Organizacija njihovog sastanka gotovo da je bila „nemoguća misija“, razmenjivale su se teške reči i oštre poruke, a onda su se u nedelju dana najpre sastali na mostu koji spaja podeljeni grad, pa potom obavili i telefonske konsultacije.

Gradonačelnici severnog i južnog dela Kosovske Mitrovice, Goran Rakić i Agim Bahtiri, redovno komuniciraju o borbi protiv virusa korona, javlja portal „Kosovo onlajn“.

Ova slika dijaloga dvojice gradonačelnika predstavlja novu realnost na Kosovu, dvanaest godina nakon što je Priština proglasila nezavisnost.

Severni deo grada stavljen je u karantin jer je u njemu registrovan veći broj slučajeva zaraze korona virusom.

• Ko je Miroslav Lajčak, novi evropski posrednik za Kosovo
• Kosovo: Pala vlada Aljbina Kurtija
• Tači: „Ako se nešto desi u pregovorima sa Srbijom, desiće se ove godine“

U takvoj situaciji, „nagradno pitanje“ moglo bi da bude da prepoznate koja od naredne dve tvrdnje pripada zvaničnom Beogradu, a koja zvaničnoj Prištini:

„Ovo je vreme kada ne treba da se delimo po nacionalnosti, veri ili političkom opredeljenju, jer ni korona virus ne poznaje te razlike“, kažu sa jedne strane.

„Ovo je pandemija, a korona virus ne prepoznaje političke razlike ni granice i zato moramo svi zajedno da se borimo“, navode na drugoj strani.

Prvu tvrdnju poslao je u pisanom odgovoru za BBC na srpskom Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, dok je drugu izrekao Sami Uka iz kosovskog Ministarstva zdravlja.

Ipak, Srbija i Kosovo neke stvari nastavljaju da rade odvojeno, poput evidencije obavljenih analiza u laboratorijama u Beogradu i Prištini.

Institut za javno zdravlje Kosova 6. aprila beleži 165 registrovanih slučajeva, tri preminula i 24 oporavljena pacijenta na teritoriji Kosova.

Krizni štab u severnom delu Kosovske Mitrovice saopštio je 6. aprila da je registrovao 33 slučaja zaraze i jednog preminulog pacijenta u opštinama sa srpskom većinom.

Ko testira, a ko broji

Dok je komunikacija Beograda i Prištine dvosmerna, u javnost se i dalje šalju odvojeni podaci o broju umrlih, zaraženih i oporavljenih pacijenata.

„Mi svakodnevno vodimo evidenciju o broju novoobolelih u većinski srpskim sredinama, a Priština vodi svoje evidencije o zaraženima u albanskim sredinama.

Međutim, mi nemamo načina da proverimo u kolikoj meri su informacije Prištine pouzdane“, kaže Marko Đurić.

U kosovskom Ministarstva zdravlja kažu da prikupljaju i informacije o zaraženima u manjinskim sredinama.

„U početku su uzorci slati u Beograd, pa nemamo podatke o njima.

O tome smo sada razgovarali sa potpredsednikom vlade Daliborom Jevtićem i zamenikom ministra zdravlja Sretenom Trajkovićem i saglasili smo se da je lakše da rezultate dobijamo u Institutu za javno zdravlje u Prištini.“

Sami Uka ukazuje na još jednu mogućnost.

„Uzorci ne moraju da idu ni u Prištinu, ni u Beograd – naši timovi iz Instituta za javno zdravlje mogu otići u Severnu Mitrovicu i uraditi neophodne testove.

Mislimo da nije praktično, a ni isplativo za ljude u Severnoj Mitrovici da uzorci idu za Beograd jer je Priština mnogo bliža – sve zavisi od lične volje, a smo mi voljni da pružimo svu neophodnu pomoć.“

Šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije kaže da saradnja u testiranju na izvesnom nivou već postoji.

„Moram da kažem i da smo sa Prištinom imali komunikaciju, i da je Priština u pojedinim sredinama pomogla da se naši građani testiraju, kao što smo i mi njima pomogli da kamioni sa osnovnim životnim namirnicama stignu i u albanske sredine na Kosovu.“

Kako komuniciraju Beograd i Priština

Srbija i Kosovo su još 2013. godine, prema dogovorima u Briselu, razmenili oficire za vezu – zvaničnike kojima je radno mesto u misijama Evropske unije u Beogradu i Prištini, a u opis posla spada im komunikacija Beograda i Prištine.

Skoro sedam godina kasnije, njihova uloga stiže u fokus javnosti.

„Komunikacija sa Prištinom se na dnevnom nivou odvija posredstvom oficira za vezu i lokalnih zvaničnika.

Izazov pred nama nameće potrebu da se svakodnevno rešavaju problemi koji iskrsavaju, poput prelaska saniteta i pacijenata preko administrativne linije ili dopremanja lekova i medicinskog materijala“, kaže Đurić.

Oficir za vezu Srbije u Prištini od uspostavljanja ove funkcije je Dejan Pavićević, dok je nepoznato koga je Kosovo imenovalo na mesto Valjdeta Sadikua u Beogradu.

„Komunikacija Beograda i Prištine nikad nije prekidana“

U kosovskom Ministarstvu zdravlja kao ključne osobe za komunikaciju određuju i članove kabineta vlade Aljbina Kurtija.

„Imamo sjajnu saradnju sa ministrom Daliborom Jevtićem iz Srpske liste, kao i Sretenom Trajkovićem, zamenikom ministra zdravlja iz Srpske liste.

Zahvaljujući njima, imamo lakši pristup opštinama gde žive nacionalne manjine, obezbeđujemo poštovanje pravila socijalnog distanciranja i karantina protiv korona virusa“, poručuje Sami Uka.

I u Kancelariji za Kosovo i Metohiju potvrđuju da je pokušaj zaustavljanja širenja virusa u severnom delu Kosovske Mitrovice i Zvečanu kroz uvođenje karantina – zajednički pokušaj.

„O sprovođenju mera na terenu staraju se lokalne policijske snage, koje, u skladu sa etničkim sastavom tih opština, čine predominantno Srbi, a, ako bude potrebe, očekujem da asistenciju pruži i Kfor.

Nije dakle reč o dobrovoljnom karantinu, već o obavezujućim merama čiji će eventualni prekršioci biti sankcionisani, ali verujem da za tim neće biti potrebe i apelujem još jednom na naše ljude na Kosovu i Metohiji da budemo odgovorni, poštujemo sve mere i čuvamo jedni druge“, poručuje Marko Đurić.

Šta je Srbija poslala na Kosovo

• 30 000 maski, 36 000 rukavica, 2 000 partikularnih maski, 10 000 kapa, 20 000 kaljača, 90 kombinezona, 10 000 jednokratnih mantila, 40 zaštitnih naočara, 200 vizira;
• Oko 250 interventnih kamiona sa hranom, sredstvima za higijenu i drugim namirnicama;
• U tri bolnička centra sa biroa će biti zaposleno dodatnih 75 lekara i 200 medicinskih sestara;
• Organizaciju zdravstvenog sistema pomažu epidemiolozi iz centralne Srbije koji po potrebi odlaze na teren.

Podaci Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije

Kome se ne sviđa saradnja oko korona virusa

Opoziciona Demokratska partija Kosova Kadrija Veseljija, stranka koju je osnovao predsednik Kosova Hašim Tači, optužila je kosovskog premijera Aljbina Kurtija da je predala suverenitet Srbiji kada je odustala od brojanja zaraženih u srpskim sredinama.

Kosovski premijer, čija vlada je u tehničkom mandatu jer joj je Skupština Kosova izglasala nepoverenje, uzvratio je porukom da je Hašim Tači „lisica koja je, kad joj je izgoreo rep, rekla da gori ceo svet“.

Inicijativa da se ovakve i slične poruke što manje čuju stigla je iz srpskog Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (EU), tela koje čije predstavnici vlasti i civilnog društva.

Nataša Dragojlović, članica radne grupe za Poglavlje 35 pregovora sa EU koje se bavi odnosima Beograda i Prištine, kaže da je to telo pokrenulo inicijativu za uspostavljanje saradnje u borbi sa pandemijom.

„Ovo je prilika da se dodatno istakne nužnost saradnje i da se fokus prebaci sa etničkih i statusnih pitanja na pitanja problema građana.

Priliku za saradnju treba upotrebiti, a ne zloupotrebiti da se zaoštrava odnos između zajednica na Kosovu i da se potenciraju razlike koje već postoje.“

Ona dodaje da će od političkih aktera i agende stranaka zavisiti da li će se konstruktivni duh nastaviti i posle okončanja ove krize.

„Kada imate atmosferu solidarnosti u osetljivoj sredini, građani će znati da reaguju na one koji insistiraju na podelama i konfliktima – mnogo je teže produbljivati podele kada ljudi vide da je saradnja i moguća i neminovna.

Nije jednostavno dovesti do konflikta ako ste na severu imali Albance koji leže u bolnicama i leče ih srpski lekari i medicinske sestre, i obrnuto – kad nekome ko se o vama starao dugujete život, mnogo je teško da to kasnije zanemarite“, zaključuje Nataša Dragojlović.

Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]