Novogodišnja odluka Zdravka Kevrešana bila je da prestane da puši. Ima 35 godina i dug pušački staž.

Nešto pre ponoći 31. decembra 2019, taj staž je prekinuo – ugasio je cigaretu i aktivirao aplikaciju uz pomoć koje prati koliko mu se popravilo zdravlje, ali i koliko je novca uštedeo.

„Prestao sam da pušim zbog zdravlja i ono što za ovih mesec dana primećujem je da sam počeo bolje da razaznajem ukuse“, kaže Kevrešan za BBC na srpskom.

Oseća se bolje, a to govore i podaci sa aplikacije.

• Pluća imaju „magičnu“ sposobnost da poprave štetu nastalu zbog pušenja
• Kada će Srbija zabraniti pušenje na javnim mestima
• E-cigarete u Srbiji: Gde smete da ih pušite i da li su opasne
• I Srbiju čeka potpuna zabrana pušenja na javnim mestima

Nivo energije mu je kao i kod nepušača, u njegovom telu više nema nikotina i karbon monoksida, a za 11 meseci rizik od srčanih oboljenja će mu biti dvostruko niži nego kod pušača – tako bar pokazuje aplikacija.

Osim toga – sačuvao je i oko 7.000 dinara.

Ta ušteda će uskoro i porasti, pošto će zbog povećanja akcize od februara cigarete i duvanski proizvodi poskupeti. Od 3. februara cena pakle cigareta biće u proseku 10 dinara viša, zbog novog iznosa akciza.

Akciza se povećava na šest meseci, pa samim tim, uslovljava i poskupljenje proizvoda od duvana.

To bi moglo da bude razlog za neke pušače – kojih je u Srbiji oko 2,8 miliona – da prestanu da puše.

Procena te organizacije je da je u Srbiji 2,8 miliona pušača starijih od 15 godina.

Kako cene utiču na pušenje?

Povećanje cena duvanskih proizvoda najefikasnije utiče na smanjenje broja pušača i na manje popušenih cigareta, pokazalo je istraživanje Instituta ekonomskih nauka iz Beograda sprovedeno tokom 2019.

„To se najviše oseća kod domaćinstava sa nižim prihodima, gde svaki cenovni udar od deset odsto uzrokuje da se 5,7 procenata ljudi odrekne tog zadovoljstva, dok većina onih koji za to nisu spremni, redukuje potrošnju za ukupno 5,1 procenat.

„Kod domaćinstava sa srednjim prihodima koja imaju stavku duvan u svom kućnom budžetu, broj konzumenata se smanjuje za 2,6 odsto, a broj popušenih cigareta kod upornih manji je za 3,7 procenta“, pokazalo je istraživanje.

• Sve je manje pušača u svetu, a u Srbiji trećina odraslih puši
• Pluća imaju „magičnu“ sposobnost da poprave štetu nastalu zbog pušenja

Rast cena najmanje utiče na one sa visokim primanjima – broj pušača se ne menja, a broj cigareta se smanjuje za 2,2 odsto.

I Svetska zdravstvena organizacija navodi da je povećanje cene duvana višim porezima najefikasniji način za smanjenje broja pušača – kako onih koji prestaju, tako i manje onih koji počinju da konzumiraju cigarete i druge duvanske proizvode.

Cigarete su u Srbiji u proseku više nego dvaput jeftinije nego u Evropskoj uniji, ali je procenat pušača značajno veći.

„Jedna od najboljih odluka“

Senka Anđelković 31. januara – na Nacionalni dan bez duvanskog dima – obeležava 74. dan bez zapaljene cigarete.

„Prestala sam da pušim jer sam priznala sebi da cigarete ne čine da se osećam dobro i to mi je jedna od najboljih odluka u životu“, kaže Anđelković za BBC na srpskom.

U odvikavanju je i njoj pomogla jedna od aplikacija preko koje prati napredak.

Postoji nekoliko ovakvih aplikacija. U njih se upisuju opšti podaci – godina rođenja, koliko godina ste pušili, broj popušenih cigareta dnevno, cena pakle. Kako je navedeno u opisima aplikacija – naučno su zasnovane.

• Gde uz cigaretu i piće u regionu možete da „popijete“ i kaznu
• Našao paklu cigareta sa fotografijom noge koja mu je amputirana

„Svakodnevno gledam koliko sam dana života sačuvala, koliko sam cigareta izbegla, koliko novca uštedela“, kaže Anđelković.

Pušila je paklu cigareta dnevno, a za nešto više od dva meseca izbegla je više od 1.500 cigareta i sačuvala više od 200 evra.

„Iako novac nije bio moja motivacija, lepo je videti da donosi i uštede“, priča Senka.

Tokom odvikavanja se vodila principom – nijedna cigareta više, nijedan dim.

Tri dana pošto je prestala, još nije bila sigurna da će uspeti. Razgovarala je sa drugaricom koja je i sama prestala da puši pola godine pre nje.

„Rekla sam joj da ću pokušati da istrajem, na šta mi je odgovorila: ‘Bravo! Ma daj, da li ćeš da budeš rob cigareta'“.

„Pomislila sam – neću“, priča Anđelković.

Za razliku od nje, Aleksandra Nikolić neće prestati da konzumira duvan, ali je sa klasičnih cigareta prešla na duvanske patrone – cigarete od nesagorevajućeg duvana.

Kako bi svela računicu koliko novca troši – 2016. je odlučila je da svaki put kada kupi novu paklu, u koverat ubaci isto novca.

Za mesec dana u koverti je bilo 15.650 dinara.

Zbog pušenja svake godine Srbija ostane bez 15.000 ljudi

Najmanje 15.000 ljudi u Srbiji svake godine prevremeno umre zbog pušenja, a u svetu osam miliona – odnosno više od 20.000 dnevno.

Više od sedam miliona smrtnih slučajeva posledica je direktne upotrebe duvana, dok je oko 1,2 miliona uzrokovano izloženošću duvanskom dimu, saopštila je nedavno Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

• Kako su elektronske cigarete izazvale epidemiju u Americi
• E-cigarete su štetnije nego što mislimo

Procena te organizacije je da je u Srbiji 2,8 miliona pušača starijih od 15 godina.

SZO je nedavno objavila da je na globalnom nivou broj pušača prvi put u istoriji u padu, te da je u svetu oko 1,337 milijardi pušača.

U odnosu na 2000. godinu, manje ih je za 60 miliona.

„Ni pola cigarete nije dozvoljeno“

I Natalija Ginić je pre nešto više od tri meseca prekinula 14-godišnju pušačku karijeru i kaže da se od tada oseća mnogo bolje.

„Preponosna sam i presrećna zbog toga“, priča osmehujući se Natalija za BBC na srpskom.

Ne seća se trenutka kada je zapalila poslednju cigaretu, a odluka je, kaže, došla spontano.

Pomogao joj je dečko, knjiga „Lak način da ostavite pušenje“ i već pominjana aplikacija.

Dugo je razmišljala da ostavi cigarete. Pročitala je knjigu koju „preporučuju svi bivši pušači, u njoj ne piše ništa novo, ali mi je pomogla da osvestim situacije u kojima pušim i da su cigarete potpuno nepotrebne.“

„One ne ublažavaju nervozu, niti pružaju neko dodatno zadovoljstvo i stvarno se pokazalo da mi na poslu ne smanjuje stres u stresnim danima“, kaže.

Iako je bila dugogodišnji pušač, od kada je prestala nije joj palo na pamet da zapali cigaretu.

„Kad sada pomislim zašto sam toliko pušila – ne mogu da nađem odgovor. Presrećna sam što sam prestala.“

Krize? Natalija kaže da ih nije bilo.

„Bilo mi je kritično u nekim trenucima kada sam sedela s drugaricama na kafi i možda u nekom izlasku, klubu, kafani, ali i to vremenom jenjava.

„Sve vreme imam u glavi da ako zapalim jednu cigaretu – gotovo je. Vraćam se pušenju. Ni pola cigarete nije dozvoljeno“, kaže ona.

Fizički se bolje oseća, a i uspela je da zadrži novac u novčaniku.

„Na mesečnom nivou je to mnogo velika finansijska ušteda.“

Pre nego što je odlučila da prestane – što joj je prošlogodišnji korak na koji je najponosnija – pokušavala je da se odvikne preko raznih zamena.

„U jednom trenutku sam u torbi imala duvan, ajkos, elektronsku i paklicu cigareta, što je potpuno abnormalna količina nikotinskih sredstava.“

Zabrana pušenja u ugostiteljskim objektima

Iako je pre tačno godinu dana državni sekretar u Ministarstvu zdravlja najavio da bi nacrt zakona o potpunoj zabrani pušenja u ugostiteljskim objektima pred Vladom trebalo da se nađe do kraja te godine – to se nije desilo, a u ugostiteljskim objektima većim od 80 kvadrata i dalje može da se puši.

Crna Gora je poslednja zemlja iz okruženja koja je potpuno zabranila pušenje u ugostiteljskim objektima krajem leta prošle godine.

Pušenje je delimično zabranjeno u kafićima i pabovima, potpuno zabranjeno u restoranima u Hrvatskoj i Sloveniji, dok je u pabovima i kafićima delimično dozvoljeno.

Makedonija ima potpunu zabranu u svim ugostiteljskim objektima, dok u Bosni i Hercegovini nema nikakve zabrane.

Duvanski dim sadrži više od 7.000 različitih supstanci, među kojima je više od 250 jedinjenja opasnih po zdravlje i oko 70 materija za koje je utvrđeno da izazivaju maligna oboljenja, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

„Upotreba duvana je povezana sa nastankom brojnih bolesti. Gotovo da nema organa u ljudskom telu na koji duvan nema štetan uticaj, a dokazi o bolestima izazvanim duvanom se povećavaju već decenijama. Od svih smrtnih slučajeva uzrokovanih kardiovaskularnim bolestima, 17 odsto je uzrokovano upotrebom duvana i pasivnim pušenjem.

Pušenje je povezano sa rakom pluća, kao posledicom direktnog izlaganja pluća karcinogenima u duvanskom dimu.

Upotreba duvana povezana je i sa obolevanjem od raka bešike, debelog creva i rektuma, jednjaka, jetre, pankreasa, traheje, bronha.

„Duvan je faktor rizika i za opstruktivnu bolest pluća, astmu, emfizem, hronični bronhitis, reumatoidni artritis, bolesti usta, a utiče i na reproduktivne organe“, navodi se na sajtu „Batuta“.

Posledice upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu:

• ugrožava novorođenčad i pre i posle rođenja
• pušenje u trudnoći povećava rizik za komplikacija; ugljen-monoksid prisutan u duvanskom dimu onemogućava da fetus koji se razvija dobije dovoljno kiseonika
• duvan je drugi vodeći faktor obolevanja od kardio-vaskularnih bolesti, odmah iza povišenog krvnog pritiska, a 17 odsto smrtnih slučajeva izazvanih bolestima srca i krvnih sudova nastaje zbog upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu
• pušenje povećava rizik obolevanja od raka pluća i drugih malignih bolesti kao što su rak usne i usne šupljine, ždrela, grkljana, jednjaka, želuca, mokraćne bešike, bubrega i mokraćovoda, gušterače, debelog creva, jetre, grlića materice i akutna mijeloidna leukemija
• udisanje duvanskog dima iz okoline značajno remeti normalno funkcionisanje srca i krvnih sudova; čak i kratka izloženost duvanskom dimu iz okoline može da ošteti zidove krvnih sudova
• ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu iz okoline; duvanski dim iz okoline uzrokuje brojne zdravstvene probleme kod odojčadi i dece, uključujući češće i jače napade astme, respiratorne infekcije, infekcije uha, i druge bolesti
• kod odraslih duvanski dim iz okoline uzrokuje i koronarnu bolest srca, moždani udar (šlog) i rak pluća i brojne druge zdravstvene probleme
• nepušači koji su izloženi duvanskom dimu kod kuće ili na poslu imaju za 25-30 odsto veći rizik da razviju koronarnu bolest srca
• rizik obolevanja od bolesti srca i krvnih sudova se povećava sa svakom popušenom cigaretom
• duvan ne predstavlja opasnost po zdravlje samo onih koji ga koriste i onih koji su izloženi duvanskom dimu već se njegovi uticaji odražavaju i na životnu sredinu
• postoji kontinuirano oštećenje životne sredine tokom svih faza životnog ciklusa duvana, od pripreme terena za gajenje duvana, preko gajenja, prerade duvana, proizvodnje duvanskih proizvoda i distribucije, do efekata potrošnje i otpada nakon upotrebe duvanskih proizvoda, čime se ugrožava i zdravlje stanovnika uključujući i decu

Izvor: Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]