Dvadesetak ljudi stoji u redu kod Cvetkove pijace u Beogradu. Troje aktivista na punktu deli im obroke – sveže skuvanu hranu u plastičnom pakovanju i hleb.
Obroke su tog jutra pripremili kuvari kod kuće, od namirnica koje su im dostavljene iz kulturnog centra Magacin u ulici Kraljevića Marka.
Nakon toga su hranu preuzeli vozači, a obroci dostavljeni ljudima širom grada. Ovu akciju svakog dana sprovodi organizacija Solidarna kuhinja.
Po proglašenju vanrednog stanja više ljudi i restorana u Srbiji počelo je da organizuje akcije deljenja hrane, a nameravaju da nastave i posle epidemije korona virusa.
Procenjuje se da u Srbiji više od pola miliona stanovnika nema novca ni za osnovne potrebe, a da oko 0.1 odsto – nešto više od 7.300 ljudi, živi ispod granice siromaštva.
- Broj ekstremno siromašnih u Srbiji nepoznat
- Koliko nam je od hrane tokom izolacije potrebno
- „Mnogi se neće vratiti na tezge“: Volonteri menjaju način prodaje hrane u Srbiji
‘Čiste namere‘
Sto sa hranom je na stanici autobusa 309, kod bočnog ulaza u ovu beogradsku pijacu. Red je veliki, a ljudi održavaju razdaljinu od dva metra.
Tu su beskućnici, siromašni, nezaposleni radnici, ljudi koji se brinu o nemoćnim susedima čije su penzije niske.
Vlada drugarska atmosfera jer su mnogi tu od početka akcije, pa su se vremenom sprijateljili.
Nakon preuzimanja pomoći, deo ljudi kod Cvetkove pijace odlazi svojim putem, dok drugi sedaju na obližnje klupe i od njih prave trpezu na kojoj ručaju.
„Ono što sam zarađivao je držalo celu kuću. Sad smo u situaciji da preživljavamo na ovome i snalazimo se kako znamo i umemo“, kaže za BBC na srpskom Dragan Nikolić, 50-godišnji građevinski radnik.
Nikolić je po izbijanju epidemije ostao bez posla. Skoro svakodnevno dolazi peške od Velikog Mokrog Luga da bi nabavio obrok za porodicu – majku, brata, snaju i njihovu ćerku koja završava studije.
„Imamo odličan kontakt sa korisnicima. Posle dva, tri dana na punktu, kad su ljudi videli da smo konstantni, da imamo čiste namere, više ne moramo ni da im pričamo da drže razdaljinu od dva metra, već sami sve znaju“, govori član organizacije Solidarna kuhinja Aleksandar Vračarić.
Isprva se deli po jedan paket, a ljudi kojima je potrebno i koji hrane još nekog dobiju dva.
Ukoliko nešto preostane, podeli se onima koji su i dalje tu ili su prethodno zatražili paket više.
- Kako hrana sa srpskih pijaca stiže do vas u doba korone
- Korona virus: Šta su respiratori i zbog čega su važni
- „Grip kao nijedan drugi“. Oporaviti se od korone u Beogradu i Njujorku
Narodne kuhinje
Neke od narodnih kuhinja u Srbiji rade i tokom pandemije korona virusa uz primenu mera zaštite.
Tokom vanrednog stanja kuvani obroci iz narodnih kuhinja deljeni su na 372 distributivna punkta, rekli su iz Crvenog krsta za BBC na srpskom.
Istovremeno je na kućne adrese ljudi starijih od 65 godina, kojima je bilo zabranjeno kretanje, svakodnevno donošeno 2.225 obroka.
Ova organizacija koordiniše rad 77 narodnih kuhinja u gradovima i opštinama u Srbiji, a broj korisnika je 33.715 – koliko iznosi i broj obroka, kažu u Crvenom krstu.
Narodna kuhinja u Beogradu je nadležnosti Gradskog sekretarijata za socijalnu zaštitu.
Ugroženi su takođe mogli da računaju na pomoć narodnih kuhinja koje organizuju verske zajednice – Srpska pravoslavna crkva, Jevrejska opština i Islamska zajednica.
Solidarna kuhinja ima dvadesetak kuvara, ali hranu ne pripremaju svi svakog dana, već se raspoređuju prema obavezama i mogućnostima.
Ne postoji stroga podela rada, tako da su kuvari ponekad i vozači, a vozači ujedno i terenski radnici.
Okupljaju se u kulturnom centru Magacin im je mesto okupljanja i prostorija gde skladište zalihe.
Namirnice dobijaju od sugrađana koji žele da pomognu, a ima i onih koji im preko računa daju dobrovolje priloge u novcu.
Hranu dobijaju i od organizacije Banka hrane, ili je prikupljaju iz velikih supermarketa.
Kada zatreba, kupuju i od poljoprivrednih proizvođača, koji im daju popust.
Obroci se pripremaju ujutru da bi se hrana delila sveža i topla, a dnevno podele uglavnom između 150 i 250 obroka.
„U vanrednom stanju je logično da pomažete nekom“
Pojedini restorani takođe pomažu ugroženima tokom epidemije.
Na pitanje kako je došao na tu ideju, vlasnik restorana „Agape“ Vojislav Petrović odgovara: „Hrista radi“.
„Gde god vidim nekoga kome treba pomoći, ja mu ukažem pomoć u skladu sa mojim mogućnostima“, govori Petrović za BBC na srpskom.
U njegovoj kuhinji je dnevno pripremano 70 do 80 obroka za ljude do kojih je dolazio lično i još 20 koje je davao aktivistima organizacije Krov nad glavom, čija je glavna aktivnost odbrana od prinudnih iseljenja, a koji su ih delili beskućnicima u centru Beograda.
- Ni miris, ni ukus, ali može da pomogne: Mikroalge kao superhrana budućnosti
- Šta sa viškom hrane: Aplikacija pomaže gladnima u Srbiji
- Kako da bacate manje hrane
Akademski vajar Mihailo Stošović, vlasnik restorana „Leb on džem“ je takođe zasukao rukave i delio besplatnu hranu.
„Prvog dana kada su objavili na televiziji početak vanrednog stanja, postavio sam na Instagramu i Fejsbuku objavu da ću do kraja vanrednog stanja, u krugu od dva kilometra od restorana, svim licima preko 63 godine davati besplatne obroke“, kaže Mihailo za BBC na srpskom.
„U svakom vanrednom stanju je potpuno logično da pomažete nekom ko živi pored vas, sa vama“, dodaje.
Na početku se javilo oko 20 penzionera, da bi na kraju broj ljudi kojima pomaže i dovozi hranu bio blizu 60, koliki je i kapacitet kuhinje. Ukupno je podelio 2.500 besplatnih obroka.
Solidarnost tokom korone i u Velikoj Britaniji
Više od 200.000 ljudi u Velikoj Britaniji učlanjeno je u oko 300 grupa na Fejsbuku čiji je cilj podrška ljudima tokom epidemije korona virusa.
U jednoj akciji prikupljeno je 330.000 funti za restorane koji su od tog novca pripremili više od 66.000 obroka za zdravstvene radnike.
Akciji su se pridružile lokalne zajednice, humanitarne organizacije i restorani, a podržao ju je i engleski glumac Met Lukas.
- Život između povojnice i poskurica: „Priča o hlebu je priča o nama samima“
- Zaboravljena radnička klasa: Muzej koji nije muzej
- Pola miliona stanovnika Srbije nema ni za osnovne potrebe
Društveno preduzeće Vel-Fed (Well-Fed) iz Glazgova u Škostkoj celokupni profit iz kafića je preusmerilo na besplatne obroke koje obezbeđuju i dostavljaju starijim, bolesnim i ugroženim sugrađanima.
Jedna radnja u engleskom gradu Vejkfild obezbedila je besplatnu hranu zdaravstvenim radnicima i ljudima u samoizolaciji.
Prodavnica hrane koja je pred istekom roka „Ril Džank Fud Prodžekt“ (The Real Junk Food Project) namirnice je uglavnom dobila od firmi koje su zbog epidemije prestale da rade.
Dobrotvorna organizacija Bjuti Benks (Beauty Banks) koja se bavi obezbeđivanjem osnovnih higijenskih sredstava za siromašne prikupila je preko 100.000 funti za sapune i druge hemijske proizvode za ljude koji nisu u mogućnosti to sebi da obezbede.
Rejčel Plezant iz Oltringama, nedaleko od Mančestera, pokrenula je fejsbuk grupu gde je prikupila volontere voljne da pomognu ugroženim i starijim sugrađanima bez porodice ili prijatelja.
„U početku smo to radili od svojih sredstava, pa kada su nam zatvorili restorane da ne možemo da radimo, onda su počeli ljudi da se javljaju, što iz Beograda, što iz okoline i inostranstva i da šalju donacije koje su nam omogućile da istrajemo“, navodi Mihailo.
Kaže da je napravio i spisak na kome se nalazi više od 50 ljudi koji su mu pomogli u akciji. Novčane uplate su išle od 500 do 100.000 dinara.
„Mi Srbi smo interesantan narod. Ovako i nismo nešto složni i možda čak nismo ni humani ali kad je potrebno onda jesmo i više od svih“, kaže Mihailo.
I on i Vojislav planiraju da u skladu sa mogućnostima nastave da pomažu najugroženije kada situacija krene da se normalizuje.
„Moram da se borim“
Isto kažu u Solidarnoj kuhinji, kojima iskustvo sa terena govori da će biti potrebe da nastave rad.
„Imamo korisnike koji pričaju da tek kad sve prođe više neće imati novca, potrošili su svu ušteđevinu i nemaju više od koga da zajme, tako da ćemo svakako da nastavimo da radimo“, kaže Aleksandar Vračarić.
Članicu Solidarne kuhinje Isidoru Dragičević privukla je njena samoorganizovanost i mogućnost da direktno pomaže ugroženim ljudima.
„Dobra strana priče je da ste svesni da ste pomogli nekome koliko god da je to malo i možda na nekom velikom, globalnom nivou ne znači puno“, objašnjava ona.
Isidora kuva hranu, učestvuje u organizaciji prevoza i radu sa vozačima, ali ide i na teren. Skoro svaka takva situacija joj je „bolna“.
„Ljudi dolaze, pričaju svoje priče i vidi se da ima mnogo bolesnih i starijih ljudi koji pešače kilometrima samo da dođu do tog mesta i dobiju nešto malo hrane, a tu su i oni koji imaju malu decu ili porodice kojima nose hranu.
„I tako svaki dan“, kaže Isidora.
Stojanu Petroviću odgovara lokacija punkta Solidarne kuhinje jer je blizu napuštenog objekta u kom boravi poslednjih godinu dana.
„Saznao sam za ovu akciju preko drugih humanitarnih organizacija. Rekli su mi da ovde dele hranu svaki dan“, kaže za BBC na srpskom 55-godišnji Stojan.
Dodaje da mu ovakva pomoć prija, ali da ne zavisi od nje: „Ja mogu i bez toga jer radim i borim se 24 sata. Nije neka zarada, ali se ponekad zalomi. Ima za život.“
Stojan je po struci automehaničar i rođen je u Magliću, nedaleko od Novog Sada.
Živeo je u Iraku, gde je radio na bagerima i buldožerima, pa u Hrvatskoj, odakle je izbegao početkom devedesetih.
U rodnoj opštini Bački Petrovac je prijavljen kao izbeglica. Kaže da tamo ima kuću, ali nema para da pokrene ostavinsku raspravu da bi potom prodao svoju polovinu.
Zbog toga je pre nekoliko godina došao u Beograd, gde se čovek „bolje snalazi“. Tvrdi da je radio svaki dan, čak i tokom epidemije.
„Moram da se borim. Posle korone će biti isto“, kaže Stojan.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
