Dok se red ljudi u Londonu za odavanje pošte preminuloj kraljici Elizabeti Drugoj proteže na gotovo osam kilometara, kineskoj delegaciji zabranjeno je da uđe u Vestminstersku dvoranu, saznaje BBC.
Razlog za uskraćivanje prilike Kinezima da odaju počast britanskoj kraljici su sankcije koje je Kina uvela prošle godine nekolicini britanskih parlamentaraca zbog kritikovanja politike Pekinga prema ujgurskoj manjini.
Kao odgovor na to, kineskom ambasadoru u Velikoj Britaniji zabranjen je pristup parlamentu, a ova mera je sada proširena i na delegaciju koja je htela da oda poštu kraljici Elizabeti.
Međutim, očekuje se da će kineski potpredsednik prisustvovati državnoj sahrani u ponedeljak koja će biti održana preko puta parlamenta u Vestminsterskoj opatiji.
U petak, kralj Čarls Treći i njegova braća i sestre održaće još jedno bdenje oko kraljičinog kovčega u Londonu, a ova tradicija naziva se Bdenje prinčeva.
- Njeno kraljevsko veličanstvo kraljica Elizabeta Druga
- Kraljica Elizabeta Druga: Život u fotografijama
- Vladavina Elizabete Druge: Lice monarhije koje se neprestano menjalo
Duž reke Temze, ljudi i dalje čekaju da odaju počast kraljici Elizabeti Drugoj, a redovi su kilometrima dugački.
Za one koji žele virtuelno da odaju poštu, postoji video stream iz Vestminsterske dvorane.
Bdenje prinčeva
U ponedeljak su kralj Čarls i njegova braća i sestre – kraljevska princeza, vojvoda od Jorka i grof od Veseksa – stajali na straži oko kovčega pokojne majke u Edinburgu 10 minuta.
Slike su prikazivale kraljičino četvoro dece kako gledaju napred ili gledaju dole, ponekad zatvorenih očiju.
Isto će učiniti i u petak uveče u Vestminsterskoj dvorani, nastavljajući tradiciju zvanu Bdenje prinčeva.
Ovaj običaj započet je 1936. godine, posle smrti kralja Džordža Petog.
Tada su njegova četiri sina, kralj Edvard Osmi, princ Albert (budući kralj Džordž Šesti i otac kraljice Elizabete Druge), princ Henri i princ Džordž bdeli oko očevog kovčega u Vestminsterskoj dvorani.
Kada su Čarls, princeza Ana i prinčevi Endrju i Edvard u ponedeljak odali ovakvu poštu, to je bio tek treće Bdenje prinčeva.
Drugi put je to bilo na sahrani Kraljice majke 2002.
Princeza Ana postala je prva žena u istoriji koja je učestvovala u ovakvoj ceremoniji – obratite pažnju na naziv običaja, koji sadrži reč „prinčevi“.
Kampovanje na betonu od 30 sati kako bih video kraljičin kovčeg
Kristijan Džonson, BBC novinar, posetio je neke od onih koji su prenoćili u redu.
Mnogi od njih su se i sprijateljili.
U 10 sati uveče nebo se otvorilo.
Ljudi koji su se tek upoznali, zbili su se jedni uz druge, nudili mesto pod kišobranima onima koji ih nisu poneli.
Moj šator, postavljen na hladnom pločniku, pružio mi je malo zaklona od pljuska.
Ali čak i u „skloništu“, posle samo nekoliko minuta napolju, farmerke su mi bile natopljene vodom.
Nisam bio jedini.
„Zadnjice su nam mokre, ali su nam noge suve“, kaže Šejla Morton, ušuškana u foliju zajedno sa prijateljicom, Lesli O’Harom.
Vanesa Natakumaran ponosno je zauzela mesto na početku reda, noseći sa sobom samo torbu.
Trebalo je da čeka više od 48 sati da čeka pre nego što će moći da uđe u Vestminstersku dvoranu.
Kada sam joj se pridružio u vreme ručka, imao sam osigurano mesto u redu pod brojem 17.
Moje nove komšije bili su 85-godišnji Majkl Darvil i njegova 55-godišnja ćerka Mendi Dezmond.
Sedeli su u stolicama za kampovanje.
Nisu čitali knjige, niti igrali društvene igre, niti igrice na tabletu.
Vreme im je prolazilo u razgovoru.
Činilo se da su se svi toga držali.
‘Ja sam rojalista u duši’
Trus Nejman, poreklom iz Holandije, rekla mi je da se stigla u Englesku 1954, godinu po kraljičinom krunisanju.
„Sada sam iskusna u ovome“, našalila se.
Ona i njen suprug čekali su da odaju poštu celu noć i britanskom premijeru Vinstonu Čerčilu koji je umro 1965.
„Kada je poginula princeza Dajana, sin i ja smo čekali da se upišemo u knjigu žalosti.
„Potom kad je umrla Kraljica majka 2002. čekala sam sama. Ja sam rojalista u duši“, kaže Trus.
Na sreću, kiša je prestala kada je svanulo.
Činilo se da promena vremena ne greje samo telo, već i duh.
Ljudi su pijuckali kafu, trljali sanjive oči i mislili kako su samo nekoliko sati daleko od istorijskog trenutka.
Nešto malo pre ručka, rečeno mi je spakujem šator.
Broj ljudi iza nas se povećavao.
Prethodne noći došlo ih je mnogo i pridošlice su počele da se bore za bolju poziciju.
Neki su se ljutili zbog onih koji pokušavaju da se uguraju preko reda, ali konačno oko 15 sati, uvedeni smo u grupama od po 20.
Tmurna atmosfera
Pridružio sam se Trus, Endrju, Majklu, Mendi i Polu, mojim komšijama koje sam upoznao tokom noći.
U laganoj povorci išli smo ka Vestminsteru.
Iako je kiša odavno stala i sunce je sijalo, atmosfera je bila sumorna dok smo prolazili pored Viktorijine kule.
U pet popodne, vrata su se polako otvorila i i svi su potpuno ućutali.
Prvi put od kada sam stao u red, nije bilo nijednog zvuka.
U centru Vestminsterske dvorane nalazio se kraljičini kovčeg.
Žena iza mene gušila se u suzama.
Ispred mene, Endrju i Trus su išli zajedno, ruku pod ruku.
Pogledao sam u plafon, prišao kovčegu i klimnuo glavom.
I za tren oka bilo je gotovo.
Posle 30 sati čekanja, trenutak u Vestminster dvorani nije trajao duže od 90 sekundi.
Kraljica Elizabeta Druga, britanski monarh čija je vladavina najduže trajala, umrla je u Balmoralu u 96. godini, posle 70 godina na tronu.
Preminula je u miru, u četvrtak popodne, na imanju u Škotskoj gde je provela veći deo leta.
Tokom vladavine kraljice Elizabete Druge, na istorijskoj pozornici odigrao se posleratni period, tranzicija iz imperije u Komonvelt, kraj Hladnog rata, ulazak Velike Britanije u Evropsku uniju i povlačenje iz nje.
Za to vreme, Velika Britanija je promenila 15 premijera – od Vinstona Čerčila, rođenog 1874. godine, do Liz Tras, koja je rođena 1975. – 101 godinu kasnije.
Kraljica je sa premijerima i premijerkama održavala nedeljne audijencije.
Kraljica je rođena kao Elizabeta Aleksandra Meri Vindzor, u londonskoj četvrti Mejfer, 21. aprila 1926. godine.
Malo ko je mogao da predvidi da će doći na tron, ali je decembra 1936. godine njen ujak Edvard Osmi abdicirao kako bi se oženio dvaput razvedenom Amerikankom Volis Simpson.
Na presto je došao Elizabetin otac, kralj Džordž Šesti, a tada desetogodišnja Lilibet, kako su je zvali u porodici, postala je prestolonaslednica.
Samo tri godine kasnije, Velika Britanija našla se u ratu sa nacističkom Nemačkom.
Elizabeta i njena mlađa sestra, princeza Margaret, provele su veći deo ratnih godina u zamku Vindzor, nakon što su njihovi roditelji odbili predloženu evakuaciju u Kanadu.
Kada je napunila 18 godina, Elizabeta je provela pet meseci u Pomoćnim snagama teritorijalne odbrane, gde je savladala osnovne veštine motorne mehanike i upravljanja vozilima.
„Počela sam da razumem vojnički duh koji doživljava procvat kada je suočen sa nedaćama“, prisećala se tih dana.
Tokom Drugog svetskog rata, dopisivala se sa daljim rođakom, princom Filipom od Grčke, koji je služio u Kraljevskoj mornarici.
Njihova romansa je procvetala i par se venčao u Vestminsterskoj opatiji 20. novembra 1947, a princ je poneo titulu vojvode od Edinburga.
Za princa Filipa rekla je da je bio njena „snaga i utočište“ kroz 74 godine braka, sve do njegove smrti 2021, u 99. godini.
Kraljevski par imao je četvoro dece – prvi sin kralj Čarls rođen je 1948., princeza Ana 1950. godine, princ Endru 1960. i princ Edvard 1964.
Oni su im podarili osmoro unučadi i 12 praunučadi.
Kada je otac tadašnje princeze Elizabete preminuo 1952. godine, ona je bila u poseti Keniji.
Odmah se vratila u London, gde je proglašena za novu kraljicu.
„Bilo je iznenadno preuzimanje dužnosti i trud da taj posao bude urađen najbolje moguće“, prisećala se kasnije.
Elizabeta Druga krunisana je u Vestminsterskoj opatiji 2. juna 1953. godine, kada je imala 27 godina.
Televizijski prenos pratila je rekordna publika za tadašnje prilike, a procenjuje se da ga je gledalo više od 20 miliona ljudi.
Decenije koje su usledile donele su velike promene, kao što je kraj Britanske imperije u inostranstvu i promene društvenih normi u Velikoj Britaniji šezdesetih godina.
Elizabeta je reformisala monarhiju, a u javnosti je bila prisutna kroz šetnje, kraljevske posete i učešće na javnim događajima.
Njena posvećenost Komonveltu bila je konstanta – svaku od zemalja članica posetila je bar jednom.
Proglas o novom kralju
Proglas o novom kralju je pročitan u Londonu, Edinburgu, Kardifu i Belfastu uz zvukove pušaka i topova, fanfare.
Ceremonija krunisanja održana je u palati Svetog Džejmsa u prisustvu članova kraljevske porodice, premijerke Liz Tras, političara i arhiepiskopa od Kanterberija.
Kralj se obratio publici i odao počast kraljici Elizabeti.
„Moja majka je dala primer doživotne ljubavi i nesebičnog služenja dužnost svim članovima porodice i celom kraljevstvu.
„Njena vladavina je bila neprevaziđena po trajanju, posvećenosti i odanosti, čak i dok tugujemo, zahvaljujemo se za ovaj najverniji život“, naveo je.
Kralj Čarls Treći je odlučio da prvi put dozvoli pristup televizijskim kamerama tokom Pristupnog saveta kako bi javnost mogla da vidi postupak.
Ceremoniji je prisustvovalo 200 članova Tajnog saveta.
Među njima su bivši premijeri Boris Džonson, Tereza Mej, Dejvid Kameron, Gordon Braun, Toni Bler i Džon Mejdžor.
Prvo obraćanje kralja Čarlsa Trećeg:
Njen sin i naslednik prestola, kralj Čarls Treći, obratio se naciji u petak i oprostio od kraljice Elizabete Druge.
„Hvala ti za ljubav i posvećenost našoj porodici i porodici naroda kojima si služila tako marljivo sve ove godine“, kazao je on.
Ona je „bila inspiracija i primer meni i celoj mojoj porodici, dugujemo joj najviše od srca kao što svaka porodica duguje njenoj majci, zbog njene ljubavi, naklonosti, vođstva, razumevanja i primera“, rekao je kralj.
Objavio je i da će njegov sin i naslednik prestola, princ Vilijam, i njegova supruga Ketrin, postati princ i princeza od Velsa.
„On će me naslediti kao vojvoda od Kornvola i preuzeće odgovornost za Vojvodstvo od Kornvola, koje sam ja nosio više od pet decenija“, rekao je novi kralj.
- Njeno kraljevsko veličanstvo kraljica Elizabeta Druga
- Kako će izgledati sahrana kraljice Elizabete Druge
- Vladavina Elizabete Druge: Lice monarhije koje se neprestano menjalo
„Kraljica Elizabeta je kvalitetno iskoristila život, održala sudbinsko obećanje i najdublje oplakujemo njen odlazak“, dodao je kralj Čarls Treći.
„Njeno obećanje da će doživotno služiti naciji ja danas obnavljam svima vama“, kazao je.
Kralj se prethodno nasamo sastao sa premijerkom Liz Tras u Bakingemskoj palati u petak posle podne, što je bila jedna od njegovih prvih ustavnih obaveza kao monarha.
Premijerka Liz Tras, koju je kraljica imenovala u utorak, rekla je da je vladarka bila temelj moderne Velike Britanije, koji je „obezbedio stabilnost i snagu koja nam je bila potrebna“.
Govoreći o novom kralju, kazala je da mu „nudi odanost i posvećenost, poput one koju je njegova majka nama pružala toliko dugo“.
„Sa završetkom drugog elizabetanskog doba, ulazimo u ovu eru slavne istorije naše velike zemlje, upravo onako kako bi njeno veličanstvo želelo, izgovarajući reči ‘Neka Bog čuva Kralja“, dodala je Tras.
„Najdublju tugu“ izrazio je i arhiepiskop od Kenterberija Džastin Velbi, duhovni vođa Engleske crkve, gde je britanski monarh u službi guvernera.
Kako je dodao, „njegove molitve su sa kraljem i kraljevskom porodicom“.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
