Masovna ubistva u Srbiji: Šta je efekat kopiranja zločina

Šok i neverica zbog nezapamćene tragedije u školi u Beogradu još su bili snažni kada je stigla vest da je 21-godišnji napadač automatskim oružjem ubio osmoro ljudi i ranio 14 u selima oko Mladenovca.

A dan pošto je 13-godišnjak ušao u njegovu školu i pucao na drugove, čuvara i nastavnicu, bilo je i manjih incidenata u osnovnim školama u Beogradu, Obrenovcu i Vojvodini.

„Moramo da se izborimo protiv jednog psihološkog fenomena koji se zove efekat kopiranja (copycat), da se ne dozvoli kopiranje monstruoznog zločina“, izjavio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, posle ubistva đaka i čuvara škole.

Iz Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu objašnjavaju da se taj termin odnosi na ljude koji preslikavaju način izvršenja krivičnih dela.

„U pitanju su izvršioci koji su pod različitim uticajima, što ne mora da bude vezano za masovne medije, nego i za obožavanje lika i dela osobe koja je izvršila krivično delo.

„Ali ne možemo da kažemo da je tako nešto uzrok trenutnih dešavanja u Srbiji, ne bih to poistovećivao sa ovim i pre bih rekao da je dodatni izolovani incident“, navodi Zvonimir Ivanović, profesor Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

• „Kako ćemo preko ovoga preći ne znam“: Meštani sela kod Mladenovca posle nove tragedije
• Tragedija u Beogradu: „Sve treba da stane“
• Tragedija u Beogradu: U kojem uzrastu deca mogu da budu krivično odgovorna

Vlasti su najavile pojačanu kontrolu oružja među civilima, oštriju kaznenu politiku, ali i kontrolu izveštavanja medija i ograničavanja sadržaja na internetu za decu.

„Efekat kopiranja“ je dobro poznat i kriminolozi ga temeljno izučavaju, kaže Dejvid Vilson, kriminolog i profesor sa Državnog univerziteta u Birmingemu, Velikoj Britaniji.

„Ta istraživanja pokazuju da ovaj fenomen ima mnogo nijansi i da mnogo više zavisi od okolnosti nego što se to misli.

„Nikakva lavina senzacionalističkog izveštavanja medija o zločinu verovatno neće navesti nikoga ko je stabilan da počini zločin poput onog o kome se piše“, kaže profesor Vilson za BBC na srpskom.

Ipak, dodaje da izveštavanje medija može da poveća šanse da oni koji su skloni nasilju postanu „imitatori“ tako što im smanji inhibicije, odnosno psihološke kočnice.

„Dobijaju uputstva kako da uspeju u onome što su naumili da urade i sugeriše im se da će dobiti medijsku pažnju zbog njihovih dela.

„U suštini, takozvani ‘imitator’ već ima sklonost ka nasilju, te medijsko izveštavanje nije okidač, već vodič“, objašnjava Vilson.

Zbog toga je potrebno da država istupi sa merama sprečavanja ekstremnog nasilja na duži rok, kaže Leposava Kron, klinička psihološkinja sa Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja.

„Potrebne su mere dugoročne prevencije koja počinje od obrazovanja stanovništva o rizičnom ponašanju i faktorima rizika u vaspitavanju dece“, naglašava ona.

Šta je Verterov efekat i kako se razlikuje od efekta kopiranja zločina?

Nazvan po tragičnom liku iz knjige Johana Volfganga Getea iz 18. veka, Verterov efekat se koristi kao sinonim za medijski podstaknuta kopiranja samoubilačkog ponašanja o kojima se piše ili izveštava.

U istraživanju koje je objavio Univerzitet Kembridž se navodi da su neprestano izveštavanje o istom samoubistvu i pisanje o mitovima o samoubistvu bili povezani sa povećanim stopama suicida.

To znači da bi medijske organizacije morale da potraže savet zdravstvenih stručnjaka kako da izveštavaju o temama u vezi sa samoubistvom.

Efekat kopiranja ili ‘lančana reakcija’

U psihološkom smislu se efekat kopiranja zločina odnosi na povećanu šansu imitativnog ponašanja, to jest, kopiranja u određenim situacijama.

Do njega dolazi posle izloženosti scenama nasilja ili direktnom nasilnom ponašanju, objašnjava Kron.

„To znači da pojedinci mogu da ispolje sklonost ka sličnom ponašanju, kao neku vrstu lančane reakcije.

„U pitanju je ‘učenje po modelu’ koje je najmoćniji oblik učenja u oblasti ljudske psihe i ponašanja, posebno kada su u pitanju deca u formativnom periodu“, navodi Kron.

Dodaje da se to odnosi na decu u ranjivom uzrastu do pete ili sedme godine života, ili rane adolescencije.

„Tu su i pojedinci sa istorijatom unutrašnjih konflikata, tenzija ili mentalnih poremećaja koji nisu vidljivi okolini“, napominje Kron.

• Devojčica upucana u školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i dalje kritično, dvojica dečaka puštena kući
• Tragedija u Beogradu, dan kasnije: Suze, igračke, poruka „Razgovarajte s decom“ i tišina ispred škole

Profesor Ivanović kaže da postoje psihološki efekti koji se odigravaju prilikom ugledanja na određene idole ili postupanja po njihovim idolopokloničkim radnjama i šablonima.

„To, u principu, ne predstavlja neki nenormalan šablon koji ljudi uopšteno prihvataju.

„Međutim, ovde govorimo o devijantnom ponašanju, prvenstveno čoveka koji predstavlja uzor, kao što je, na primer, Adolfu Hitleru bio Benito Musolini“, objašnjava Ivanović.

Terminom ‘kopiket izvršilac’ se pažnja skreće na čoveka koji je počinilac određenog, po pravilu, bestijalnog dela, dodaje.

„Što je delo nenormalnije, ljudi koji su podložni toj priči se više poistovećuju sa osobom koja ga je izvršila.

„Tako neki ljudi obožavaju, najčešće, čuvene serijske ubice, ali i silovatelje, najviše u Sjedinjenim Američkim Državama“, ukazuje profesor Kriminalističko-policijskog univerziteta.

Medijska spirala

Analiza Meta Klementa, profesora kriminalistike sa Univerziteta Rojal Holovej u Londonu

Kad god se na javnim mestima više puta događa nasilje, mediji se pozivaju na koncept „efekta kopiranja“.

Naknadni činovi nasilja mogu se objasniti ukazivanjem na značajan uticaj prvobitne radnje na ljude, često tvrde u medijima.

Time se sugeriše da su počinioci nasilnih radnji koje su usledile podstaknuti da ih ponove.

Ali ljudi ne bi znali za prvobitni zločin da nije bilo medija koji su preneli vest o njemu.

To često stvara svojevrsne spirale, jer reakcije portparola koje kruže medijima jasno igraju ulogu u stvaranju osećaja strepnje.

Tada se spekuliše o daljem nasilju i dovodi do veće šanse da se ono ponovo dogodi.

Ovaj proces nam pokazuje da različiti učesnici igraju njihovu ulogu u drami.

Takođe, neki politički lideri se koriste nasilnim rečnikom, što utiče na afektivne i moralne emocije zato što pokušavaju da zamaskiraju ispraznost njihovih političkih agendi.

Na taj način žele da promovišu jedinstvo društva usmeravajući bes na određeno žrtveno jagnje ili neprijatelje.

Stoga, ukoliko se države muče da spreče nasilje i ponekad ga podstiču zapaljivim rečnikom i nacionalističkim stavovima, tada se teorija o efektu kopiranja čini površnom i neubedljivom.

Dan kada je Beograd zanemeo:

‘Socijalna infekcija’

Leposava Kron, klinička psihološkinja, objašnjava da je ubistvo najstrašniji zločin i da čovečanstvo vekovnom postojanju zabrane lišavanja života duguje opstanak.

„Ali kada se ta zabrana jednom prekrši, i to na ovako drastičan način kao u Beogradu 3. maja, dolazi do velikih poremećaja, kako na društvenom planu tako i u psihološkom životu ljudi koji su posredno ili neposredno traumatizovani.

„Tada se kod nekih ljudi pokreće unutrašnji psihološki mehanizam ‘zašto ono što je dopušteno drugima ne bi bilo dopušteno i meni'“, navodi Kron,

Dodaje da tada može doći do širenja tog ekstremnog zločina mehanizmima ‘socijalne infekcije’.

„Ovome su najčešće podložne osobe koje su roditelji ili staratelji viktimizirali“, što je oblik diskriminacije u kojem određene osobe postaju žrtve zbog nekog ljudskog delovanja, objašnjava ona.

Dodatni element je i dostupnost oružja.

„U slučajevima ‘standardnih’ ubistava koji nemaju razmere masovnog zločina, jasno je da bi se mnogi sukobi završili tučama i pokojim razbijenim nosem da nije bilo oružja pri ruci.

„Država mora ozbiljno da se suoči sa problemom regulisanja kontrole oružja, ali i merama sprečavanja ekstremnog nasilja na duži rok“, ukazuje Kron.

Nije dovoljna samo preko potrebna psihološka podrška posle masovne traumatizacije, smatra ona.

„Potrebne su mere dugoročne prevencije koja počinje od obrazovanja stanovništva o rizičnom ponašanju i faktorima rizika u vaspitavanju dece.“.

• Kako razgovarati sa decom posle tragedije u školi
• Psihološkinja iz Velike Britanije: „Kada prođe trauma, ostaje dugačak proces tugovanja“

Šta se desilo u poslednja 72 sata u Srbiji

Osumnjičeni 21-godišnji napadač je ubio osmoro ljudi, a 14 ranio iz automatskog oružja u selima u okolini Smedereva i Mladenovca, oko 60 kilometara od Beograda.

Uhapšen je u okolini Kragujevca, posle višesatne potrage policije.

Dva dana ranije je 13-godišnjak ubio devetoro i ranio još sedmoro u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

Iz policije je saopšteno da je K. K. napad planirao nedeljama, a sastavio je i spisak dece kao „prioritetnih meta“ i plan kretanja kroz školu.

Kod njega su pronađena dva pištolja, nekoliko okvira municija i četiri Molotovljeva koktela, a vlasti tvrde da je, prema nezvaničnim informacijama, išao sa ocem u streljanu.

• Kako su pištolji završili u rukama deteta i koliko ima oružja u Srbiji i na Balkanu
• Ograničava li zakon pristup oružju maloletnicima u Srbiji
• Moratorijum na oružje i bezbednost na internetu: Vlada Srbije usvojila niz mera posle tragedije u Beogradu

Dan posle tragedije u beogradskoj osnovnoj školi bilo je 25 intervencija zbog neodgovornog ponašanja omladine, koja je imitirala „ubicu“, rekao je predsednik Srbije Vučić.

Jedan učenik je mahao plastičnim pištoljem na času, kod drugog je pronađen spisak sa imenima dece kakav je imao K.K., a jedna srednjoškolka je posekla šaka i nastavnicu nožem.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]