Čak i kada sa njim razgovarate preko kompjuterskog ekrana, pogled ne možete odvojiti od njegovih ruku.
U njima tada nema klasične gitare, ali one kao da sviraju i dok on veoma smireno govori.
„Postoji nešto čarobno u muzici – svaki put kada se desi, ona menja energiju u vazduhu i iznova vam daje šansu da kreirate nešto sasvim novo i lepo, jedan prelepi svet mašte, svet meseca i zvezda.
Upravo to je nešto što je obeležilo moje detinjstvo – taj čin deljenja sebe, kroz muziku, sa ljudima koje najviše volim.“
Miloš Karadaglić je jedan od najcenjenijih svetskih klasičnih gitarista.
Svetskoj publici često je poznatiji samo po imenu MILOŠ, mada se u njegovom crnogorskom prezimenu, strancima teškom za izgovor, krije deo tajne ovog umetnika.
- Igor Paspalj: Od nekoliko akorda u Prijedoru do najboljeg gitariste na svetu
- Gitara Kurta Kobejna prodata za šest miliona dolara
- Slavni kompozitor Enio Morikone preminuo u 91. godini
Rođen i odrastao u Podgorici, završio je Kraljevsku muzičku akademiju u Londonu, nakon čega je svetsku slavu stekao na koncertima širom sveta.
„Koliko god je nekada teško i kompleksno odrasti na Balkanu, toliko vam se to kasnije vrati kao neka jedinstvena snaga i energija, koja vam daje krila da bez straha i pardona ostvarite svoje snove“, kaže Karadaglić u razgovoru za BBC na srpskom.
„Mesec i šuma“
Upravo je mesec jedan od motiva njegovog novog albuma Mesec i šuma (The Moon & the Forest) koji obeležavaju koncerti Džobija Talbota Tamni mesec (Ink Dark Moon) i Hauarda Šora Šuma (The Forest).
Povezuje ih Miloševa interpretacija dela Pun mesec (Full Moon) Ludovika Einaudija i Sanjarenje (Träumerei) Roberta Šumana.
„To je zbog toga što je ljudska imaginacija – suština života.
„Ctvari koje žive u našoj mašti daju nam krila da odletimo onoliko visoko koliko nam je to potrebno, bez obzira šta se zapravo dešava oko nas.“
Dok je radio na albumu, oko njega se dešavala pandemija virusa korona koja je iz temelja promenila i njegov svet.
„Otvara se i kreće neki novi svet, novo poglavlje za mene, ali i za sve ljude – menjaju se prioriteti, transformišemo se.
„Najpre juriti beskrupulozno i bez veze sa realnošću, a onda stati – to je veliki šok za sistem. Kolaps.“
Bez problema će ustvrditi da on nije bio jedan od tih ljudi.
„Ipak, ctvarati muziku bez tog pritiska, bez rasporeda i rokova – to je velika privilegija.
„Osetiti sebe kroz svakodnevna uživanja je izuzetno pozitivno i važno, a ovaj album se desio upravo na taj način.
„Kao deo celokupnog i kompleksnog sistema jednog bića.“
Kaže da će neke stvari iz ovog perioda poželeti da zadrži, a ponajviše to da koncerti više ne budu svakodnevni već da ima dovoljno vremena da oseti duh grada u kome će svirati.
„Neka koncerata bude i manje, ali neka budu pravi, vredni i nezaboravni.“
- Intervju petkom – Darko Rundek i Ekipa
- Najbolje pesme za Džejmsa Bonda koje nisu završile u filmovima
„Zvuk tišine“
U spotu za naslovnu melodiju sa prethodnog albuma, Miloš Karadaglić je ulični svirač gitare u Londonu, gde danas živi.
Kada počnu njegovi prvi tonovi, gradska vreva britanske prestonice jednostavno utihne.
Albumom iz 2019, koji nosi naziv kao i pesma dueta Sajmon i Garfankel koju je Karadaglić odsvirao na gitari, gotovo da je najavio ono što će se desiti nepunu godinu kasnije – London, a i čitav svet, stali su zbog pandemije korona virusa.
Tišina je nastupila i u koncertnim salama, a muzičari su nastupali pred praznim redovima, u internet i televizijskim prenosima.
„Bez energije publike, vi ne možete funkcionisati kao muzičar – muzika postaje muzika samo kada izađete na scenu i ispred vas su ljudi, a sve što se dešava pre toga je samo priprema.
„Energija tih ljudi vas tera da iz sebe izvučete najbolje, a koncert je neponovljivi momenat, uvek drugačiji, jer je energija u sali potpuno drugačija, kao i telepatija kojom komunicirate sa ljudima.“
Ipak, za Miloša je zvuk tišine bio nešto što je već iskusio.
Kada je 2016. godine povredio desnu ruku, morao je da napravi dugu pauzu u sviranju.
„Lična tišina, dok svet oko vas i dalje trči, mnogo je teža.
„Osećate se izostavljeno, povređena je vaša duša, a to su najteže povrede.
„Kad sve stane, ipak ostajete vi, vraćaju vam se mir i tišina. To je mnogo lakše.“
Umetnik bez „kućnog videa“
Iako je i tokom perioda zaključavanja snimio brojne koncerte u studijima, što su činile i njegove kolege, on jednu stvar nije uradio.
Miloš Karadaglić na društvenim mrežama nema nijedan snimak nastupa u svom domu.
„Koliko god se na prvi mah čini da takve inicijative nešto znače, one ipak nemaju suštinu.
„Samim tim, one devalviraju našu vrednost i čine da postajemo površni i prolazni.“
On podseća da muzičari imaju veliku odgovornost – da muziku ne dele lako i suviše jeftino.
„Ne postoji ništa lepše, niti posebnije, nego kada umetnik koga volite izađe na scenu i odsvira onu prvu notu – a taj osećaj nikad ne može biti isti ako publika već zna kako izgleda moja spavaća soba, šta sam skuvao tog dana i sve ostale bitne detalje mog običnog života.
Kako može jedan Bah da zvuči prirodno u nečijoj dnevnoj sobi – to nikome ne čini uslugu.“
Ipak, brojne snimljene koncerte smatra dragocenom arhivom.
„Ako se nešto snima kvalitetno i na profesionalan način, to na neki način može da bude čak i dublje i intimnije iskustvo.
„Nadam se da će ta tehnologija ostati za budućnost, da i mlada publika dobije priliku da oseti srž i suštinu muzike, ne samo kroz odlazak na koncert.“
- Gde su i koliko nam danas znače zaboravljeni nosači zvuka – kasete
- Džipsi Mafija – od zrenjaninske mahale, preko Antifa borbe, do nemačkih skvotova
Mir i melanholija najboljeg prijatelja
Kada je sa osam godina u tadašnjem Titogradu prvi put uzeo gitaru u ruke, počela je neočekivana životna priča.
„Tada sam osetio duboku vezu, kao da sam našao svog najboljeg prijatelja.
Ona mi je bila ključ za magični svet izazova, mogućnosti, nešto što ne bih promenio ni za šta na svetu – da nije bilo muzike, moj život bi bio potpuno drugačiji.“
Sa 14 godina opredelio se za muzičko obrazovanje da bi u ratnoj 1999. godini dobio stipendiju za Kraljevsku muzičku akademiju u Londonu.
„Mislim da sam neko ko je imao veliku sreću u životu da, igrom slučaja i okolnosti, tako rano pronađem nešto što je za mene pravo.
To je velika privilegija, nešto čega sa uvek svestan, što uvek cenim.
Kada to na trenutak zaboravim i izgubim se pomalo u svemu, ono što me vrati je taj mali Miloš sa gitarom, energija koju mi je ona dala.“
Zbog toga je, kaže, svestan njenih zasluga.
„Toliko toga možete raditi na svetu, a meni se desilo da u toj Podgorici pronađem gitaru.
I da mi ona postane sve na svetu.“
Možda je zato i očekivano da na pitanje da li je za njega gitara mir i melanholija, od Miloša usledi jedno blago namršteno, ali jasno i dužinom naglašeno „nije“.
„Mir i melanholija jesu sastavni deo energije koju gitara ima, ali gitara je za mene kompletan sistem emocija.
Kroz svaku kompoziciju koju sviram, ja se trudim da nađem te ekstreme – smatram da se u njima dešavaju interesantne i lepe stvari.“
Njegova definicija gitare znatno je složenija.
„Gitara je instrument kompleksne energije, instrument koji u sebi ima i ritam, i harmoniju, i melodiju – to je orkestar u malom.
Svakim dodirom žice na drugi način, dobijate drugu boju, energiju, a to je za mene razlog da svaki dan osećam kao da ponovo počinjem kada je uzmem u ruke.“
- Četiri decenije Paket aranžmana – „svetog grala“ novotalasnog Beograda
- Ludvig van Betoven – gluvi genije čija su remek dela promenila muziku
Koncert u Crnoj Gori o kome sanja
Pandemijski ritam života vratio ga je i rodnoj Crnoj Gori
„Ovo je vreme donelo mnogo više vremena provedenog na crnogorskom moru i srećan sam zbog toga – vraćanje osnovama i temeljima ličnosti može da bude veoma dobro i za muziku.
To je gravitas, energija koja vas čvrsto drži vezanog za tlo.“
Iako ga raduju započeti, mada zbog okolnosti pauzirani projekti klasične muzike u Crnoj Gori, postoji i ono što ga brine.
„Brine me i nevoljnost građana da prime vakcinu, arogantni osećaj da mi sve bolje znamo nego naučnici i ovolike generacije znanja.
To je neodgovorno i svi imamo odgovornost da doprinesemo izlasku iz ovog stanja, da se vrati muzika i ljudski kontakt – ne samo u kafiću, nego i u koncertnoj dvorani ili na otvorenoj sceni.“
Ipak, balkanska „drama u karakteru“, kako je naziva, njemu je i izvor inspiracije.
„Neobičan je emotivni sklop na Balkanu: slovenske, duboke, tamne i mračne duše i mediteranske lakoće.
Iz toga se rađa neverovatna energija, što smo dokazali kroz fantastičnu umetnost, pozorište koje je kod nas neverovatno kvalitetno, a ta drama u karakteru komunicira se kroz svaku moju interpretaciju i ljudi to osećaju.“
Život u Londonu i drugačiji mentalitet nisu ga odvojili od suštine.
„Mislim da je najbitnija geografija vaše ličnosti.
Muzika i umetnost postoje ispod slojeva, slojeva, slojeva emocije i ličnosti, funkcionišu u izolovanom rezervoaru koji živi u nama – i do koga nije lako doći.“
Svoju muzičku potragu Miloš zato sprovodi na posebnim mestima.
„Da bi se stvorili uslovi za kreativnost, morate jako dobro poznavati sebe.
Ja sam najkreativniji na mirnom mestu gde je voda – u Londonu živim na reci, gde je mirno i nema saobraćaja, srećan sam u Švajcarskoj zbog mira, tišine i organizovanosti, na moru u Crnoj Gori, ali samo van sezone, naravno.“
Ipak, i pored osmeha kojim će propratiti opasku o gužvi u letnjoj crnogorskoj sezoni, Miloš će se duboko zamisliti na pitanje koje je to mesto u Crnoj Gori na kom bi održao svoj koncert iz snova.
„Crna Gora ima mnogo magičnih mesta, a ovo kažem kao pravi Crnogorac – malo je mesta gde na tako malom prostoru postoji toliko energije, intenziteta u pejzažu, planinama, načinu kako ih priroda obrušava u more.
„Svaki odlazak na Lovćen i pogled na celu Crnu Goru uvek u meni izazove jaku emotivnu reakciju.
„Sanjam da nekad odsviram intimni koncert na tradicionalnom crnogorskom gumnu.“
Pogledajte video o Darko Rundeku i Ekipi
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
