Korona virus, roditelji i Srbija: „Ne mogu da zamislim da mi deca budu sama ili sa nepoznatima“

Dok ne rade škole i vrtići, država je donela propis koji je trebalo da uredi proceduru brige o zdravoj deci roditelja zaraženih korona virusom.

Umesto da ih umiri, mnoge roditelje je ova procedura dodatno uznemirila.

Dragana Stanković, majka troje dece iz Kostolca, kaže za BBC na srpskom da je „prestravljena – ne od virusa, već zbog te neorganizacije“.

„Deca mi imaju četiri, dve i po godine i beba je od sedam meseci. Ne mogu da zamislim da mi deca budu sama u nekim bolnicama i smeštajima i sa nepoznatima“, ističe ona.

Ministarstvo za rad i socijalnu politiku objavilo je 3. aprila instrukciju kojom se predviđa da se maloletnoj deci – čiji se roditelji zbog Kovida 19 nalaze u bolnici ili karantinu, a koja ne mogu ostati u porodičnoj kući – bez odlaganja obezbedi privremeni staratelj – pod uslovom da je dete korona negativno.

• Korona virus i zabrinuti roditelji: Gde ćemo sa detetom, ako se mi razbolimo
• Pet stvari koje najviše brinu žene u Srbiji oko korona virusa
• Kako da razgovaram sa detetom o korona virusu

Država na njih gleda privremeno kao na decu bez roditeljskog staranja, te ostavlja mogućnost da se deca starijeg uzrasta, smeste u hraniteljske porodice ili domove za nezbrinutu decu.

Nije poznato koliko je dece do sada obuhvaćeno ovim merama.

„Ne dolazi u obzir“

Novosađanka Jelena Nikolić trenutno sama odgaja dvoje dece, jer joj je muž na drugom kontinentu.

Za nju ideja o razdvajanju, kaže, ne dolazi u obzir, jer su navikli da svuda budu zajedno.

„Naša deca su dva puta u životu bila bez nas, kod babe i dede. Putuju sa nama i odvajamo se samo kad su u školi ili vrtiću“, kaže ona za BBC na srpskom.

Smatra da, kao i u drugim zemljama, porodica treba da ostane u svojoj kući zajedno.

„Odlazak u bolnicu je opravdan samo ako je potreban kiseonik. Verovatnoća da deca nisu zaražena, a roditelji jesu, izuzetno je mala, skoro nikakva. Zarazni smo i pre izbijanja simptoma.

„Ostaviti decu kod nepoznatih ljudi, posebno hraniteljskih porodica, za mene nije opcija“, ističe Jelena.

Stav da je i u slučajevima epidemije neophodno naći način da se deca i roditelji ne razdvajaju, ponavlja i Nevenka Žegarac, profesorka na odeljenju za socijalnu politiku Fakulteta političkih nauka .

„Dete treba da ostane sa makar jednim roditeljom ili sa poznatom osobom i u poznatom okruženju. To je prvo i osnovno pravilo, a sva druga dolaze kasnije, ako se ovo ne može primeniti“, izričita je Žegarac.

Profesorka napominje da instrukcije nadležnih ne bi smele da zbunjuju ni roditelje, ni decu, ni stručnjake, već da olakšaju da se stvar reši što bolje i potpunije.

„Postoje međunarodni standardi i zna se kako se to radi. Uputstva koje je ministarstvo donelo teško mogu da se sprovedu“, navodi Žegarac.

Šta još piše u instrukciji Ministarstva*?

U slučajevima zaštite dece koja su bez roditeljskog staranja ostala usled obolevanja roditelja koji se nalaze na bolničkom lečenju ili u karantinu-bolnici, i zbog toga nisu u stanju da neposredno vrše roditeljska prava i dužnosti, obaveza centara za socijalni rad je da, u skladu sa svojim nadležnostima, bez odlaganja toj deci obezbede bezbednost, brigu o zdravlju, egzistencijalne uslove, nadzor i psihosocijalnu podršku i to (između ostalog):

• da maloletnoj deci, u skladu sa članom 132. Porodičnog zakona postavi privremenog staratelja;
• da maloletnoj deci obezbedi zdravstveni pregled, primenu epidemioloških mera nadležnog zavoda za javno zdravlje (dezinfekcija prostora, izolacija itd.) i obavezno testiranje na virus COVID-19, ukoliko nije ranije takvo testiranje izvršeno;
• Osnovni parametri na osnovu kojih se može odlučiti da deca mogu ostati u okviru porodične kuće ili stana su kalendarski uzrast dece (stariji maloletnici), razvijeni mehanizmi samozaštite, mogućnost organizovanja celovitog i kontinuiranog nadzora i podrške od strane srodnika, socijalnog okruženja, stručnjaka centra za socijalni rad, volontera…
• da maloletnom detetu ili deci, posebno starijeg kalendarskog uzrasta, iznad 14 godina, kojima se ne može obezbediti ostanak u porodičnoj kući ili stanu ili smeštaj u hraniteljsku porodicu odmah obezbedi smeštaj u ustanovi za decu bez roditeljskog staranja. Uslov da se maloletnom detetu može obezbediti smeštaj u domu za decu bez roditelja je da je izvršeno testiranje deteta na prisustvo virusa COVID-19 i da je nalaz negativan.

Izvor: sajt Ministarstva za rad

„Ako su roditelji lakše bolesni ili bez simptoma, manja je šteta da su deca sa njima i da se eventualno zaraze, nego da se razdvajaju.

„Ako je majka ili otac u lošem stanju i na respiratoru, naravno da tad dete neće biti sa njima, ali je važno da sve vreme imaju komunikaciju i znaju gde je ko“, dodaje profesorka Žegarac.

• Korona virus: Zašto je hala Beogradskog sajma izabrana za „karantin“
• Naučnica iz Srbije otkriva svet praistorijskih mama i beba
• Kako da pomognete deci sa smetnjama u razvoju u vreme korona virusa

Roditelji, dodaje, mogu da pripreme i sebe i decu, razgovarajući sa njima – tako će svi zajedno lakše podneti krizu.

Nije zgoreg pripremiti kontakte bliskih ljudi, punjače za telefona i sve što je potrebno.

Teško sprovesti u praksi

Instrukcija nadležnog ministarstva deluje bajkovito i teško je sprovodiva u okolnostima vanrednog stanja, kaže Branislav Janković, direktor nevladine organizacije Beogradski porodični centar.

„Sa 25 godina iskustva u centrima za socijalni rad, mogu da kažem da procedura stavljanja deteta pod starateljstvo ne može da se uradi na prečac.

„Sad ne radi prevoz, manje ljudi ima u centrima, pitanje je mogu li da izađu na teren odmah. Jednostavno je doneti propis, ali pitanje je da li je primenjiv“, kaže Janković.

Otvara se i pitanje kako i gde smestiti decu koja su potencijalni prenosioci zaraze.

U redovnim okolnostima, brigu o detetu verovatno bi preuzeo neko iz kruga najbližih srodnika – bake i deke, tetka, ujak, prijatelj.

Međutim, ako je period inkubacije 14 ili 28 dana, dete potencijalno može da ih zarazi u tom periodu.

Država je previdela rešenja za smeštaj dece pod uslovom da je test na koronu negativan. No, da li je jedno testiranje dovoljno ili je potrebno raditi ga više puta?

Šta može da bude rešenje?

Potencijalno rešenje, vanredno kao što je i vanredno stanje u državi, jeste da se ljudi koji su preležali Kovid 19 prijave Ministarstvu ili centru za socijalni rad, ako su raspoloženi i spremni da prihvate tu decu, predlaže Marija Jovanović, advokatica koja se bavi porodičnim pravom.

„Ovo bi bilo humanije rešenje prema deci i bezbednije prema svima ostalima nego da se deca smeštaju u neke privremene bolnice dok traje inkubacioni period.

„Moguće je da bi ljudi solidarno hteli da u tome učestvuju, posebno ako bi država podržala“, kaže Jovanović za BBC.

Ni Centri nisu imuni na koronu

Od 17 Domova za decu i mlade u Srbiji korona virus ušao je dosad u pet.

Do 28. aprila ukupno u ustanovama socijalne zaštite i Domovima za smeštaj odraslih i starih, kao i dece potvrđeno je prisustvo korona kod 567 korisnika i 130 zaposlenih, saopštilo je resorno ministarstvo.

Opravilo se 89 korisnika i 40 zaposlenih.

Korisnici ovih ustanova za koje postoji procena da mogu biti potencijalni prenosioci virusa smešteni su u izolaciju, dok zaposleni ne dolaze na posao i nalaze se u kućnoj izolaciji.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected].