„Koncept mrtvačke vreće nije se usavršavao od njenog nastanka, negde oko 1968. godine“, kaže Anuka Batidža.
Kao forenzička antropološkinja, Batidža je provela veći deo proteklih nekoliko godina razmišljajući o tome kako da se bolje izađe na kraj sa telima preminulih.
Ova naučnica bila je deo tima koji je okupio Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC) da bi osmislio efikasniju mrtvačku vreću.
- Šta su „farme tela“ i zašto su uzrok kontroverzi
- Sahranjivanje osoba sa HIV-om u crnim vrećama: „Izgubila sam muža, a i dalje moram da lažem rodbinu“
- Telo zaveštano nauci – ali korišćeno za testiranje bombi
Glavna svrha ovih pogrebnih vreća je da prekriju mrtva tela, da se ona u njima prenesu ili u njih pohrane u kriznim situacijama – bila je velika potražnja za njima tokom pandemije korona virusa.
Ali one imaju jednu veliku manu.
Aktuelne mrtvačke vreće, kaže ova stručnjakinja, dopuštaju da posmrtni ostaci ljudi prebrzo propadnu, ponekad čak i pre nego što mogu da budu identifikovani.
„Ovaj izazov bio je posebno usredsređen na odlaganje procesa raspadanja ljudskih posmrtnih ostataka u oblastima u kojima nema struje a pogrebna preduzeća su preopterećena“, kaže Batidža.
Tim je prvi put dobio priliku da se okuša u redizajniranju tokom hakatona, koji je organizovao CERN (Evropska organizacija za nuklearno istraživanje) 2014. godine u cilju stvaranja „bolje mrtvačke vreće“ za samo 48 sati.
Ali drugi stručnjaci nisu bili impresionirani prvobitnim rezultatima tima.
Forenzički antropolog Moris Tidbol Binc, koji je pomogao da se osnuje Forenzička jedinica Međunarodnog Crvenog krsta i bio njen prvi direktor do 2017. godine, isprobao je prototip i zaključio da „nije mnogo praktičan za upotrebu u kontekstu datih izazova“.
Tim za dizajn uzeo je njegove povratne informacije – i bacio se nazad na posao.
Lekcije sa terena
Doktor Tidbol Binc, svetski autoritet u forenzičkoj antropologiji, naučio je tokom dugogodišnjeg rada na terenu šta mrtvačka vreća može.
Može da čini veliku razliku za ožalošćene, da im pruži dovoljno vremena da identifikuju najbližeg i oproste se od njega, naročito u toplim klimama.
Kad je Haiti pogodio strašni zemljotres 2010. godine, ovaj forenzički stručnjak hitno je stigao u Port a Prens da bi pomogao lokalnim službama u rukovanju sa mrtvima.
„Bio sam veoma dirnut i mogu još uvek veoma jasno da prizovem slučaj dečaka uzrasta između osam i devet godina, čije je telo doneseno u univerzitetsku bolnicu.“
„Pomislio sam na njegovu porodicu, koliko će im biti teško da ne vide svoje dete onako kako su ga sigurno zamišljali, i da ne mogu da ga identifikuju pogledavši ga u lice“, rekao je ovaj forenzički ekspert za BBC.
Prirodne katastrofe kao što su cikloni, poplave, zemljotresi i cunamiji, koje izazivaju stotine smrti, u zemljama u razvoju često su, gotovo neizbežno, praćene masovnim pogrebima.
Razlog je što leševi propadaju i postaju neprepoznatljivi pre nego što bi mogao da im se utvrdi identitet. ž
Identifikacija preko DNK-a nije uvek moguća kad postoji stotine istrulelih leševa, kao što je bilo na Haitiju, budući da se radi o skupoj proceduri koja zahteva mnogo vremena.
Ako vam je ova priča zanimljiva, pogledajte ženu koja rizikuje život da bi deaktivirala nagazne mine
„Temperatura je tamo bila između 34 i 40 stepeni Celzijusa.
„Njihova lica su se podbula veoma brzo, što je onemogućilo njihovo prepoznavanje svega 24 do 36 sati posle smrti“, kaže Tidbol Binc.
Tokom masovnih operacija, mrtvačke vreće mogle bi da budu jedini sredstvo na raspolaganju humanitarnim radnicima prilikom sakupljanja, zaštite i transporta posmrtnih ostataka – a opet, ta sredstva ne zaustavljaju brzi raspad.
„Za ovo se normalno koristi odlaganje u frižider ili hladnjaču, ali na mnogim mestima gde radimo nema struje, što je posledica same katastrofe na koju reagujemo“, kaže ekspert.
„A vreće često pucaju, buše se, propuštaju i ne pomažu u zadržavanju smrada.“
Kad se tela gomilaju blizu bolnica, kao što je to bio slučaj u Port a Prensu, ove vreće mogle bi da prave dodatne probleme.
„Ja sam naviknut na taj miris, ali većini ljudi je prirodno neprijatan. Tokom vanrednih situacija ne smemo da dozvolimo da smrad tela koja trule zapahnu bolnice“, kaže doktor Tidbol Binc.
Materijal za pelene i prehrambena tehnologija
Forenzički stručnjak zaključio je posle mnogih humanitarnih misija da je došlo krajnje vreme da se mrtvačka vreća redizajnira.
I tako, imajući u vidu njegove povratne informacije, Anuka Batidža i njen tim počeli su da traže rešenja za ograničavanje kiseonika, vlažnosti i toplote unutar nove generacije vreća koje će moći da održe stanje tela 72 sata.
Razmišljali su o vakumiranju, tehnici koja unapređuje čuvanje hrane i naširoko se koristi u prehrambenoj industriji otkako ju je izmislio Karl Buš 1963. godine.
„Palo nam je na pamet da princip vakumiranja može da pomogne da se uspori brzina raspadanja leševa u mrtvačkim vrećama“, objašnjava Tidbol Binc.
Tim je počeo da koristi pumpe za isisavanje vazduha nakon što se telo smesti unutra.
„Ukoliko se smanji nivo kiseonika, isto tako se smanjuje brzina raspada, jer odsustvo kiseonika usporava aktivnost bakterija“, objašnjava Kristi En Vinter, još jedna naučnica koja radi na dizajnu.
Nove vreće koje su osmislili imale su i sloj upijajućeg materijala, sličnog tkanini koja se koristi za mnogobrojne slojeve savremenih pelena – što pomaže da se izađe na kraj sa telesnim tečnostima koje telo ponekad ispušta posle smrti.
„Ako nema tečnosti na telu i oko njega, tkivo ostaje suvo i bolje očuvano. Tečnosti mogu da povećaju raspad i da otežaju vizuelnu identifikaciju“, dodaje Vinter.
Da bi se kontrolisala temperatura iznutra, tim je dodao sloj aluminijumske folije koja odbija svetlo i kontroliše toplotu.
Rezultati testa
Efikasnost prototipa stavljena je na probu pre nekoliko godina na Tajlandu i u Engleskoj.
Istraživanje, predvođeno timom sa Univerziteta u Centralnom Lankaširu, uključivalo je stavljanje mrtvih svinja u novodizajnirane mrtvačke vreće, neke u stariji model, a neke lešine ostavljene su nepokrivene i izlagane vremenskim uslovima.
„Svinje ostavljene na otvorenom istrulile su brzo. One u redovnim mrtvačkim vrećama bile su sledeće. Bolje mrtvačke vreće usporile su raspad“, kaže Vinter.
Na svaka tri naučnika danas radi tek jedna naučnica. Dobitnica Nobelove nagrade Elizabet Blekburn želi da se to promeni.
Uvrstivši reflektujuće materijale, uspeli su da smanje temperaturu unutar vreće za 10 do 20 stepeni Celzijusa, u poređenju sa starijim modelom.
Istraživači su uspeli da postignu još jedan cilj koji je postavio doktor Tidbol Binc:
„Probno testiranje pokazalo je smanjeni miris izvan ‘bolje’ mrtvačke vreće (pre nego što je otvorena)“, kaže istraživačica.
Projekat je potom ušao u sledeću fazu.
„Želeli smo da isprobamo vreće sa pravim leševima ljudi“, kaže Anuka Batidža.
Ona se u međuvremenu već prebacila na sledeći projekat, ali tim sada radi sa Forenzičkim antropološkim centrom na Univerzitetu u Tenesiju, u Noksvilu.
Ovaj američki univerzitet vodi projekat poznat kao Farma tela, koji proučava raspad posmrtnih ostataka ljudi.
Uz to, timovi za pomoć Crvenog krsta dobili su 100 prototipova kako bi isprobali nove mrtvačke vreće na terenu tokom misija.
Sa njihovim povratnim informacijama i uvidima sa američkog univerziteta, napraviće se dodatna poboljšanja, kaže Batidža.
Nakon toga, tim se nada da će nova generacija mrtvačkih vreća ući u masovnu proizvodnju i da će biti naširoko dostupne za svega nekoliko godina.
Upotrebna vrednost
Redizajnirana vreća je u obliku čamca, umesto tradicionalnijeg pravougaonog oblika vreća koje su trenutno u upotrebi.
Lako se presavija, iako nije mnogo lakša od postojećih – a i dalje traži dvoje ljudi da bi se leš stavio unutra.
Namerno nije biorazgradiva, da bi „mogla da se koristi za privremene ukope“, kažu dizajneri.
A opet, možda neće biti previše korisna za odlaganje tela u zonama ratnih sukoba i drugim situacijama nasilja, migracija i političkih nemira.
Na primer, ukoliko je telo već u velikoj meri oštećeno ili izloženo vodi na duži vremenski period – kao što je slučaj sa migrantima koji se udave u moru – redizajnirane mrtvačke vreće možda nisu dovoljne da zaustave dalje truljenje tela.
„U post-konfliktnim zonama ponekad dobijemo telo koja je već dostiglo konačni stadijum raspada, koji se naziva skeletonizacija“, kaže Batidža.
„U takvim slučajevima, bolja mrtvačka vreća neće imati mnogo veću dodatu vrednost.“
Ukoliko sve bude išlo prema planu, novodizajnirane mrtvačke vreće pružiće preko potrebno dodatno vreme za rodbinu žrtve kako bi izvršila pravilnu identifikacije u većini kriznih situacija.
To će omogućiti porodicama da obave kulturološke i verske rituale pre ukopa.
„Naš cilj je da se svako mrtvo telo vrati porodici i da svaka porodica stekne osećaj zaokruženosti“, kaže Vinter.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
