Za put oko sveta u romanu Žila Verna potrebno je 80 dana – predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću će za diplomatski put oko sveta trebati deset puta manje.
Samo dan posle parlamentarnih izbora, na kojima je njegova Srpska napredna stranka odnela ubedljivu pobedu i obezbedila dvotrećinsku većinu u parlamentu, Vučić je u Beogradu ugostio evropskog izaslanika za Kosovo Miroslava Lajčaka.
„Ne očekuju nas laki dani, neće biti lakih pitanja za Srbiju, ali verujem da ćemo ozbiljnim pristupom, radom i odgovornošću uspeti da čuvamo vitalne državne nacionalne interese, bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji, sačuvamo sakralne objekte na Kosovu i Metohiji i obezbediti budućnost svim građanima Srbije“, rekao je Vučić posle sastanka sa Lajčakom.
- Koliko je ukupno pregovora o Kosovu
- Ko je Ričard Grenel, privremeni šef svih američkih tajnih službi
- Ko je Miroslav Lajčak, novi evropski posrednik za Kosovo
Dane za koje najavljuje da neće biti laki, Vučić će provesti najpre u Moskvi, potom u Briselu, pa u Vašingtonu i onda u Sloveniji.
Osim u Moskvi, na svim ostalim lokacijama boraviće i predsednik ili premijer Kosova.
Prva stanica – Moskva
Odložena vojna parada zbog pobede u Drugom svetskom ratu biće samo scenografija za početak razgovora o Kosovu – temi koja će objediniti sve destinacije predsednika Vučića.
„Vučić u Moskvu ide da bi još jednom sa Putinom utvrdio ono što je ministar Lavrov rekao u Beogradu – da li je Rusija toliko čvrsta da je Rezolucija 1244 okvir za pregovore, da li se ona može promeniti ako se dogovore srpska i albanska strana.
On uvek kada ide kod Putina pokušava da izdejstvuje neki mekši stav Rusije, ovom prilikom o pregovorima koje će voditi SAD i EU“, kaže nekadašnji ministar za Kosovo i Metohiju u vladi Vojislava Koštunice, Slobodan Samardžić.
Sastanak sa ruskim predsednikom uslediće na marginama obeležavanja velikog istorijskog događaja.
Taj susret predstavlja drugi razgovor zvaničnika Beograda i Moskve u samo pet dana – pred izbornu tišinu, srpsku prestonicu posetio je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.
Vučić je tada rekao da je od ruskog gosta dobio ocene koje su ga „zabrinule“, ne dajući dodatne detalje.
Najavio je i dolazak Vladimira Putina na otvaranje hrama Svetog Save.
Osim Kosova, predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da će biti važne i regionalne teme – formiranje mini-Šengena, pitanje Bosne i Hercegovine, ali i bilateralne teme usmerene na stabilno investiranje u Srbiju koja je prezadužena zemlja.
„Energetika će biti tema samo u Rusiji – Evropska unija i SAD prave stratešku grešku i ne pokazuju interes za energetski sektor Srbije koji je pred privatizacijom.
Srbija uopšte nije naivan igrač u energetici, Zapadni Balkan je peti u svetu po bogatstvu vodama – ako ne uđe provereni kapital vlada, ceo Balkan će biti u problemu, jer će ući novac narko-kartela“, zaključuje Janjić i dodaje da je Moskva zainteresovana i za ulogu Socijalističke partije Srbije u budućoj vladi.
Moguća usputna stanica – Brisel
Individualno i u odvojenim posetama, a na istom mestu i sa istim ljudima – tako može da glasi najava boravka srpske i kosovske delegacije u Briselu, planirane za drugu polovinu ove nedelje.
„Do dijaloga neće doći ove nedelje – bilo je dosta spekulacija na tu temu, ali takav sastanak nije planiran.
Predsednik Srbije i predsednik vlade Kosova će doći u individualne posete Briselu krajem nedelje, ali detalje agende najbolje je proveriti sa njihovim kabinetima“, rekao je za Javni sevris portparol visokog predstavnika EU Peter Stano.
Kosovski premijer Avdulah Hoti već je najavio sopstvenu agendu susreta sa vrhom Evropske unije i na tom spisku nema susreta sa delegacijom Srbije – za sada.
Za Dušana Janjića iz Foruma za etničke odnose, boravak u Briselu mogao bi da donese mnogo veći značaj nego što se najavljuje.
„Brisel je strateški važniji jer se tamo pregovara na osnovu odluke Generalne skupštine UN, povezan je sa reformama i članstvom u EU, a do sada je uloženo mnogo novca u te procese.
Mislim da Lajčak priprema susret kome će predsedavati lično Borel – a to je sastanak delegacija koji bi bio priprema za čitavu seriju julskih sastanaka.“
Na značaj dijaloga u Briselu upućivao je i američki pregovarač Ričard Grenel koji je prethodnih dana poručivao da upravo od EU očekuje da povede politički dijalog Beograda i Prištine.
„Evropska unija je formalni posrednik, ali se SAD nametnula u poslednjih nekoliko meseci.
EU je izgubila kredibilitet tokom prethodnih godina, mada ostaje okvir pregovora za ubuduće“, zaključuje Slobodan Samardžić.
Ključna stanica – Vašington
Od sastanka u Beloj kući zakazanog za 27. jun, javnosti Srbije i Kosova imaju velika očekivanja.
Kosovskom premijeru Avdulahu Hotiju priključiće se i predsednik Hašim Tači, pa će na okupu biti svi članovi pregovaračkih timova od kojih se očekuje da se bar jednom dohvate – olovke.
„U Vašingtonu se očekuje sastanak sa suženim krugom učesnika, agenda će biti ekonomska sa primesama političke, i nema razloga da se tamo ne potpiše novi memorandum na više tema poput prenosa pošte, platnog prometa, integrisanih prelaza.
Moguć je i dogovor o novom koraku i susretu, jer ovo ne bi bilo dovoljno da bi Tramp napravio ozbiljniji prijem“, kaže Janjić.
U razgovoru za američku televiziju Njuzmaks, specijalni izaslanik Donalda Trampa Ričard Grenel kaže da su Beograd i Priština do sada bili pritisnuti da razgovaraju samo o političkim temama, a da je ekonomija ostajala u drugom planu.
„Ono što moramo sada da uradimo jeste da se koncentrišemo na ekonomska pitanja kako bismo stvorili mini Šenžen zonu„, rekao je Grenel, navodeći kao primer saradnje prvu specijalnu ekonomsku zonu u Kini.
Aktivno uključivanje Vašingtona u kosovske pregovore samo šest meseci pred američke izbore na kojima se Donald Tramp bori za drugi mandat za profesora Fakulteta političkih nauka Slobodana Samardžića ima jasan razlog.
„SAD su zainteresovane da ovaj spor reše zato što dugo traje, a ne zbog Trampove kampanje – to je suviše mala stvar za kampanju“, smatra Samardžić.
Finalna stanica – Kranj
Posle susreta po svetskim diplomatskim prestonicama, srpski i kosovski lideri imaće jednu garantovanu priliku da nečemu i – nazdrave.
U društvu ostalih lidera sa Balkana, na Brdu kod Kranja obeležiće deceniju postojanja regionalne inicijative „Brdo – Brioni“.
Pre deset godina, proces su pokrenuli tadašnji slovenački premijer, a današnji predsednik Borut Pahor i hrvatska premijerka Jadranka Kosor.
Iz kabineta slovenačkog predsednika već je najavljeno da su pozvani predstavnici svih zemalja regiona, koji bi u Sloveniji mogli da imaju i čitav niz bilateralnih susreta.
Kako je navedeno, postoji šansa da sastanku prisustvuju svi lideri – ako epidemiološka situacija to bude dozvoljavala.
Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
