Dok budu donosili stav o vlastima na nivou opština, birači u Albaniji ovog vikenda pokazaće šta misle o mnogo važnijoj temi – višemesečnom sukobu vladajućih socijalista i opozicionih demokrata.
Vlada Edija Rame raspisala je lokalne izbore za 30. jun, ali ih je predsednik Iljir Meta najpre poništio, pa samostalno zakazao nove za 13. oktobar.
Za glasanje se sada spremaju samo pristalice vlasti, dok opozicija tvrdi da neće dozvoliti održavanje izbora jer ne postoje demokratski uslovi za glasanje.
„U Albaniji je na sceni polarizacija vlasti i opozicije među kojima vlada potpuno nepoverenje.
Stvar se manje tiče suštine i sadržaja politika, a mnogo više igara moći i odsustva želje obe strane da se nađe kompromisno rešenje“, kaže za BBC na srpskom Florijan Biber, ekspret za Zapadni Balkan i profesor na Univerzitetu u Gracu.
Protesti na ulicama Tirane traju od februara 2019. godine i često su bili praćeni sukobima policije i demonstranata.
Osim odlaganja lokalnih izbora, opozicija zahteva da premijer Rama podnese ostavku, kao i da budu oslobođeni svi demonstranti koji su uhapšeni tokom protesta, uz obrazloženje da su oni zapravo politički zatvorenici.
BBC na srpskom donosi vam pregled četiri stvari koje treba da znate o lokalnim izborima u Albaniji.
1. Šta se očekuje?
Dok vladajući socijalisti pozivaju na glasanje, opozicione demokrate pozivaju glasače na bojkot.
Incidenti koji su se tokom poslednje predizborne nedelje dogodili u Skadru i gradu Bajram Curi, kada su oštećeni birački materijali i škola gde bi glasanje trebalo da bude organizovano, ukazuje na potencijalne slične probleme i na dan glasanja.
„Incidenti se ne mogu isključiti, a na onim mestima gde bi se mogli dogoditi – izbori bi mogli da budu ponovljeni za dve nedelje“, kaže za BBC na srpskom Muhamed Veliju, novinar albanske televizije Top kanal.
Veliju je završnicu predizborne nedelje proveo u južnom gradu Valoni, uporištu vladajućih socijalista.
„Nema tenzija na ulicama – život se odvija normalno, a tako je bilo i dok su se održavali veliki protesti ispred sedišta vlade u Tirani.
Nema panike ni straha, samo neizvesnosti šta će se desiti na dan glasanja.“
Neizvesnost se, gotovo izvesno, neće završiti ubacivanjem poslednjih listića u glasačke kutije.
Uslediće komplikovan proces brojanja glasova u kome će se tražiti pobednici izbora u ključnim sredinama.
2. Kakva su iskustva iz prošlosti?
Od uvođenja višestranačkog sistema i izbora 1991. i 1992. godine, gotovo da nije bilo nijedne predizborne kampanje u ovoj zemlji koju nisu obeležili protesti, pa i sukobi vlasti i opozicije.
„Slična polarizacija desila se i kada su uloge bile obrnute – kad su demokrate bile na vlasti, a socijalisti u opoziciji.
To je stalna svađa među strankama i nimalo ne pomaže razvoju demokratije“, kaže profesor Biber.
Najveće konfrontacije dogodile su se 1997. godine, u trenutku kada se raspao sistem piramidalne štednje u Albaniji, a građani nezadovoljni korupcijom izašli na ulice.
Pokušaj tada vladajućih demokrata da i vojskom zaustave pobunu tokom koje je država izgubila kontrolu i nad pojedinim delovima teritorije – nije uspeo.
„Godine 1997. Albanija je bila na pragu građanskog rata, a sada to nije slučaj.
Opozicija nema podršku za takve događaje, a na devet protesta od kada su izašli iz parlamenta, broj demonstranata nije se značajnije menjao“, kaže Veliju.
Do 2005. godine, osmogodišnju šansu imali su socijalisti, da bi potom usledio osmogodišnji period vladavine demokrata.
Na demonstracijama socijalističke opozicije 2011. godine bilo je mrtvih i ranjenih, suzavaca i šmrkova.
Režim Edija Rame na vlast dolazi 2013. godine, kada on, kao dotadašnji socijalistički gradonačelnik Tirane, postaje premijer.
- Bitke za velike gradove u tri slike: Istanbul, Beograd i Zagreb
- Diplomatija na Balkanu: Rešenja koja se čekaju
U krizu se ponovo ušlo samo četiri godine kasnije, kada je 2017. godine predsednik Albanije biran u čak četiri kruga glasanja u parlamentu – sve do izbora nekadašnjeg Raminog saradnika Iljira Mete.
„Prilikom prethodne krize 2017. godine, iz Brisela je došao Dejvid Mekalister kao posrednik – sada nemamo takvu situaciju.
Evropska unija samo je savetovala političarima da se okrenu dijalogu i uzdrže od nasilja“, podseća Veliju.
U misiju u Tiranu tada je, uz Mekalistera, dolazio i američki diplomata Brajan Hojt Ji, a plan za rešavanje krize nazvan „Mekalister Plus“ najpre je usvojila opozicija, pa vladajuća stranka Edija Rame.
3. Kakva je uloga međunarodne zajednice?
Tokom višemesečnih sukoba demonstranata i policije, iz Evrope i sveta stizali su uglavnom verbalni pozivi na uzdržavanje od nasilja i povratak za pregovarački sto i vlasti i opozicije.
Pred izborni vikend, iz Vašingtona je stigla jasna poruka i to od Metjua Palmera, zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara koji je u intervjuu za Glas Amerike rekao da zvaničnici Sjedinjenih Država očekuju da izbori budu održani „po rasporedu“.
„Amerikanci su bili veoma aktivni u ovom sukobu, iako nisu preuzeli ulogu posrednika – ali poruke su im bile veoma snažne“, kaže novinar Veliju.
Sa druge strane, Evropska unija (EU) šalje daleko manje snažne poruke.
„EU je u fazi tranzicije vlasti, predsednik Evropske komisije i evropska komesarka za spoljne poslove su na odlasku.
Ta tišina predstavlja problem, ne samo u Albaniji već širom regiona jer bi za rešavanje problema neophodno bilo da EU ima jedinstven stav i kreće se u istom pravcu“, smatra profesor Biber.
4. Šta dalje?
Iako je teško predvideti kako će proći kontroverzni izbori, nije teško zaključiti da se kriza njima neće okončati.
„Ako opozicija i vlast ne budu imali volju da sednu za sto i razgovaraju o krizi tokom jula meseca, situacija će biti veoma teška.
Videćemo i kako će reagovati međunarodna zajednica koja za sada nije želela da bude deo procesa oko lokalnih izbora – i da li će iz Brisela biti posrednika u izbornom procesu“, kaže Mohamed Veliju.
Posebna motivacija Brisela za učešće u albanskom političkom procesu leži i u činjenici da se ova zemlja nalazi pred otvaranjem pregovaračkih poglavlja sa EU.
Ranije ovog meseca, Evropska unija odložila je odluku o otvaranju pregovora – kako sa Albanijom, tako i sa Severnom Makedonijom, kojoj su ipak date veće šanse da na jesen započne razgovore.
„Razdvajanje puteva Albanije i Severne Makedonije moglo bi da predstavlja dodatnu štetu i umanji šanse da se Albanija približi Evropskoj uniji.
Opozicija svesno ulazi u ovakav rizik, a mogla bi da plati veliku cenu“, ocenjuje profesor Biber.
On kaže da bi proširenje Evropske unije ponovo mogao da bude motiv za albanske političare ako Brisel politiku proširenja shvati ozbiljnije i počne dosledno da je primenjuje.
„Pridruživanje nije izgubilo na privlačnosti, već na kredibilitetu jer Evropska unija nije nagradila zemlje koje su načinile značajan napredak – poput Severne Makedonije.
I sad se zemlje pitaju zašto da prave teške kompromise i donose nepopularne odluke kada nema nagrade za to“, zaključuje Biber.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
