„Ako želiš da vidiš promenu u svetu, ti moraš postati ta promena.“

Ovu Gandijevu rečenicu neki od nas su, verovatno nesvesno, u potpunosti primenili.

Oni su spasavali bosonogu decu iz saobraćajnoj kolapsa, šetali su za mališane obolele od raka, kuvali su besplatne obroke, delili knjige i pravili nameštaj.

I sve to za one koji nemaju toliko.

Ovo su pravi mali – veliki heroji Balkana sa kojima su reporteri i reporterke BBC-ija na srpskom razgovarali u 2019. godini.

1. Zbog njih je cela Srbija „pružila korak“ za bolesnu decu

Za Tamaru Klarić i Bogdana Stevanovića 19. septembar 2019. nije bio običan četvrtak, već dan za velike stvari.

Krenuli su u šetnju, ali ni ona nije obična.

Narednih sedam dana prepešačili su Srbiju kako bi obezbedili novac za izgradnju nove roditeljske kuće u Beogradu i pokrenuli ostale da se uključe u akciju.

Pruži korak: Kako su šetali Tamara i Bogdan

„U svetu u kakvom živimo imamo dve opcije: da sedimo sa strane, gledamo šta se dešava i kritikujemo i da ustanemo i preduzmemo nešto“, rekla je tada za BBC na srpskom Tamara Klarić dok je prolazila prvu planiranu rutu.

Ne samo da su uspeli u ovom pohodu već je sa njima pešačila i cela Srbija i uz pomoć aplikacije koju su napravili Pruži korak – sakupila 50 miliona dinara za bolesnu decu i njihove potrebe.

Aplikacija je nastavila da radi, a funkcioniše po sistemu – koliko koraka neko prepešači, toliko novca kompanije doniraju.

Danima su pešaci na društvenim mrežama objavljivali koliko su prešli koraka i koliko je dinara uplaćenih u humanitarne shvrhe.

2. Irena, heroina o kojoj pričaju Amerika i Srbija: „Samo sam radila svoj posao“

Vozačica autobusa u američkom gradu Milvokiju, Irena Ivić-Drobnjak, naglo zaustavlja autobus. Napolju je jak minus, a sve se odvija prošle zime.

Na trotoaru sa leve strane ugledala je bosonogo i jedva obučeno dete, koje kao da je nedavno naučilo da hoda.

Irena izleće iz autobusa i uzima dete u naručje, a jedna putnica joj donosi jaknu u koju ga umotavaju.

Kada su vatrogasci i policija stigli, ušuškano dete je već uveliko sanjalo neke lepše snove.

Irena Ivić, rodom iz Prokuplja, tog petka u januaru 2019. postala je medijska zvezda sa obe strane Atlantika.

Irena, heroina Amerike i Srbije za BBC: „Samo sam radila svoj posao“

Njen herojski čin preneli su najveći svetski mediji, hit je na društvenim mrežama, a više ne zna šta će od poziva brojnih novinara, od RTS-a do CNN-a.

„O, bože, ali zašto tako Slobodane? Ja sam samo odradila svoj posao“, rekla je Irena u intervjuu za BBC na srpskom.

„Ljudima je to velika stvar, ali naravno da nikoga ko ne može da se brine o sebi ne bih ostavila na ulici“.

3. Porodica Gajić protiv Laforine bolesti: „Da nijedan tinejdžer više ne zaplače“

Jedna porodica je bitku za svoje dete prenela na pomoć svoj deci sveta sa istim problemom.

BBC je 2019. pisao o porodici Gajić, Snježani i Vitomiru Gajiću iz Banjaluke čiji se „svet srušio“ kada je njihovim ćerkama uspostavljena dijagnoza retke, neizlečive bolesti.

Kako jedna porodica iz Banjaluke pobeđuje neizlečivu bolest

„Jednog dana Tatjana dolazi iz škole i kaže ‘Mama šta mi se dešava, zaboravila sam da hodam'“, počinje priču o porodičnoj tragediji Snježana Gajić.

Ubrzo su iz škole dobili još jedan poziv.

„Milana, mlađa ćerka, je pala. Imala je epi napad. To su bili prvi simptomi“, priseća se Snježana više od deset godina kasnije.

Tatjani i Milani, do tada zdravim, aktivnim i veselim tinejdžerkama, uspostavljena je dijagnoza Laforine bolesti.

„Nema leka, istraživanja u povojima. Znači trebate negovati decu i čekati kraj. Preživljavanje je od dve do deset godina“, objašnjava Gajić.

Međutim, čekanje najgoreg za Gajiće nije bila opcija.

Advokat i doktorka iz Banjaluke danas su među najvećim pojedinačnim donatorima za istraživanje leka za Laforinu bolest na svetu.

Pre nešto više od godinu dana dobili su informaciju da je lek – zahvaljujući donacijama – na pomolu.

4. Besplatni obroci za one koji nemaju

Kada je pre pet godina, Nina Kokeza sa dvojicom drugova organizovala Solidarnu klopicu, u Beogradu nije bilo mnogo restorana i pekara koji su delili besplatne obroke onima koji nemaju novca za hranu.

Danas je drugačije – od Vračara do Rakovice, sve je više pekara u kojima možete da kupite obrok za one kojima je potreban. Tu su i restorani u kojima možete da kupite uslovni obrok ili kafu, kao i ekspres restorani koji dele solidarne, besplatne obroke.

BBC je 2019. razgovarao sa ljudima koji pomažu da se hrana pripremi i stigne do onih koji ne mogu da je priušte.

„Ljudi uđu u pekaru, odnesu obrok ili ostave novac za ljude koji nemaju“, kaže Nina Kokeza, organizatorka akcije.

Tu je i Obrok za porodicu – akcija jedne familije iz Srbije.

Upoznajte porodicu koja duh Božića neguje cele godine

Marijana Kresojević, Mirjana Mutuc i Mina Gavrilov već godinu dana svakog vikenda porodicama kojima je pomoć potrebna dele pakete sa kompletnim ručkovima.

Obrok za porodicu nedavno je dobio novi život u Fejsbuk grupi koja broji više hiljada članova.

Sve je, kaže Marijana, krenulo spontano pre oko godinu dana, kada se jedna njihova poznanica razvela i zapala u finansijske probleme.

„Mi smo vrlo vezani kao porodica i često se okupljamo uz ručkove i druženje posle kog nam je redovno ostajalo dosta hrane za koju nismo znali šta ćemo sa njom.

„Kad možemo njoj, zašto ne bismo mogli i ostalima“, objašnjava Marijana.

Humanih i originalnih ljudi ima i u Skoplju, a BBC na srpskom radio je priču o njima.

Mala družina okupljena pod imenom #RetvitniObrok, svakog petka nakon posla skuva oko sto obroka za beskućnike, siromašne i socijalno ugrožene sugrađane.

Svaka pomoć u hrani ili društvu oko šerpe dobro im dođe, rekli su ovi volonteri za BBC na srpskom.

5. Stolar Mile – harmonikaš koji pravi i poklanja stolice za hranjenje dece

Za njega je Srbija čula u novembru 2019. kada se odrekao puta u Njujork.

Postao je najpoznatiji stolar u Srbiji, a Mile je zapravo harmonikaš.

Milorad Jurković, kako mu je pravo ime, već četiri i po godine pravi i poklanja stolice za hranjenje dece svima koji ne mogu da ih priušte.

Humanista godine se odrekao Njujorka

Za život i materijal zarađuje od harmonike.

„Mislim da sam jedan od retkih, koji je išao da polaže i dobije licencu i da plaća porez na harmoniku“, rekao je Jurković za BBC na srpskom.

Slavu i nadimak je, ipak, stekao kao stolar i dobrotvor.

Krajem novembra prijatelji iz Fondacije Divac javili su mu da su darodavci iz dijaspore u Americi izabrali njega za humanistu godine.

Pozvali su ga da dođe u Njujork na dodelu nagrade, a da mu svi troškovi prevoz i smeštaj boravka tokom deset dana budu plaćeni.

To bi mu bila prva prilika da vidi Ameriku.

Mile je uz zahvalnost, ipak, odbio.

„Da bi se moje oči naslađivale, neću da nečije druge zaplaču.

„Velika čast mi je to bila, ali sam pomislio da je bolje da taj novac uplate za lečenje nekog deteta“, kaže Mile.

6. Moderna bibliotekarka: Devojka sakuplja knjige za seoske škole i bolnice

Aleksandra Bogdanović je bibliotekarka, ali ne po zanimanju ili radnoj knjižici.

Ona je moderna bibliotekarka – na internetu i na terenu.

Pre pet godina pokrenula je blog Bibliotekarka, a jedna od njenih glavnih akcija je Knjiga za sve – osnivanje mini biblioteka po seoskim školama, vrtićima, domovima za stare…

Blogerka pravi biblioteke po selima u Srbiji

Do sada je sakupila i isporučila više od 2.000 naslova, a na prevoz do srpskih sela čeka još 500 knjiga.

„Sve ide u Beograd, a pošto i sama živim na selu, znam koliko je ljudima teško da dođu do knjiga, da ih kupe ili pozajme“, rekla je Aleksandra za BBC na srpskom.

„To su polovna izdanja, ali svako ko otvori neku knjigu prvi put – za njega je ona nova.“

7. Niški džedaji pomažu decu bez roditelja

Iako ih prema aktuelnim dešavanjima u serijalu Ratovi zvezda gotovo i nema, džedaji se već nekoliko godina uspešno okupljaju u Nišu, a prepoznatljivi su i po – humanosti.

Pored popkulturnih konvencija na kojima okupljaju fanove Ratova zvezda, niški džedaji organizuju i humanitarne akcije.

Džedaji iz Niša organizuju kamp namenjen deci bez roditelja

Tokom leta 2019. su organizovvali kamp na Vlasinskom jezeru, koji je nosio naziv „Sila prati hrabre“.

Bio je namenjen deci bez roditelja.

Kamp za decu bez roditelja nije prva akcija koju ovo udruženje organizuje.

„Prva akcija koju smo organizovali bila je poseta dečijem odeljenju onkologije KC u Nišu“, rekao je Milan Maksimović za BBC, jedan od džedaja.

„To nam je otvorilo oči za humanitarni rad, pa smo organizovali više aktivnosti, tematskih svirki za sakupljanje dobrovoljnih priloga.“

U džedajskom kampu su deca učila da napišu CV, da razvijaju ideje i poslovno komuniciraju.

8. Pošumljavanje: Mladić sadi novu šumu u selu kod Čačka da bi „proizvela kiseonik za sve nas“

Dok se u Beogradu seku stabla zbog izgradnje gondole, a i zelenih površina je sve manje, 150 kilometara dalje, u selu kod Čačka jedan mladić ima misiju da sadi novu šumu.

„Sadimo 150 crvenih hrastića! Pravimo šumu – proizvodimo vazduh za sve nas“ – napisao je Stefan Drljača na Fejsbuku ispod fotografije mlade sadnice hrasta kada je sa bratom počeo da pravi šumu na svom placu, u martu 2016. godine.

On sadi novu šumu kod Čačka

Tri godine kasnije, 2019. na Stefanovoj livadi u selu Dučalovići u podnožju planina Ovčar i Kablar, raste ne samo buduća hrastova šuma, već i sadnice borova, breze, lipe i drugog drveća i biljaka.

„Ne samo što je dobrobit uzgajanja šuma da stvaraju kiseonik i budu naša pluća, šume čuvaju tlo, smanjuju klizišta, pružaju stanište životinjama, daju im hranu i još mnogo toga“, rekao je Drljača za BBC na srpskom.

„Imao sam cilj da to bude moja zaostavština.

„Da mogu sutra, na primer moji unuci, da tu uživaju i kažu, ovu šumu je posadio moj pradeda“, kaže Stefan.

9. Oni se brinu o napuštenim životinjama

Napuštene mace i kuce nisu uvek same – zbog ovih ljudi.

U Beogradu postoji jedna posebna banka čiji su klijenti životinje koje žive na ulici.

Kako bi pomogla napuštenim životinjama, kojih je u glavnom gradu dosta, Ana Kojić je pre nekoliko godina pokrenula Banku hrane za napuštene životinje.

Pomaže joj još oko 30 volontera.

Sa njima prikuplja hranu od donatora i odnosi životinjama koje žive na ulici.

I nisu jedini, grupa mladih odlučila je da pomogne napuštenim psima u Batajnici kako bi preživeli zimu.

Napravili su im kućice u kojima će bar malo moći da se ugreju tokom hladnih dana.

Sličan humani primer stigao je i iz Tuzle, gde je Milanka Bošnjaković, vlasnica lanca kozmetičkih salona pronašla originalan i lak, a čini se, efikasan način da pomogne ugroženim životinjama.

Ona je uz malo novca i jednog majstora napravila hranilice ispred lokala, kako bi hrana i voda bili pristupačniji psima lutalicama.

Napušteni psi iz Tuzle pronašli spas u kozmetičkom salonu

„Koštale su nas 20 evra, kao jedna nadogradnja noktiju“, rekla je Bošnjaković za BBC na srpskom.

10. Praznici su, budite i vi mali heroji

Ne morate da uradite nešto posebno i originalno, kao što su ovi ljudi uradili u 2019.

Svratište – mesto gde deca ulice mogu da budu deca

Dovoljno je da odete u Svratište za decu ulice i da tokom zimskih meseci donirate nešto od stvari koje su deci potrebne:

• čizme
• šalovi, kape, rukavice
• jakne
• donji veš i čarape
• sredstva za ličnu higijenu

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]