Nacionalizam je vodeća sila lažnih vesti u Indiji, pokazuje istraživanje

Rastući trend nacionalizma u Indiji tera obične ljude da šire lažne vesti, pokazuje istraživanje BBC-ja.

Istraživanje je otkrilo da su za neke činjenice manje važne za od emocionalne želje da se podrži nacionalni identitet.

Analiza društvenih mreža ukazuje da su desno orijentisane mreže mnogo organizovanije od levice, šireći dalje nacionalistike lažne vesti.

Bilo je i preklapanja izvora lažnih vesti na Twitter–u i mrežama koje podržavaju premijera Narendu Modija.

Nalazi dolaze iz obimnih istraživanja u Indiji, Keniji i Nigeriji o načinu na koji se obični građani uključuju i šire lažne vesti.

• Ne, BBC ne izveštava o kraju sveta
• Lažne vesti ruše samopouzdanje dece
• Poznati izgubili milione Tviter pratilaca

Učesnici u istraživanju dali su BBC-ju pristup telefonima tokom sedmodnevnog perioda, dozvolivši istraživačima da ispitaju vrste materijala koje razmenjuju, sa kim ih dele i koliko često.

Istraživanje, koje je naručio BBC svetski servis i koje je nedavno objavljeno, čini deo „Beyond Fake News“ – serije televizijskih, radio i digitalnih priloga, koji treba da istraže kako dezinformacije i lažne vesti utiču na ljude širom sveta.

U sve tri zemlje, nepoverenje u vodeće medije uticalo je na ljude da šire informacije iz alternativnih izvora, bez pokušaja da ih provere, uz uverenost da pomažu širenju prave priče. Ljudi su takođe bili preterano samouvereni u svojoj sposobnosti da prepoznaju lažne vesti.

Poplava digitalnih informacija koje se šire 2018. pogoršava problem. Učesnici u istraživanju BBC-ja malo su pokušali da postavite originalni izvor lažne vesti, a umesto toga tragali su za alternativnim znacima da su informacije pouzdane.

To je uključilo brojne komentare na Fejsbuk postovima, vrste fotografija na postovima, ili pošiljaocima, uz pretpostavku ljudi da poruke od porodice i prijatelja na WhatsApp-u mogu biti pouzdane i poslate bez provere.

Široka razmena lažnih glasina na WhatsApp-u izazvala je talas nasilja u Indiji. Ljudi su prosleđivali lažne poruke o otmicama dece prijateljima i porodici iz osećaja dužnosti da zaštiti svoje voljene i zajednice.

Prema odvojenoj analizi BBC-a, najmanje 32 osobe su ubijene prošle godine u incidentima izazvanim širenjem glasina na društvenim mrežama ili aplikacijama za dopisivanje.

Isitali smo jedan slučaj do detalja – smrt Nilotpala i Abhišeka u Asamu – dok je drugi reporter putovao u Meksioko da vidi kako glasine na WhatsApp-u iozazvale slično smrtonosno nasilje.

Istraživanje u Africi ukazalo je da je nacionalni identitet beznačajan u širelju lažnih vesti.

U Keniji su prevare u vezi sa novcem i tehnologijama bile jača pokretačka snaga, doprinoseći oko trećini priča deljenim na WhatsApp-u, dok su lažne priče u vezi sa terorizmom i vojskom bile široko deljene u Nigeriji.

U obe zemlje, zdravstveni strahovi su bili među široko deljenim lažnim vestima, a mnogi su posećivali i kredibile i lažne izvore izvore vesti bez razlikovanja između njih.

Istraživači su sproveli stotine sati sa 80 učesnika širom tri zemlje, intervjuišući ih kod kuće o tome kako koriste medije, kao i ispitujući načine na koji su delili informacije putem WhatsApp-a i Facebook-a tokom sedam dana.

Naravili su i odvojenu analizu o tome kako se lažne vesti šire na Twitter-u i Facebook-u u Indiji, da bi utvrdili da li je širenje lažnih vesti politički polarizovano.

Analizirano je oko 16.000 naloga na Twitter-u i 3.000 stranica na Facebook-u. Rezultati pokazuju jaku u stalnu promociju desničarskih poruka, dok su levo orijentisane mreže lažnih vesti labavo organizovane u celosti i manje efikasne.

Metodologija

Santanu Čakrabarti

Sproveli smo ovo istraživanje da bismo pronašli odgovor na pitanje zašto obični građani šire lažne vesti – malo razumljiv deo jedne lažne vesti.

Kada je fenomen nov ili nije dobro razumljiv, kvalitativne tehnike istraživanja su korisne. Ove tehnike – u ovom slučaju, dubinski intervjui i uporedna posmatranje ponašanja u deljenju – omogućile su nam da istražujemo lažne vesti u nijansama, bogato i dubinski.

Zato što smo želeli da znamo šta je šireno u enkripovanim privatnim mrežama kakav je WhatsApp, etnografski pristupi – posećivanje ljudi kod kuće – bili su bitni.

Ovo je prvi poznati istraživački projekat u ovim zemljama koji je koristio ove metode za razumevanje fenomena lažnih vesti na nivou običnih ljudi.

Prvi put su korišćene ove tehnike za razumevanje kako su poznati izvori lažnih informacija organizovani na Twitter-u i Facebook-u i kakva je njihova povezanost sa publikom.

Ovaj tekts je deo serije BBC-ja o dezinformacijama i lažnim vestima – globalnog problema koji utiče na način na koji delimo informacije i percipiramo svet oko nas.