Tačno trideset godina su navijači kluba sa Enfilda čekali da njihovi miljenici ponovo budu prvaci Engleske. Sada su konačno to uspeli, pa se slavi širom sveta, a naročito na Balkanu.
„Osećaj je da je došla naplata dugova za sve ovo čekanje i patnju“, govori za BBC na srpskom Dragana Vučković, višedecenijska navijačica Liverpula.
Kako kaže, prva reakcija je bila vrisak, kako od sreće, tako i od „nakupljenih frustracija i osećaja nepravde“ zbog titula koje su ranije izmicale.
Navijači Liverpula su posle ubedljive pobede njihovog tima nad Kristal Palasom u sredu uveče, s nestrpljenjem čekali rezultat utakmice između Čelsija i drugoplasiranog Mančester Sitija.
- Jirgen Klop – dečak iz Švarcvalda koji je postao heroj Liverpula
- Kada ti na kućnu adresu stigne pismo od Jirgena Klopa
- Priča o Arčiju Liču – čoveku koji je izgradio Enfild i Stamford Bridž
Pobeda Čelsija u Londonu, Liverpulu je matematički obezbedila titulu, sedam kola pre zvaničnog završetka Premijer lige.
Crveni deo grada na reci Mersi ponovo slavi, a na Balkanu, klubovi navijača Liverpula u svim zemljama nekadašnje Jugoslavije, slave kao da su tamo.
„Iskreno da ti kažem, sa Liverpulom koliko smo videli nekih loših stvari, ja još ne mogu da poverujem u sve ovo“, kaže za BBC na srpskom Branko Vukoslavović, predsednik crnogorskog kluba navijača.
„Kao što je Klop rekao, niko ne može da nam oduzme ovo veselje, slavićemo u svakom slučaju, ovako ili onako“, navodi Tomaž Račič iz slovenačkog ogranka.
„Jeste da nije normalno i uobičajno, ali kad je pa Liverpul napravio nešto uobičajno“, dodaje uz osmeh.
Beogradska priča
Dragana je imala nepunih 10 godina kada je Liverpul poslednji put osvojio prvenstvo Engleske, u sezoni 1989/1990.
„Srećna sam, ali osećam i neko olakšanje jer je sve gotovo“, kaže Dragana, inače koordinatorka u Centru za integraciju mladih.
Sad ćemo imati da pričamo o novom najsrećnijem momentu u našim životima i to više nije Istanbul 2005, nije Barselona od prošle godine“, dodaje Dragana.
- Ponovo počinje Premijer liga: Mojim živcima se to nimalo ne sviđa
- Kako je „fantazi” Premijer lige osvojio Srbiju i svet – o fudbalu, taktici i drugarstvu
- Odlazak Mistera: Zašto će Mančesterom i Lutonom zauvek odjekivati ime Radomira Antića
Beogradski ogranak Liverpulovih navijača osnovan je jula 2017. godine, ali su se oni godinama ranije okupljali i u Beogradu i širom Srbije.
Registrovanih članova ima oko 300, dok je broj navijača u Srbiji daleko veći.
https://www.facebook.com/239726381628/posts/10157278380426629/
Utakmice gledaju na različitim lokacijama u Beogradu i širom Srbije, a jedno vreme je mesto okupljanja bio i kafić Kop bar, koji je Dragana Vučković držala sa suprugom.
I ona je poslušala Klopov savet, te je titulu dočekala sa „crvenom porodicom“ kod kuće.
Za Liverpul je navija već dvadeset godina.
U posebnom sećanju joj je ostala 2001. godina i nemila situacija kada je tadašnji trener Žerar Ulije tokom utakmice sa Lidsom odveden u bolnicu na operaciju srca.
„Sećam se tog trenutka kako su navijači Liverpula to toliko emotivno doživeli. Sve mi je to ličilo na porodičnu atmosferu, ne na navijačku“, opisuje Dragana.
Ne krije da je uvek imala miljenike među igračima.
Na početku je bio Emil Heski, kasnije Martin Škrtel, a danas je to Senegalac Sadio Mane, kako zbog „prgavosti i drskosti na terenu“, tako i zbog toga što je „čovek velikog srca, skroman i jako human“.
Ipak, niko nije kao čuveni kapiten Stiven Džerard, po kojem je njen sin dobio ime – Stevan.
- Vest Bromić Albion: Zašto je engleski fudbalski klub uzeo hrvatsko prezime
- Najstariji fudbalski klubovi u Srbiji – od ledine do trofeja
- Od Partizanovih beba do džinova sa Old Traforda
Draganino navijačko srce „kupile“ su i vrednosti koje Liverpul neguje, kao i većinska levičarska ideologija navijača i kluba koja se, kaže, „koliko-toliko zadržala i dan danas“.
Zbog toga se, navodi, nikada nije osećala diskriminisano kao žena među većinskim muškim navijačima, ali dodaje da bi situacija možda bila drugačija da je odabrala drugi klub.
Crnogorski Skauzer
Branko Vukoslavović, predsednik crnogorskog kluba, iza sebe ima blizu 30 odgledanih utakmica, veliki broj fotografija sa fudbalerima i trenerima Liverpula, a njegov poklon Stivenu Džerardu završio je i na njegovoj oproštajnoj utakmici.
Titulu je dočekao u rodnoj Podgorici.
Posebno ga raduje činjenica da će mnogobrojnim kritičarima Liverpula u proteklih 30 godina, sada konačno moći da „zapuši usta“, jer smatra da je ovo tek početak „višegodišnje dominacije“.
Često je, kaže, poslednjih godina odlazio u tromesečne posete Engleskoj.
Plan je bio da i ove godine u aprilu otputuje u Liverpul i ostane do slavljeničke parade, koja je prošle godine, tokom proslave titule Lige šampiona, okupila oko 750.000 ljudi.
Ove godine se očekivalo više od milion.
„Počeo sam da prikupljam karte i za tih tri meseca sam mogao da odem skoro na sve utakmice i ta parada – šlag na tortu i kruna karijere navijačke.
„Onda je došla korona i razbila sve u param parčad, ali je to isto nekako ‘liverpulski’, kad treba da izbriljiramo, nešto se vazda desi“, dodaje 45-godišnji Branko.
Proslava u krugu „crvene porodice“
Korona virus je poremetio mnogobrojne planove navijača Liverpula, a defile kroz grad u otvorenom autobusu po osvajanju titule biće pomeren.
Trener Liverpula, Jirgen Klop je ranije poručio da će parada biti organizovana kada okupljanje navijača u većem broju bude bezbedno.
„Kad god. Koga briga. Potreban nam je samo jedan dan kada će svi biti u mogućnosti da dođu i tada ćemo proslaviti“, izjavio je Klop za BBC.
- Priča o ser Metu Bezbiju – od rata, preko kobnog leta iz Beograda, do dinastije
- Kad Crveni đavoli nalete na ćirilicu: „Zašto samo Mata piše normalno“
- Klubovi Premijer lige zarađuju i bez navijača
On je takođe pred nastavak Premijer lige, posle više od 100 dana pauze, zamolio navijače da ostatak prvenstva isprate od kuće.
Oko 2.000 navijača Liverpula se ipak oglušilo o ove pozive, te je sinoć proslavilo titulu ispred kapija stadiona Enfild.
Vođeni savetima trenera i preporukama Svetske zdravstvene organizacije, kao i zbog širenja korona virusa u Srbiji, iz zvaničnog navijačkog kluba Liverpula u Srbiji poručuju da nikakve velike proslave neće biti.
„U ovo doba pandemije nema zvaničnih okupljanja i organizovanog gledanja utakmica“, kažu za BBC na srpskom.
Iako je, priča Branko, relativno kasno počeo da navija za Liverpul, to ga nije sprečilo da gleda neke od najznačajnijih utakmica za klub u poslednjih desetak godina.
Najdraža utakmica mu je ona iz februara 2016. godine sa Sanderlendom, kada je ceo Kop – tribina na kojoj su najvatrenije pristalice Liverpula – u 77 minutu napustio stadion kao vid protesta zbog poskupljenja karata na 77 funti za glavnu tribinu.
Sledećeg dana su se oglasili vlasnici kluba iz Fenvej sports grupe saopštenjem gde su se izvinili navijačima i povukli odluku o poskupljenju karata.
Branko ima veliki broj slika sa nekadašnjim i sadašnjim igračima i trenerima kluba, ali mu je omiljena sa Stivenom Džerardom, sa kojim se sreo tri puta.
Poslednji susret bio je u poslednjoj Džerardovoj sezoni – 2015. godine, kada mu je Branko poklonio zastavu koju je sam dizajnirao.
„Raširio sam zastavu na raskrsnici gde su mi rekli da će proći i on kad je video zaustavio se.
„Ja sam zgužvao zastavu i rekao mu: ‘Stivi, ne treba mi ni slika, ni autogram, samo imam jedan poklon, u ime svih navijača sa Balkana’.
„Sa suzama u očima mi je stisnuo ruku, rekao kako mu to puno znači i dodao drugu koji ga je vozio“, ponosno prepričava Branko.
Stivenova supruga Aleks raširila je zastavu na njegovoj poslednjoj utakmici protiv Stouk Sitija što se videlo i u televizijskom prenosu.
Branko kaže da mu se telefon tada usijao od poziva prijatelja koji su prepoznali zastavu.
Slovenački crveni
Slovenački navijački klub broji oko 400 članova i najveći je na prostoru bivše Jugoslavije. Ujedno je i prvi registrovan – 2013. godine.
Tomaž Račič, predsednik kluba, kaže da je osećaj povodom osvajanja titule neverovatan, posebno što se na nju čekalo ovoliko dugo.
„I ja sam imao u planu da idem na poslednju utakmicu, i da idem na paradu ali neće moći, ove noći„, gorko se osmehujući govori 44-godišnji Tomaž za BBC na srpskom.
Kaže da je puno Slovenaca planiralo da ide na proslavu u Liverpul, kao i da su ugovarali „velika druženja na lokalu i u regionu“.
Svaku aktivnost povodom slavlja su obustavili dok se situacija oko korone ne stabilizuje.
Tomaž, koji za Liverpul navija od malih nogu, tvrdi da su zajednička druženja i navijanja u Sloveniji krenula već krajem devedesetih.
„Nama je bila bitna ideja navijanja i druženja, nije nam bilo toliko bitno da se organizujemo zvanično. Međutim, vremenom se javio interes i zbog karata, jer je nemoguće da se dobije karta za Enfild“, kaže on.
Tako je preko kluba, u prvom delu sezone, gledao duel između Liverpula i Mančester Sitija.
Prisustvovao je i utakmici protiv Čelsija, pre šest godina, koju mnogi Liverpulovi navijači smatraju najtužnijim trenutkom u novijoj istoriji kluba.
Tada se kapiten Stiven Džerard okliznuo, što je napadač Čelsija Demba Ba, iskoristio i postigao gol.
Kasnije će se ispostaviti da je ovaj Džerardov peh Liverpula koštao titule.
„Još mi se danas dlake nakostreše kad se setim. Govorili smo da će to biti utakmica o kojoj ćemo pričati unucima.
„Sredili smo karte preko veza nekih, ubili se da ih nađemo, platili sulude pare i onda nas je Murinju naučio da se fudbal isto igra u glavi, kao što se igra u nogama“, priseća se Tomaž.
Ta utakmica je i Dragani iz Beograda ostala u gorkom sećanju.
„Bio je to osećaj kosmičke nepravde, baš nije bilo fer i baš nije trebalo njemu tada da se desi. Prošlo je šest godina i dalje mi je to bolno“
„Meni je to bilo mnogo emotivno i lično. Ja sam tada bila u poodmakloj trudnoći, u osmom mesecu“, kaže ona.
Sarajevo brani Liverpul
Među balkanskim navijačima Liverpula ima i onih koji se sećaju titule iz 1990. godine.
„Nisam gledao utakmicu, ali se sećam titule“, priseća se za BBC na srpskom 52-godišnji Darko Jevtić iz Sarajeva.
„Nažalost te 1990, već je počelo da se kuva u bivšoj Jugi, tako da je tada sport počeo da pada u drugi plan, a nekako se desilo da je i Liverpul pao u igri“, dodaje on.
Nije ni slutio da će na novu titulu čekati tri decenije.
„Znaš kad nešto čekaš 30 godina i uvek si nešto na korak, blizu. Tu su emocije, rečima se ne može opisati“, naglašava Darko.
Za Liverpul je počeo da navija 1981. godine, od finala Lige šampiona u Parizu sa Real Madridom, kada je tim iz Engleske osvojio treću titulu prvaka Evrope, sa tadašnjim trenerom Bobom Pejslijem.
Četiri godine kasnije dogodila se tragedija u finalu Kupa šampiona između Juventusa i Liverpula, na Hejselu u Briselu, koja za Darka predstavlja jedan od najtužnijih događaja u Liverpulovoj istoriji.
Tada je na stadionu poginulo 38 italijanskih navijača i jedan belgijski, većina posle obrušavanja zida stadiona, a onda i usled gaženja, dok su neki prebijeni i izbodeni na smrt.
Engleski klubovi su dobili zabranu takmičenja u evropskim nadmetanjima na pet godina.
Darko je jedan od osnivača kluba navijača iz Bosne i Hercegovine, koji je zvanično priznat 2016. godine.
Međutim, ono čime se BiH crveni ponose je inicijativa koju su pokrenuli 2013. godine – regionalna okupljanja navijača Liverpula sa prostora bivše Jugoslavije.
Prvo okupljanje je bilo u Sarajevu, a za oktobar se planira jubilarno deseto u Kotoru u Crnoj Gori, kada bi eks-Ju crveni zajedno proslavili titulu.
„Naša regionalna okupljanja su fenomenalan pokazatelj kako jedna stvar koje ljude spaja, koju ljudi vole, može da pomogne da se prevaziđu sve ostale razlike, od religija, do nacionalizama i puno ostalih gluposti koje inače razdvajaju ljude“, govori Tomaž iz Ljubljane.
Na ovim susretima se organizuju i humanitarne akcije gde se sakupi nekoliko stotina evra, a zatim podeli onima kojima je potrebno – samohranim majkama, narodnim kuhinjama, invalidima, dečijim selima i ostalima.
Branko iz Podgorice i Darko iz Sarajeva su postali nerazdvojni prijatelji upravo na tim druženjima. A sa još dva prijatelja – Šerifom iz Slovenije i Milošem iz Srbije čine „neraskidivu četvorku“ sa balkanskih okupljanja.
Darko kaže da je sa njima trebalo da ode ove sezone na Enfild.
„To mi je bio san koji nažalost ne može da se ispuni, ali ko zna možda sledeće sezone pokušamo.“
Kad si sam, kad je sve tužno ti se seti… Liverpula
Predsednik navijačkog kluba iz Severne Makedonije – Igor Jadrovski i njegovi prijatelji obećali su sebi da će prva stvar koju će uraditi kao šampioni, biti zajednička poseta Enfildu.
„Imao sam neko službeno putovanje u Englesku baš kad je trebalo da bude proslava titule i nisam mogao da verujem da se to poklopilo i da ću biti tamo kad Liverpul osvoji titulu.
„Ali desila se pandemija i pokvarila mi planove“, govori 34-godišnji Igor, diplomirani pravnik.
Smatra da je zbog pandemije utihnula i euforija sa kojom su navijači Liverpula dočekali titulu.
„Nije isti osećaj zbog proslave, ali je značaj titule neverovatan. Posle 30 godina smo došli do onog oko čega smo se trudili u više navrata“, radosno saopštava.
Igor je već bio pre nekoliko godina na stadionu Liverpula.
Oduševilo ga je, kaže, to što nema „turističkog navijanja“.
„Radnik obezbeđenja je oduzeo selfi palicu nekim turistima koji su hteli na Kopu da se slikaju. Rekao im je, ‘Je l’ ste vi svesni na kojoj ste tribini, tih gluposti nema ovde'“, kaže Igor.
Kad je krenula himna navijača Liverpula – You’ll never walk alone – izgubio je glas i zaplakao.
„Nisam nešto slično doživeo da bih mogao da uporedim, ali sam bio van sebe.“
Bila je to utakmica protiv najvećeg Liverpulovog rivala, uz gradski Everton, Mančester Junajteda, čiji je navijač njegov otac.
Dok su živeli u istom stanu, dogovarali su se da utakmice gledaju „džentlmenski i sportski“, ali se neretko dešavalo da se u prvim minutima atmosfera rasplamsa, a da do kraja utakmice ne razgovaraju.
Kao i mnogi navijači Liverpula, Igor smatra da je trener Jirgen Klop najzaslužniji za osvajanje ovogodišnje titule.
Tokom sezone su briljirali razni igrači, ali je za „hemiju koju klub ima, razumevanje, odsustvo ega“, zasluga isključivo Klopova, zaključuje on.
U zemlji Dejana Lovrena
Da nije bilo pandemije korona virusa, utakmici bi prisustvovalo 14 članova navijačkog kluba iz Hrvatske.
Iako broj zaraženih korone virusom raste, iz kluba navijača nadaju da ih neće potpuno omesti u organizaciji zvanične proslave trofeja planiranu za sredinu jula.
„Plan je da imamo živu muziku i da napravimo nešto slično kao što radi kantautor Džejmi Vebster sa Liverpulovim pesmama, pošto imamo jednog našeg muzičara, takođe navijača Liverpula“, kaže Zoran Dekić, 34-godišnji predsednik kluba i programer.
On je nekoliko puta gledao Liverpul uživo, a bio je i na poslednjoj Džerardovoj utakmici.
Ipak, najdraži trenutak mu je preokret Liverpula protiv Borusije Dortmund u četvrtfinalu Lige Evrope 2016. godine.
Tada je Liverpul sa dva gola zaostatka, preokrenuo rezultat na 4:3 golom Dejana Lovrena u zaostatku vremena.
„To nas je gledalo nas stotinak u nekom pabu u Zagrebu. Mi smo eksplodirali. Na kraju nas je taj pab častio, žestina je išla okolo“, navodi Zoran.
Najveća zaslugu za osvojenu Premijer ligu, pripada američkim vlasnicima iz grupe Fenvej sport, smatra on.
„Oni su doveli klub u red i apsolutno su sve popravili – od marketinga, medija, trening centara, uložili su u igrače, proširuju Enfild.
„Doveli su Klopa i igrače koji su nas ranije zaobilazili, kao na primer Alisona i Van Dajka.
„Ima ljudi koji kažu – oni su tu samo zbog zarade. Dobro, oni su biznismeni, nisu oni sad veliki ljubitelji FK Liverpula, međutim oni vode biznis na ispravan način i stavili su Liverpul na stabilne noge“, zaključuje Zoran.
Trofeji u najavi
Balkanski navijači Liverpula su saglasni da je ovo tek početak nove ere njihovih miljenika.
„Liverpul je kao feniks koji se diže iz pepela. Imamo taj pobednički mentalitet što je verovatno najvrednije trenutno kod njih, u njihovim glavama i srcima“, kaže Dragana Vučković iz Beograda.
Ipak, omiljeni im klub zna da „priredi srčane udare za sve navijače“.
„Ono što će neki da dobiju laganije i lakše, mi za to mora da izginemo, mnogo da se borimo i usput propatimo i da se načekamo.
„Ali ja sam navikla da Liverpul to sa sobom nosi. Sa tim sam se saživela“, kroz osmeh govori Dragana.
Ona još uvek nije bila na utakmici Liverpula – meč grupne faze Lige šampiona sa Crvenom zvezdom u Beogradu prošle sezone je propustila zbog privatnih obaveza.
Ispostavilo se, kaže, da je tako bilo najbolje jer je srpski klub slavio sa 2:0, golovima Milana Pavkova.
No, Dragana se nada da će već sledeće sezone ispuniti dugoočekivani san – odlazak na prvu utakmicu Liverpula na Enfildu.
„To je stvarno neostvarena želja koja će biti ostvarena“, zaključuje Dragana.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
