Korona umetnost Tajana Dedić Starović — Mnogi umetnici nastavili su da stvaraju u uslovima vanrednog stanja i policijskog časa.

Beogradski fotograf Bojan Džodan snalazi se tražeći onlajn poslove jer su mu sva dogovorena fotografisanja otkazana zbog epidemije korona virusa.

„Pošto živim od fotografije, mere koje su sprečile okupljanja i događaje vrlo su opasne za moju egzistenciju“, kaže Džodan za BBC na srpskom.

Prvog dana po ukidanju vanrednog stanja, 7. maja, Vlada Srbije je usvojila zaključak da se samostalnim umetnicima dodeli bespovratna pomoć u iznosu od 90.000 dinara.

Međutim, to za Džodana ne znači ništa – jedan je od mnogobrojnih stvaralaca koji nisu vidljivi za sistem jer nemaju status samostalnog umetnika.

Više od trećine umetnika u Srbiji bez ikakvih prihoda

Dok pojedine države u regionu pripremaju i sprovode mere pomoći registrovanim samostalnim umetnicima, neki od njih će ipak morati da prežive isključivo od ušteđevine, pod uslovom da je imaju.

Manja Ristić je violinistkinja i multimedijalna umetnica iz Beograda. Takođe je i samohrana majka koja izdržava dete sa posebnim potrebama.

Mnogi Manjini poslovi vezani su za međunarodnu scenu i angažmane u inostranstvu, a epidemija korona virusa ugrozila je njene prihode.

„Ja u Srbiji nemam normalnu mogućnost za zaradu ni u normalnim uslovima. a onda su mi otkazani svi inostrani programi i turneje. Bez međunarodnih događaja ne mogu da zaradim dovoljno“, kaže Manja za BBC na srpskom.

Ona ima status samostalne umetnice u Udruženju likovnih umetnika Srbije (ULUS), što je stavlja u grupu od 2.373 umetnika i umetnica kojima država plaća socijalno i zdravstveno osiguranje.

Ovaj status znači i da joj sleduje državna pomoć od 90.000 dinara.

Svoje sledovanje namerava da rasporedi na dva dela – jedan će podeliti sa prijateljima koji su „nevidljivi za sistem“ jer „mi i van pandemije živimo tako što jedni druge ispomažemo od honorara do honorara“.

„Ako budem u prilici, drugi deo pomoći ću simbolično da uložim u putnu kartu za svoju četvrtu, pa makar i privremenu, životnu migraciju.

„Srbija za dva života ne može da mi vrati novac koji sam lično ulagala u razvoj i izvedbe kulturnih, edukativnih i istraživačkih delatnosti tokom dosadašnje dvadesetogodišnje karijere“, kaže Manja.

Istraživanje umetničkih udruženja pokazalo je da je 66 odsto umetnika pretrpelo finansijske gubitke od početka epidemije. Čak 37,7 odsto njih izgubilo je svaki izvor prihoda.

Anketu su sproveli Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine i ULUS, na uzorku od nešto više od 300 samostalnih i nezavisnih umetnika.

Koje mere pomoći umetnicima su uvedene u regionu?

Hrvatska: Ministarstvo kulture najavilo je isplatu pomoći od 1.625 ili 3.250 kuna (215 ili 430 evra) mesečno za period od marta do juna. Mere obuhvataju registrovane u statusu samostalnog umetnika. Prijava za pomoć vrši se putem interneta. Najavljeno je i osnivanje kreativnog fonda za dodatnu podršku najugroženijima.
Crna Gora: Vlada i Ministarstvo kulture izdvojili su 500.000 evra za podršku širokoj grupi pogođenih radnika u kulturi. Novac će biti raspodeljen preko konkursa za projekte „u funkciji javnog interesa i zaštite socio-ekonomskih interesa nezaposlenih umetnika, samostalnih umetnika, preduzetnika i stručnjaka u kulturi i bioskopskih prikazivača“.
Kosovo: Odlazeći ministar kulture, omladine i sporta Kosova Đil Rugova najavio je da će budžet za kulturu i sport hitno biti povećan za pet miliona evra. Za sada nije jasno koji procenat pomoći će biti usmeren na kulturnu delatnost.
Bosna i Hercegovina: Vlada Federacije je rebalansom budžeta za 2020. godinu ukinula sredstva za udruženja i organizacije u kulturi. Pojedina udruženja osudila su tu odluku, naglašavajući da u tim organizacijama „često prihode ostvaruju nezavisni umetnici i kulturni delatnici“. U Republici Srpskoj nisu razmatrane mere pomoći umetnicima.

Put do odluke Vlade da se određenim grupama umetnika dodeli pomoć bio je dug i nepredvidiv.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije objavilo je 7. aprila poziv da se „u okviru postojećih mogućnosti razmotri način za pomoć samostalnim umetnicima tokom vanrednog stanja“.

Tada nije prošao predlog Ministarstva da se pomoć samostalnim umetnicima, od najmanje 30.000 dinara mesečno tokom tri meseca, uvrsti u paket ekonomskih mera vrednih 608,3 milijarde dinara (5,1 milijardi evra).

„Od početka vanrednog stanja smo zauzeli stav da samostalni umetnici moraju da budu obuhvaćeni merama, kao i svi građani u različitim društvenim oblastima koji usled pandemije nisu bili u mogućnosti da obavljaju svoje poslovne aktivnosti“, kažu iz Ministarstva kulture za BBC na srpskom.

Iz Ministarstva dodaju da umetnici nisu u nepovoljnijem položaju u odnosu na druge profesije, budući da je doneta odluka da dobiju pomoć za tri meseca, iako je vanredno stanje trajalo manje od dva.

S obzirom na to da bi ovakva pomoć obuhvatila samo samostalne umetnike, iz NKSS skreću pažnju da mnogi koji rade u kulturi – nezavisni menadžeri, producenti, edukatori i istraživači – ostaju na cedilu.

„Ključ problema u donošenju selektivnih mera je ograđivanje od odgovornosti, jer mere treba da obuhvate sve kulturne radnike“, kažu iz NKSS za BBC na srpskom.

Srpski naučnik iz Njujorka objašnjava zašto su važni testovi na antitela korona virusa.

Oni podsećaju da značajan deo umetničke scene u Srbiji čine ljudi koji nemaju status samostalnih umetnika, niti su honorarno angažovani u institucijama.

„Smatramo da njihovo izostavljanje jednostavno nije prihvatljivo. Ovo ukazuje na sistemsku selektivnost i nerazumevanje uloge umetnosti i kulture u društvu“, kažu iz NKSS.

„Nije moguće da ‘sistem ne zna’ da postoji veliki broj kulturnih radnika van okvira samostalaca i honoraraca i da je njihov doprinos društvu ogroman“.

Solidarni fond za kolege

„Reakcija nadležnih je neblagovremena i parcijalna“, kažu iz NKSS povodom odluke Vlade da se pomogne samostalcima.

„Nakon nekoliko zvaničnih dopisa, javnih apela i sopštenja, i to po završetku vanrednog stanja, uz ogroman pritisak javnosti, Vlada donosi mere pomoći isključivo za radnike i radnice sa statusom samostalnih umetnika, potpuno ignorišući ostatak sektora“, rekli su oni za BBC.

Asocijacija podseća da se veliki deo sektora kulture oslanja na budžet za kulturu koji iznosi 0,73 odsto republičkog budžeta i koji je dodatno umenjen poslednjim rebalansom.

Korona banana Tajana Dedić Starović — Mnogi umetnici nevidljivi su za sistem u Srbiji.

Šta rade umetnici iz regiona?

Tajana Dedić Starović, fotografkinja iz Banja Luke tvrdi da ne postoji niko ko je bezbrižan u ovoj situaciji

„Jedan deo mog posla podrazumeva rad na terenu, koji obavljam za marketinške agencije ili kao privatni fotograf, sada toga nema. Čak su i honorari za onlajn poslove donekle presušili – ovo je jedinstvena situacija da je kriza i kod mene u Bosni, i kod mog poslodavca u SAD“, navodi ona.

„U prvi mah sam paničila, pa sam zaključila da ću se nekako snaći. Koristim vreme da radim na ličnim projektima“, dodaje.

Jelena Đukić, glumica iz Podgorice je zvanično nezaposlena, kaže da nema ustaljenu dinamiku primanja i zbog novonastale situcije vratila se kod roditelja u Kolašin

„Što se prihoda tiče, teško je, ali je ipak moguće biti inovativan i naći načine da se drugim sredstvima obezbedi kolika – tolika zarada“, objašnjava.

„Udruženje glumaca Crne Gore pokrenulo je toliko akcija, projekata i programa tokom krize, da mi se čini da mladi i nezaposleni umetnici nikad nisu imali više prostora za afirmaciju“, ističe Đukić.

Ida Prester, pevačica iz Zagreba kaže da je „pala u totalnu depresiju“ kada je videla informaciju da se do septembra ništa od festivala neće organizovati.

„Finansijski, moraćemo da se malo krpimo kao porodica, jer je meni glavni izvor prihoda rad u kulturi, a mom mužu restoran. Registrovana sam kao preduzetnica i u Hrvatskoj i u Srbiji“, navodi ona.

Dodaje da joj se čini da je u Hrvatskoj malo lakše što se tiče državnih mera – svaki preduzetnik će dobiti novčanu pomoć za zaposlene.

„Mislim da je svaka žena koja ima decu bila u sličnoj situaciji: kada si trudna, prihodi su ti takođe svedeni na minimum. U karantinu sam napisala pesmu „Dodir“, spot sam snimila u stanu“.

Pesma govori o nemogućnosti da budemo blizu partnera tokom izolacije.

„Hrpa mladih sedi sa mamom i tatom i ne viđaju se, ova razdvojenost je svima vrlo težak period“, zaključuje Prester.

Leart Rama, reditelj iz Prištine morao je zbog korone da prekine snimanje dokumentarca u Nemačkoj i vratio se na Kosovo kako ne bi ostao „zaglavljen“ u inostranstvu.

„Kolega i ja vodimo studio Katarza film, počeli smo da snimamo kratke filmove o ljudima u karantinu. Skoro svakoga dana objavljujemo po jedan film na našem Jutjub kanalu. Posebno je bilo uzbudljivo dokumentovati lupanje u šerpe u znak protesta kada je pala Kurtijeva vlada“, kaže on.

Dodaje da nema hitnih mera i da ga nervira što „svi vole da gledaju lepe umetničke proizvode, ali kao da niko ne razmišlja kroz šta ti moraš da prođeš i u ovoj situaciji.“

„Ako ništa drugo, za mene je ovo izuzetno plodan stvaralački period“, poručuje Rama.

Pored samostalaca, bez redovnih prihoda su ostali i saradnici u ustanovama kulture angažovani po ugovoru o delu. Sekretarijat Grada Beograda saopštio je 2. maja da ovoj grupi umetnika isplatiti 90.000 dinara u tri rate, kao novčanu pomoć za mart, april i maj.

Osim toga, honorari saradnika će biti isplaćeni, iako programa neće biti.

Sto evra za punoletne građane: Mera o kojoj ne prestaje polemika

„Ovo ne rešava problem honoraraca u drugim delovima Srbije“, kaže pozorišna rediteljka Nataša Radulović za BBC na srpskom.

Još jedan udarac kulturi zadalo je obustavljanje gradskog konkursa za sufinansiranje umetničkih, stručnih i naučnih istraživanja u kulturi u Beogradu.

U Novom Sadu su obustavljeni konkursi u okviru projekta „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“.

Drugi redovni konkursi Ministarstva, koji su raspisani pre pandemije, odloženi su tokom vanrednog stanja zbog obustave rada komisija.

„Komisije su po ukidanju vanrednog stanja nastavile sa radom i konkursne procedure će biti završene“, kažu iz Ministarstva kulture za BBC.

Pored toga, navode, radi se na novoj meri kulturne politike koja će doprineti razvoju međunarodne saradnje u novim formatima kada se pandemija završi.

NKSS nastavlja da se zalaže za pomoć kolegama koji za sada nisu obuhvaćeni nijednom merom pomoći. Pored toga, Asocijacija je zatražila od nadležnih da sprovedu konkurse za projekte po ubrzanoj proceduri i uključe predstavnike stručnih udruženja i institucija kulture u konkursne komisije.

Za to vreme, iz NKSS aktivno rade da pomognu najugroženijim kolegama.

Asocijacija je pokrenula Solidarni fond za članove, a prioritet su ljudi koji su ostali bez bilo kakvih redovnih primanja.

„Fond je skroman, ali trudimo se da pomoć bude redovna“, kažu iz NKSS.

„Toliko možemo“.