće strane, dobila razglednicu od stare prijateljice.

Poruka na njoj glasila je: „Posle kiše dolazi duga.“

Viktorija jedva čeka da započne novi život sa svojom porodicom nazad u društvu, oslobođena od straha.

Ali sigurna kuća im je omogućila da se ponovo osećaju normalno.

„Nisam znala šta će biti sa nama, ali sve što nam je trebalo već smo imali tamo. I osećali smo se udobno, dobro. To nam je sada kao dom.“

Mnogi ljudi se plaše da pandemija znači da će Božić biti drugačiji ove godine, ali za Viktoriju to je najbolji deo svega.

Naučila je neke od drugih žena da heklaju i one sada prave božićne ukrase koje će da šalju porodicama.

Možda je tek novembar, ali ona je već kupila sve poklone, a njena deca već imaju božićne jelke u svojim sobama.

„Božić će biti divan – možemo da jedemo šta želimo, možemo da radimo šta hoćemo. Unapred se tome radujem“, kaže ona.

*Imena su izmenjena

Ako primetite ili trpite nasilje – prijavite ga i potražite pomoć na besplatni broj 0800-100-007.

Broj Autonomnog ženskog centra je dostupan svakog radnog dana od 10 do 20 časova.

Za područje Vojvodine – SOS telefon je 0800-10-10-10, svakog radnog dana od 10 do 20 časova.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]