Marko Janković iz Beograda je prvog dana po otvaranju tržnih centara odlučio da ode u kupovinu garderobe i obuće.

Pošto poslednja dva meseca radi od kuće, protokol oblačenja na poslu se promenio – ne mora svakog jutra da oblači odelo i košulju.

„Nisam mogao svakog dana da nosim istu trenerku“, kaže Janković.

Čini se da su mnogi imali sličnu želju – društvene mreže i medije preplavile su fotografija kupaca koji, uglavnom, strpljivo čekaju u redovima da obnove garderobu.

Prvi odlazak u tržni centar po ukidanju vanrednog stanja, Marko opisuje kao „i svaki drugi“.

„Osim što nije bilo velike gužve u radnjama, a prodavci su nosili maske i rukavice“, kaže on.

Takođe kaže da se sa zvučnika u tržnom centru umesto muzike povremeno čula molba uprave da kupci drže distancu od dva metra između sebe.

„Kupovni post“ od dva meseca

Marko tokom kupovine nove trenerke i patika nije morao da čeka u redu, jer u tržnom centru nije bilo gužve, što nije bio slučaj pred nekim radnjama u centru Beograda.

Snimak ovog tviteraša izazvao je burne reakcije javnosti.

Red za Zaru 😳 pic.twitter.com/51fk1UAdJD
— Jovan Lalošević (@docajoca) May 6, 2020

U komentarima su se mnogi pitali kako su ljudi izdržali kupovni post i da li u ovoj prodavnici nešto dele za džabe.

Slična scena zabeležena je i nekoliko dana kasnije, ispred prodavnice haljina u centru Beograda.

Zbog ograničenog broja osoba koje mogu da uđu u radnju, ispred se napravio red od nekoliko metara uz ulicu.

Psihološkinja i psihoterapeutkinja iz EOS centra Ljiljana Bogetić kaže da ovakvo ponašanje kupaca ukazuje na „zavisnost od kupovine i problem s kontrolom impulsa“.

Da li će pantalone koje probate, a ne kupite biti dezinfikovane posle?

Iz uprave BIG tržnih centara kažu za BBC na srpskom da su na svim ulazima postavljeni sanitizeri za dezinfekciju ruku i barijere za dezinfekciju obuće.

Zaposleni nose zaštitnu opremu i poštuju međusobno rastojanje od dva metra.

„Neki od naših zakupaca su najavili da neće dozvoljavati isprobavanje artikala, dok će zakupci koji su odlučili da to dozvole vršiti dezinfekciju robe odmah nakon probanja“, kažu iz uprave BIG tržnih centara.

prodavnica u centru grada — Prolećna kolekcija

Veće zadovoljstvo u prodavnici kada kupiš, nego onlajn

Mnogi su otkrili čari kupovine jednim klikom tokom perioda ograničenog kretanja i zatvorenih prodavnica.

Ali su mnogi i pohrlili prvog dana po otvaranju tržnih centara da provere kakva je prolećna kolekcija.

„To su uradili iako su znali da nije dobro da budu u zatvorenim prostorima i tamo gde ima puno ljudi“, kaže psihološkinja.

Kaže da kada ljudi ispune sebi želju, odnosno kupe sebi nešto, luče hormon zadovoljstva- dopamin.

„I zato i vole da idu u kupovinu, jer imaju osećaj kratkoročnog zadovoljstva“.

Bogetić napominje da odrasla i zrela osoba treba da ima kontrolu nad osećanjima i da zna kako da ih obuzda, ako za to postoji opravdan razlog i viši cilj.

„Dovoljan razlog za neodlazak u kupovinu bez preke potrebe je svakako sopstveno zdravlje, kao i i zdravlje drugih ljudi“, kaže Bogetić.

Izlazak napolje povezan sa kupovinom

Bogetić kaže da je period koji smo proverili u karantinu velika lekcija i prilika da naučimo kako da ispunjavamo potrebe i da se osećamo dobro bez primamljivih ponuda potrošačkog društva.

Preterana kupovina hrane i toalet papira na početku vanrednog stanja pokazala je koliko su ljudi, zapravo, uplašeni, jer je postojao realan strah da ćemo dva meseca biti zatvoreni u kući, poput Kineza i Italijana, dodaje.

„Kod nekih je nastupila i panika, jer nisu mogli da kontrolišu novonastalu situaciju i jedino na šta su imali uticaj u tom trenutku jeste kako da se obezbede u narednom periodu“, objašnjava ona.

Primetila je da je i tokom vanrednog stanja bilo onih koji nisu imali preke potrebe za kupovinom, ali su ipak čekali red da uđu u prodavnicu, makar zbog jedne stvari.

Dodaje da nekima ne pričinjava zadovoljstvo da izađu samo u šetnju.

„Kada izađu u šetnju, moraju da odu i kupe nešto, iako im to ne treba“, kaže ona.

Zanimljiva joj reakcija ljudi koji su odmah po ukidanju vanrednog stanja počeli da se ponašaju kao „pušteni s lanca“, kao da virusa više uopšte nema, iako su brojke obolelih slične kao i za vreme vanrednog stanja.

„To govori o niskom nivou svesti i neopreznosti“, kaže Bogetić.