Grupa latinoameričkih država i Kanada pozvale su venecuelansku vojsku da podrži opozicionog lidera Huana Gvaida kao privremenog predsednika.
Čak 11 od 14 članica Lima grupe je pozvalo na promenu vlasti bez upotrebe sile i hitnu isporuku humanitarne pomoći.
Gvaido je sebe proglasio privremenim predsednikom i za to dobio podršku najvećih svetskih sila, uključujući i Sjedinjene Američke Države.
Predsednik Nikolas Maduro je saopštio da je on legitimni lider Venecuele.
Maduro, koji ima podršku brojnih zemalja, uključujući Kinu i Rusiju, upozorio je ranije da bi politička kriza u zemlji mogla da izazove građanski rat.
Maduro je prošlog meseca podneo zakletvu i otpočeo drugi mandat nakon izbora u kojima mnogi opozicioni lideri nisu učestvovali zato što su bili u zatvoru ili su ih bojkotovali.
Guaido, koji je predsednik Narodne skupštine Venecuele, rekao je da mu ustav dozvoljava da preuzme privremenu vlast, u slučaju kada je predsednik izabran nelegalno.
Šta je Lima grupa rekla?
Grupa je objavila deklaraciju u 17 tačaka, nakon sastanka u prestonici Kanade Otavi.
U dokumentu se navodi da vlade Argentine, Brazila, Kanade, Čilea, Kolumbije, Kostarike, Gvatemale, Hondurasa, Paname, Paragvaja i Perua „ponavljaju svoje priznavanje i podršku Huanu Gvaidu“ kao privremenom predsedniku Venecuele.
Grupa je pozvala i svetsku zajednicu „da preduzme mere da spreči Madurov režim da obavlja finansijske i trgovinske transakcije u inostranstvu, od pristupa međunarodnoj imovini Venecuele i od poslovanja u nafti, zlatu i drugim sredstvima“.
Međutim, tri članice Lima grupe – Gvajana, Meksiko i Sveta Lucija – nisu potpisale deklaraciju.
Lima grupa je osnovana 2017. godine kako bi pomogla u pronalaženju miroljubivog rešenja za krizu u Venecueli.
Šta je sa upozorenjima o građanskom ratu?
Na pitanje španske televizije da li bi kriza u državi mogla da preraste u građanski rat, Maduro je u ponedeljak rekao da na to „niko ne može sa sigurnošću da odgovori“.
„Sve zavisi od nivoa besa i agresivnosti severne imperije [SAD] i zapadnih saveznika.
Mi tražimo da se niko ne meša u naše unutrašnje poslove… I pripremamo se za odbranu zemlje“, kazao je Maduro.
Gvaido je u govoru koji je održao u ponedeljak rekao: „Ne postoji mogućnost građanskog rata u Venecueli, to je Madurova izmišljotina.“
On je optužio Madurovu vladu da pokušava da prebaci 1,2 milijardi dolara javnih sredstava u Ugancu, ali za to nije dao dokaze.
Kako ostatak sveta vidi krizu?
Najmanje 17 zemalja Evropske unije zvanično je priznalo Gvaida za privremenog predsednika Venecuele.
To je usledilo pošto je istekao rok koje su Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Španija i druge zemlje dale Maduru da raspiše nove izbore.
Druge evropske države, poput Grčke i Irske, pozvale su na nove izbore, ali nisu priznale Guaida.
Maduro zadržava moćne saveznike, posebno Kinu i Rusiju, koje su optužile zemlje EU da se mešaju u poslove Venecuele i pokušavaju da „legitimizuju uzurpiranu vlast“.
Predsednik Venecuele zadržava i ključnu podršku vojske.
Šta je iza svega?
Maduro, koji je preuzeo mandat 2013. godine nakon smrti Uga Čaveza, optužen je za navodno kršenje ljudskih prava i za upravljanje ekonomijom.
Zemlja se suočava sa ozbiljnim nedostacima osnovnih sredstava, kao što su lekovi i hrana, a stopa inflacije je prošle godine u proseku udvostručavala cene svakih 19 dana.
Mnogi stanovnici ove latinoameričke zemlje su emigrirali.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, tri miliona Venecuelana napustilo je zemlju od 2014. godine, kada je počela ekonomska kriza.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
