„Danas ga se ne bojim i tražim od suda da donese pravilnu odluku. Ovde tražim pravdu za sebe i Mariju i za sve žene“, odjeknule su reči Snežane Bojić sudnicom u Kruševcu krajem januara na suđenju Milutinu Jeličiću – Jutki, po tužbi Marije Lukić.
Snežana je jedna od šest žena koje su, posle Marije, podnele prijavu za seksualno uznemiravanje protiv bivšeg predsednika opštine Brus.
Inspirisan snažnom porukom koju ove reči nose, Bojan*, programer i aktivista iz Beograda koji od aprila 2019. prati suđenje Jeličiću, odlučio je da ih u vidu grafita prenese na zidove beogradskih ulica.
- Slučaj Marije Lukić: Lascivne poruke, ucene, pretnje i suđenje zatvoreno za javnost
- Kad ti na ulici dobace: „Lutko“
- Protest podrške Mariji Lukić u nekoliko gradova u Srbiji
„Nadam se da će ova poruka dugo odzvanjati gradom, ‘plašiti gospodu’ i ohrabrivati uplašene i potlačene“, kaže on za BBC na srpskom.
Nada se i da će smisao ove poruke razumeti i oni koji je nisu pročitali u novinama.
„Znam kolika snaga joj je bila potrebna da izgovori tu rečenicu“, rekla je Marija Lukić za BBC.
Jeličić je tokom suđenja koje traje godinu dana negirao sve optužbe, a prijave koje su Bojić i ostale žene iz Brusa podnele nisu dospele do suda zbog zastarelosti ili nedostatka dokaza.
Milutin Jeličić Jutka – dve godine od prijave, godina suđenja
Prošle su dve godine od kako je Lukić na Fejsbuku objavila deo od 15.000 SMS poruka koje je tokom dve godine navodno dobijala dobila od, tada nadređenog.
Ona kaže i da joj je ubrzo zatim grupa muškaraca u Jeličićevo ime pretilaa likvidacijom. Ove poruke je kao dokaze za navode o seksualnom uznemiravanju, pretnjama i mobingu uz tužbu priložila sudu.
Prijavu protiv poslodavca podnela je simbolično 8. marta 2018, a već sutradan je dobila rešenje o otkazu.
Suđenje je počelo krajem te godine, ročišta su više puta odlagana – zbog izostanka advokata odbrane, kao i navodnih zdravstvenih problema Jeličića.
Jeličić je tvrdio da je postupak pokušaj političke diskreditacije, kao i da je sa njegovog službenog telefona bilo ko mogao da šalje poruke.
Lukić kaže da je mnogo teže bilo dok se suđenje odvijalo u Brusu, gde je sudija bio „pod Jeličićevom kontrolom“ zbog rodbinskih i prijateljskih veza sa predsednicom suda.
Pritisci su, kako tvrdi, kulminirali pojavljivanjem Vojislava Šešelja u sudnici u ulozi Jeličićevog pravnog savetnika, iako je imao pravni tim od pet advokata. Sud to nije dozvolio, ali je on nastavio da dolazi na ročišta.
Od kako je u julu 2019. odlukom Vrhovnog kasacionog suda suđenje prebačeno u Kruševac, „uprkos svim pokušajima opstrukcije Jeličića i njegovih branilaca, sudi se u razumnom roku“, kaže Marija Lukić.
„Bojale smo se onoga što može da nam uradi iza tih zatvorenih vrata, ali u trenutku kada smo obavestile i nadležne i javnost, naš strah je tada počeo da nestaje“.
„Nisi sama“ i slučaj Snežane Bojić
„Stojim iza svega što sam izjavila i želim da pravde bude, kako za mene, koja sam na neki način najviše povređena posle Marije, tako i za druge žene koje su u sličnim situacijama i one imaju moju podršku“, rekla je Snežana Bojić za BBC.
Nekoliko dana pošto je Marija izašla u javnost i podnela prijavu protiv Jeličića u martu 2018, isto je uradila i Snežana.
„Marija nam je dala vetar u leđa da krenemo u borbu koja i danas traje. Videli smo da nismo sami“, kaže njen otac, Andreja Bojić za BBC.
Bojić, koji sebe opisuje kao običnog čoveka, poljoprivrednika, kaže da poznaje Jeličića od detinjstva i da su „igrali loptu“ zajedno i gledali kako im odrastaju deca.
Zato je, kada Snežana nije mogla da nađe posao, od čoveka kojeg je smatrao za prijatelja, zatražio pomoć. Jeličić je Snežanu uputio na mesto bibliotekarke u Domu kulture u Brusu, gde je radila od juna do septembra 2017.
- Zbog čega žene u Srbiji najčešće stradaju od ruke najbližih
- Nasilje u tramvaju: Zašto se „smrznemo“ kada smo svedoci nasilja
- Kako su se porno snimci devojčica iz Severne Makedonije našli na internetu
Bojić kaže da je ubrzo primetio promenu raspoloženja kod ćerke.
„Počela je da se povlači u sebe, to nije više ono moje zlato, moja Snežana. Počela je da tone, da ćuti, da sve češće plače, da me poziva sa posla, čak ponekad i bez posebne teme“, objašnjava on.
Ona je porodici nagoveštavala da nešto nije u redu, govoreći da joj Jeličić stalno tepa i da je poziva u kancelariju. Bojić kaže je isprva bio uveren da se Jeličić prema njoj odnosio kao prema svom detetu.
Sve do dana kada ga je ćerka plačući pozvala da je pokupi sa posla.
„Tata, da li dozvoljavaš da neko dira tvoje dete?“, pitala je Snežana svog oca.
Tada je konačno poverila šta joj se sve tokom tri meseca na poslu dešavalo – od poruka kakve je dobijala i Marija Lukić, do neprimerenih i uznemiravajućih dodira i Jeličićevih zahteva da ništa „ne pominje tati“, navodi Bojić.
„Nisam znao gde sam. Tog momenta sam umro, izgubio sam se kao roditelj“ kaže on.
Prijava za seksualno uznemiravanje, „bruka“ i ohrabrivanje
Trebalo je i skupiti hrabrost i prevazići osećaj sramote jer je u pitanju malo mesto gde je „Jutka jak kao slon, poziva se na političku zaštitu i predsednik je opštine više od 20 godina“, objašnjava on.
Kada su podneli krivičnu prijavu, dodaje on, nisu imali veliku podršku okoline – ljudi su ih izbegavali, govorili da su ludi što se suprotstavljaju Jutki, dobijali su pretnje, a čak im je nuđen i novac da Snežana demantuje svoje tvrdnje.
„Bili smo poniženi, i ja i moja ćerka i moja porodica i sve ostale žrtve“, naglašava Bojić.
Iako je Snežanina prijava kasnije odbačena, ona je krajem januara ove godine iznela detalje o svom slučaju kao svedokinja u suđenju po tužbi Marije Lukić.
- Porodično nasilje u Rusiji: Žene uzvraćaju udarac
- Nasilje nad ženama u Srbiji: Nije teško samo nasilje, već i proces posle toga
- „Silovana sam sa 14 godina, a snimak je završio na porno sajtu“
Snežanin otac kaže da je njegova ćerka zbog trauma imala probleme sa mentalnim zdravljem, ali da se uz podršku porodice oporavila.
On kaže da su akcije ispred suda pomogle njegovoj ćerci da shvati da pored roditelja, ima i podršku širom zemlje.
Tako je Snežana Bojić skupila hrabrost da krajem januara u oči optuženom kaže da ga se „danas ne boji“.
„Zašto bi se bojali kada znamo šta je istina“, poručuje njen otac.
Brusi Rajot
Ubrzo posle početka suđenja, usledili su simbolični skupovi podrške žrtvama nasilja i seksualnog uznemiravanja u više gradova u Srbiji.
Žene Brusa su na društvenim mrežama dobile ime „Brusi Rajot“ – kao pandan ruskoj aktivističkoj pank grupi Pusi Rajot koja je boravila u Beogradu baš u vreme jednog od ročišta.
Ako na Tviteru objavite hešteg #pravdazamarijulukić, dobićete automatski odgovor „Nisi sama“ sa nedavno otvorenog naloga @BotZaMariju, čiji tvorac je Bojan*, koji stoji i iza grafita „Danas ga se ne bojim“.
— PRAVDA ZA MARIJU LUKIC (@BotZaMariju) December 20, 2019
„Heroine iz Brusa“ – simbol #MeToo pokreta u Srbiji
Snežana se u međuvremenu preselila u drugi grad gde radi u struci i živi sa suprugom.
Uz Mariju i druge žene, „Heroine iz Brusa“, koje su prijavile Jeličića postale su simbol #MeToo pokreta u Srbiji.
- SOS linije: Čemu to služi, a često i ne radi
- „Bila sam spremna na sve, samo da mi bude dobro“
- Suđenje Vajnstinu – skandal zbog kog je Holivud izgovorio #MeToo
Lukić se nada da će njihov slučaj ohrabriti i druge žene.
„Znam da ih ima mnogo, redovno mi se javljaju preko društvenih mreža. Skoro svaka treća poruka je od neke zlostavljane žene“, kaže ona.
O ovakvim slučajevima se uglavnom ćuti, kaže Marija, a oni koji prijave bivaju stigmatizovani.
Lukić kaže da je „mnogo Jutki u Srbiji, mnogo više od ovog jednog“ i da mora da im se stane na put.
Snežana Bojić želi „pravdu za sve žene, Mariju, mene.“
„A za sve one koje se boje – da prestanu da se boje“, poručuje ona.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
