Couples kiss at a pro same-sex marriage party after registering their marriages in Taiwan

Reuters

Kad je Tajvan postao prva azijska država u kojoj su legalizovani istopolni brakovi, stotine gej parova slavilo je prijavivši se za stupanje u brak.

To je dovelo do značajne promene na ostrvu na kom je većina ljudi tek odnedavno počela da podržava istopolne odnose.

I na mnogim drugim mestima došlo je do promena – često veoma rapidnih.

Na primer, svaka peta osoba u Južnoj Koreji je 2007. godine rekla da homoseksualnost treba da bude prihvaćena – a do 2013. godine ta se brojka udvostručila.

Stavovi javnosti izgleda da su smekšali i na drugim mestima, kao što su Argentina, Čile, SAD, Australija, Indija i u mnogim drugim državama u Zapadnoj Evropi.

Ali ove promene ne znače uvek potpunu jednakost. Na Tajvanu, na primer, vlada se zaustavila kod odobravanja punih prava za usvajanje.

Drugde, neke države usvajaju strože anti-gej zakone Istopolni astopolni odnosi ostaju ilegalni u oko 69 država. Nedavno je u Keniji donet izglasao zakon koji zabranjuje gej seks.

Džepovi otpora

U nekim zemljama, otpor prema gej vezama duboko je ukorenjen.

Na primer, U Gani de gej seks može biti kažnjen zatvorom, a stavovi se menjaju ka manje blagonaklonim.

Anketa iz 2013. godine pokazala je da 96 odsto stanovnika Gane smatra da društvo ne bi smelo da prihvati homoseksualnost.

Na drugim mestima, zvanične kazne za gej seks mogu da pruže uvid u to kako stanovnici, ili makar njihovi lideri, vide homoseksualnost.

Na primer, Bruneji su nedavno seks među muškarcima načinili kažnjivim smrću kamenovanjem, iako su u međuvremenu to povukli.

Drugi problem je što iako zakoni i utisak o stavovima možda deluju kao da su u nekim zemljama postali slobodniji, realnost bi mogla da bude značajno drugačija za LGBT zajednicu na licu mesta. Na primer, iako je Vrhovni sud Brazila nedavno glasao da zločine homofobije i transfobije načini protivzakonitim, učinio je to reagujući na veliki broj ubistava LGBT ljudi.

grafika homoseksualnost stavovi

BBC

Zašto, dakle, podrška gejevima i lezbejkama toliko varira širom sveta?

Studije sugerišu da su razlozi često povezani sa tri faktora – ekonomskim razvojem, demokratijom i religijom.

Jedna teorija glasi da ekonomija države formira stavove njenih građana – uključujući šta oni misle o LGBT pravima.

Siromašnije zemlje često iskazuju manje podrške, delom zato što se kulturne vrednosti usredsređuju na osnovno preživljavanje.

Indija LGBT

Getty Images
Slavljeničke šetnje organizovane su po Indiji nakon što je gej seks dekriminalizovan 2018. godine

Kad ljudi brinu oko stvari kao što je čista voda, hrana, sklonište i bezbednost, mogu da postanu zavisniji od drugih.

Ta zavisnost obično pojačava jaku lojalnost grupi – povećavajući podršku njenim normama, uključujući „tradicionalne“ heteroseksualne porodične vrednosti.

Ljudi koji žive u bogatijim zemljama, za razliku od njih, obično uživaju mnogo više bezbednosti.

Kao posledica toga, verovatnije je da će imati slobodu da donose odluke koje im odgovaraju i da veruju u individualno izjašnjavanje.

Nije svako u bogatijim zemljama tolerantniji prema gej odnosima, ali podaci kojima raspolažemo sugerišu da običnu tamo imaju veću podršku.

Smatra se i da određenu ulogu igra demokratija.

U demokratiji, principi kao što su jednakost, pravedan odnos i pravo na protest češće će biti deo aktivnosti vlada i njihovih građana.

Kao posledica toga, verovatnije je da će ljudi koji se ponekad doživljavaju kao drugačiji, kao što su gejevi i lezbejke, biti prihvaćeni.

Ali ljudima je možda potrebno vreme da se naviknu na demokratiju.

U poređenju sa višegodišnjim demokratijama, bivše komunističke zemlje kao što su Slovenija i Rusija čini se da su sporije u razvijanju tolerantnijih stavova.

Drugi faktor je uloga religije.

Zapadna Evropa, sa relativno niskim stepenom religioznog verovanja, nalazi se na čelu legalizovanja istopolnih brakova. Danska, Belgija, Norveška, Španija i Švedska bile su među prvim zemljama koje su to učinile.

Prajd Istanbul

Getty Images

Neke bliskoistočne i afričke zemlje, u kojima su najčešće dominantni Islam ili konzervativne protestantske vere, imaju neke od najmanje tolerantnih stavova.

Gej seks je ilegalan u skoro polovini zemalja Afrike i Azije, sa između 60 i 98 odsto ljudi koji govore da je religija „uvek bitna“. To je mnogo više nego u Evropi, gde je gej seks legalan u svim zemljama.

Ali, iako su bogatije, više demokratske i manje religiozne zemlje obično tolerantnije, postoje i mnogi izuzeci.

Kina, na primer, ima nisku stopu religioznih uverenja, ali ankete pokazuju da njeni stanovnici imaju mnogo manje podrške za gej prava od njihovih tajvanskih komšija.

Promena u stavovima

Zemlje su se oduvek razlikovale u pogledu ekonomskog razvoja, demokratije i religije. Zašto su se, dakle, stavovi i politika toliko promenili u poslednjih 20 godina?

Jedna sugestija je da se stavovi menjaju kako starije generacije umiru i zamenjuju ih mlađi, liberalniji ljudi.

Drugi je da ljudi različitih starosnih grupa mogu da promene stavove a neka istraživanja sugerišu da je upravo to slučaj.

U SAD i mnogim drugim zemljama, popularna kultura i mediji čini se da su odigrali veliku ulogu u rapidnoj liberalizaciji stavova.

Elen Dedženeris Poršom De Rosi

BBC
Elen Dedženeris (desno) sa suprugom Poršom De Rosi. Elen vodi emisiju koju gledaju milioni

Od devedesetih nadalje, počeli su da se pojavljuju neki izuzetno simpatični gej i lezbejski likovi – kao što je Vil iz Vil i Grejs – i TV ličnosti kao što je Elen Dedženeris. Popularna kultura omogućuje ljudima koji inače ne bi poznavali otvorenog gej pojedinca da ga poznaju u virtuelnom smislu.

Kontakt u stvarnom životu je takođe važan, jer je teže ne voleti geja ili lejzbejku koji su prijatelji ili članovi porodice.

U SAD, 22 odsto ljudi je 1993. godine reklo da ima bliskog prijatelja ili člana porodice koji je gej ili lezbejka. Do 2013. godine, istu stvar reklo je njih 65 odsto.

Na taj način pokret „izlaženja iz ormara“, koji ohrabruje pojedince da deklarišu svoju seksualnu orijentaciju ili rodni identitet, bio je izuzetno uspešan.


Više na ovu temu


Ipak, ne može se automatski pretpostaviti da će sve zemlje, pre ili kasnije, uvesti zakone koji su otvoreniji prema gejevima.

Neki gejeve doživljavaju kao zapadnjački uvoz, a mogu da misle i da SAD i Evropa koriste ekonomsku silu da im nametnu svoju volju.

Na primer, Uganda je 2009. godine raspravljala o predlogu zakona koji bi kažnjavao gej seks smrću u nekim situacijama. Kao reakcija na to, nekoliko zemalja je pripretilo da će im ukinuti finansijsku pomoć, a Svetska banka je odložila kredit od 90 miliona dolara.

Na sličan način, Turska je imala problema u kretanju po tankoj liniji između podrške konzervativnim islamskim stavovima i održavanja politike koju bi podržala EU.

Tu je i argument da je prvobitna odluka Bruneja da uvedu smrtnu kaznu za gej seks možda bio pokušaj dodvoravanja muslimanskim turistima i investitorima.

Na drugim mestima, politički kandidati možda iskazuju podršku strogim zakonima kao način da steknu publicitet i zadobiju podršku javnosti.

Stavovi i politika u mnogim zemljama očigledno se menjaju.

Ali pretpostavka da će više njih poći njihovim stopama nema nikakvih garancija.


O ovom članku

Ovu analizu BBC je naručio od eksperta koji radi za spoljnu organizaciju.

Ejmi Adamčik je profesorka sociologije na Koledžu krivičnog prava Džon Džej i Programu doktorskih studija iz sociologije i krivičnog prava u Diplomskom centru Gradskog univerziteta u Njujorku.


Priredila: Elanor Lori

Povezani tekstovi